- Kvar na Jadranskom naftovodu mogao bi da bude saniran za pet do deset dana, a NIS za sada ima dovoljno rezervi i benzinske stanice su dobro snabdevene.
- Ako prekid potraje duže, mogući su problemi u snabdevanju, jer je Janaf glavni pravac, a nizak vodostaj Dunava otežava alternativni transport.
- Srbija trenutno uvozi oko 25 do 26 odsto struje, što EPS dnevno košta osam do devet miliona evra.
Transport nafte preko Jadranskog naftovoda je obustavljen nakon havarije na hrvatskom delu cevovoda u petak, između Siska i Slavonskog Broda. Iz cevi je tada, prema procenama, isteklo oko 500.000 litara nafte.
NIS je u stalnom kontaktu sa predstavnicima Janafa i čeka informacije o tome kada će naftovod biti popravljen, a isporuke obnovljene, nezvanično saznaje RTS. Benzinske stanice u Srbiji za sada su dobro snabdevene.
Stručnjak za energetiku Željko Marković rekao je u Jutarnjem programu RTS-a da posledice po domaće tržište zavise pre svega od toga koliko će trajati popravka naftovoda.
"Prema opisu oštećenja, to je nešto što bi trebalo da se popravi u roku od pet do deset dana. Naravno, ukoliko postoje neki skriveni problemi na mestu gde je došlo do pucanja cevi, možda će to trajati i nešto duže. Ipak, verujem da će kvar biti brzo otklonjen", kaže Marković.
Koliko dugo rafinerija može da radi bez novih isporuka nafte
Marković objašnjava da NIS raspolaže sopstvenim rezervama nafte, zbog čega kraći prekid transporta ne bi trebalo da ugrozi rad rafinerije u Pančevu.
"Naftna industrija Srbije ima i sopstvene rezerve, tako da rafinerijski proces neće biti ugrožen. I dalje će se proizvoditi derivati, tako da tržište to ne bi trebalo uopšte da oseti", ističe Marković.
Podseća da je rafinerija ranije, u periodu sankcija i prekida isporuka, gotovo mesec dana radila oslanjajući se na rezerve.
"Ukoliko mesec dana ne bi mogli da poprave kvar, onda bi moglo da dođe do potencijalnih problema", upozorava Marković.
Prema njegovim rečima, oko 80 odsto nafte koja se prerađuje u Srbiji potiče iz uvoza, dok domaća proizvodnja pokriva približno 20 odsto potreba.
Nizak vodostaj Dunava ograničava alternativni transport
Janaf je glavni pravac snabdevanja Srbije sirovom naftom, a nizak vodostaj Dunava otežava mogućnost da se veće količine dopreme rečnim putem.
"Ne može se nešto mnogo dopremati. Vodostaj Dunava je i dalje nizak. Imamo problem i sa uvozom uglja koji dolazi iz Indonezije do luke Konstanca, pa se baržama dovozi u Srbiju za potrebe naših termoelektrana. I taj uvoz je dosta stao", objašnjava Marković.
Navodi da popravka naftovoda i sanacija zemljišta na mestu gde je nafta iscurela predstavljaju dva odvojena posla, pri čemu bi sanacija zemljišta mogla da traje duže.
Srbija uvozi oko 26 odsto električne energije
Govoreći o proizvodnji struje, Marković ukazuje da je u oktobru Srbija iz uvoza obezbedila 26 odsto potrošene električne energije, a da se sličan trend nastavio i početkom novembra.
Kao glavne razloge navodi sušu, smanjenu proizvodnju hidroelektrana, probleme sa dopremanjem uvoznog uglja, lošiji kvalitet domaćeg uglja i česte ispade starih termoenergetskih blokova.
"Proizvodnja EPS-a trenutno može da zadovolji oko 75 odsto domaće tražnje. Znači, 25 do 26 odsto se uvozi. Tako je bilo u oktobru, a tako je i ovih prvih desetak dana novembra", navodi Marković.
Poseban problem predstavljaju visoke cene električne energije na berzama.
"Jučerašnje cene na našoj berzi, ali i na berzama u Evropi, u proseku su bile oko 350 evra po megavat-satu, a u večernjim satima išle su i do 600 evra", kaže Marković.
Prema njegovoj proceni, za uvoz potrebnih količina struje izdvaja se između osam i devet miliona evra dnevno.
"Cene po kojima je Elektroprivreda ugovarala električnu energiju nisu dovoljne da zadovolje te potrebe za uvozom, tako da Elektroprivredi treba još novca da bi mogla da ostvari taj uvoz", objašnjava Marković.
Da li će biti dovoljno struje tokom zime
Marković smatra da Srbija mora da ulaže u nove proizvodne kapacitete, posebno u obnovljive izvore energije i sisteme za skladištenje.
Ističe da solarne elektrane tokom zime imaju ograničenu proizvodnju, ali da njihovo korišćenje tokom leta može da omogući očuvanje vode u akumulacijama za periode kada je proizvodnja iz hidroelektrana slabija.
Dodaje da je važno i pravovremeno planirati uvoz struje, odnosno nabavljati je unapred po povoljnijim cenama, umesto kupovine dan za dan.
Na pitanje da li će Srbija imati dovoljno električne energije tokom zime, Marković odgovara da to zavisi od mogućnosti uvoza.
"Ako se budemo oslonili na uvoz i ukoliko bude sredstava, imaćemo", kaže Marković.
Apeluje na građane i privredu da racionalno koriste električnu energiju kako bi se smanjili troškovi uvoza i računi potrošača.
"Trebalo bi svi da se potrudimo da štedimo, kako bismo pomogli Elektroprivredi da nema toliko velike troškove prilikom uvoza, a kako bismo i sebi obezbedili niže račune za električnu energiju, naročito što će se ta cena morati menjati", zaključio je Marković.
BONUS VIDEO:
(RTS/MONDO)
