- Izvor iz NBS tvrdi da je Alta banka imala velike količine keša i da je to odavno bilo poznato nadležnima, ali da reakcija nije usledila na vreme.
- Izvršni odbor NBS je potom oduzeo dozvolu za rad banci, uz obrazloženje da je njeno finansijsko stanje ozbiljno pogoršano i da su ugroženi deponenti.
Alta banci je Izvršni odbor koga sačinjavaju guvernerka Jorgovanka Tabaković i četiri viceguvernera tada oduzela dozvolu za rad. Forbes Srbija donosi ispovest jednog od upućenih u dešavanja. Šta je prethodilo toj sednici? Ko je odgovoran za rad banke, a ko za nadzor nad njenim radom? Zašto se krivica za propast ove banke ne može zadržati samo na Davoru Macuri?
Podsetimo, viceguverner odgovoran za kontrolu bankarskog sektora je Željko Jović.
Viceguverneri su, podsetimo i to, dan nakon donošenja odluke o oduzimanju dozvole za rad uputili javno saopštenje. U njemu se na prvom mestu poziva nadležno javno tužilaštvo da utvrdi sve činjenice u vezi sa oduzimanjem dozvole za rad Alta banke. Posebno je indikativno što ovo pismo javnosti upućuju samo viceguverneri, dakle bez guvernerke Tabaković. Ali i to da onu u saopštenju kažu da pozivaju nadležno tužilaštvo da ispita i „eventualne krivične odgovornosti lica u Narodnoj banci Srbije“.
Šta se dešavalo tog dana
Izvor Forbes Srbija tvrdi da viceguverneri NBS nisu imali informaciju da se iz Alta banke iznosi novac. Lampica im je upaljena tek u petak tokom dana kada je došlo do poremećaja plaćanja preko pomenute banke. Ubrzo su imali i informaciju da je zakazana sednica Izvršnog odbora za to veče.
Naš izvor tvrdi i da oni nisu svi bili upućeni šta je tema te hitne i vanredne sednice. A tema je, što će saznati kasnije, bila oduzimanje dozvole za rad banke Davora Macure.
Dozvola je, zvanično je saopšteno, oduzeta jer je „utvrđeno da je u prethodnom periodu finansijsko stanje banke znatno pogoršalo i da postoji mogućnost dodatnog pogoršanja finansijskog stanja i likvidnosti banke i s tim u vezi ugroženi interesi deponenata banke“.
To se, tvrdi naš izvor, zaista i desilo, ali su određeni organi Narodne banke, zaduženi za kontrolu banaka to znali i nekoliko dana ranije. Kako nam kaže izvor, iznošenje novca je moglo da se spreči da je Narodna banka želela da izvrši kontrolu banke. I da reaguje na adekvatan način. Odnosno da utvrdi stvarno stanje i spreči da se toliki novac iznese.
„Banka je raspolagala sa velikom količinom keša. To se odavno znalo. Ne znam da li je 45 milijardi dinara koliko je objavilo Tužilaštvo za organizovani kriminal bilo u kešu, ali sve su prilike da jeste“, kaže naš izvor.
Odnosi u Narodnoj banci
Naš izvor kaže da nije nikakva tajna da su odnosi između guvernera i viceguvernera banke bilo loši. I da su postojala neslaganja. Takođe, kada se govori o sektoru kontrole banaka da prema hijerarhiji tim poslovom se bavi Sektor za kontrolu, a tim sektorom ne upravlja viceguverner nego direktor Sektora.
Međutim, kako kaže naš izvor, na toj hitnoj sednici Izvršnog odbora predstavnici Sektora za kontrolu nisu imali adekvatne odgovore na pitanja koja je postavljao Izvršni odbor. Kako nam je rečeno, slegali su ramenima.
Podsetimo, advokat Ivan Ninić ustvrdio je još u utorak, dva dana nakon parlamentrarnih izbora da je Narodnoj banci poslao zahtev za hitnu kontrolu Alta banke. Imao je informacije da se iz banke iznosi novac. Na njegov zahtev Narodna banka se oglušila.
„Insajder iz srca sistema mi javlja: jedna banka je juče krenula sa prebacivanjem novca napolje, obavestio sam NBS o tome i zatražio hitan nadzor, da deponenti iz javnog sektora ne bi ostali praznih računa“, napisao je taj dan Ninić.
Umesto nadzora Narodna banka je izdala saopštenje da prati pokazatelje poslovanja banaka i procenjuje rizike. Da NBS sprovodi superviziju banaka i da je odgovornost za očuvanje finansijske stabilnosti ne samo njen zadatak nego i drugih institucija ali i pojedinaca koji olako iznose neproverene sumnje i podstiču neizvesnost.
„Podsećam da širenjem neproverenih i senzacionalističkih navoda jednaku štetu trpimo svi, kao građani ove države“, piše u saopštenju koje je 29. oktobra potpisala Jorgovanka Tabaković.
Pogrešan signal iz NBS
Nepuna dva dana kasnije, senzacionalizam i neproverene informacije su se ispostavile tačnim. Ista ova Narodna banka kojom rukovodi guvernerka Tabaković donela je odluku da se oduzme dozvola za rad Alta banci.
Nekoliko dana kasnije, po nalogu tužilaštva uhapšen je vlasnik banke Davor Macura. Zajedno sa njim i dva lica za koje se sumnja da su mu pomogla u iznošenju novca iz trezora.
Naš izvor kaže da je apsolutno tačno da organi u Narodnoj banci moraju biti obavešteni šta se dešava u nekoj od banaka na tržištu. Crvena lampica je odavno morala biti upaljena, pogotovo što se znalo da je Alta imala atipičan poslovni model u odnosu na druge banke na tržištu.
Njen poslovni model ukazivao je na ozbiljno veće količine gotovine u odnosu na uobičajene. Na nestandarne bankarske naknade, ali i na velike depozite u odnosu na plasmane kredita. Jednostavnim rečnikom govoreći, banka nije odavala poslovni model kakav bi trebalo da postoji kada banka radi svoj posao. I služi onome čemu je banka inače namenjena.
Naš izvor kaže da je jasno da je NBS odnosno njen sektor zadužen za kontrolu banaka odavno trebalo da sa pojačanom budnošću kontroliše Alta banku kao i da dobije odgovor na neka pitanja. Ali to se nije dešavalo zato što je očigledno trebalo ovoj banci „gledati kroz prste“.
Da ne bude zabune, objašnjava naš izvor, banka nije radila nelegalne stvari, barem to nije tako izgledalo. Ali velika količina gotovine i model koji nije uporediv sa skoro svim drugim bankama na tržištu jeste razlog da se kontroliše i upita zbog čega posluje nestandardno.
Za guvernerku, međutim, kao i za nadležni sektor za kontrolu to, međutim, nije bilo nimalo sumnjivo.
Nije samo Macura kriv
Naš izvor iz NBS kaže da nije odgovornost samo na Davoru Macuri nego i na nadležnima u Narodnoj banci Srbije.
Drugi sagovornik Forbes Srbija kaže da je verovatnoća da nadležni nisu znali šta se dešava u banci i nisu mogli da sreče kolaps, gotovo nemoguća. Ali suština je da je zapravo ovde sprega vlasnika banke i sistema, a njegov deo je, kako kaže, i sama guvernerka.
Čiji su sve propusti doveli do propasti banke, utvrdiće organi za to zaduženi. Nesumnjivo, istraga će, kako su to tražili i viceguverneri NBS obuhvatiti i samu centralnu banku.
Ono što većina zaposlenih u Narodnoj banci trenutno radi, kaže naš izvor, jeste pokušaj da se smiri tržište i da propast Alta banke ne izazove druge poremećaje na tržištu.
„Neodgovorne izjave u javnosti mogu samo dodatno uznemiriti tržište i izazvati paniku. Sada je potrebno da ceo bankarski sistem zajedno sa regulatorom smiri građane i ne izazove paniku koja bi mogla ugroziti stabilnost. Bankarski sistem počiva na poverenju u njega, panika je u tom sistemu pogubna“, kaže naš izvor.
Sačuvati sistem i zaposlene
A sistem je kako nam to juče reče iskusni bankar u Srbiji trenutno i dalje „tempirana bomba“.
Forbes Srbija je odgovore o tome šta se dešavalo u Alta banci potražio i od članice Izvršnog odbora same banke Tatjane Kuljak. Ona nam je u kratkoj izjavi rekla da je uznemirena i da ne želi da govori za medije.
Naš sagovornik iz sektora ekonomije kaže da je kod propasti banaka, ali i drugih privrednih sistema važno razmišljati i o zaposlenima. Macurina Alta grupa, podseća on, ne poseduje samo banku, već i menjačnice, hipermarkete, kao i druge biznise. Ako je bilo mnogo poslovanja preko banke sa povezanim licima to ceo njegov biznis može dovesti do problema.
A na državi je onda da pomogne da se pronađe drugi kupac, da bi se očuvala radna mesta. Jer to je ono o čemu vlast uvek mora da razmišlja. Neodgovorno je pozivati na propast preduzeća, bez svesti šta to sa sobom nosi. Ako ima odgovornosti vlasnika ili menadžmenta, njih treba procesuirati u skladu sa zakonom. To, kako kaže, ne znači da treba pozivati na gašenje preduzeća ako ono može da nastavi da posluje.
(Forbes/MONDO)
BONUS VIDEO:
