Tradicionalno spajanje slobodnih dana između dva praznika u Srbiji ne utiče bitno na privredu zemlje, ocenili su danas ekonomski analitičari, istakavši da praznike najčešće spajaju državna praduzeća, dok privatni sektor zbog toga trpi.
U prilog tome, portparol Unije poslodavaca Srbije (UPS) Dragoljub Rajić kazao je da svaki neradni dan košta privatni sektor u Srbiji u proseku oko 17 miliona evra. Prema njegovim rečima, država je neefikasna, pa privreda sve to plaća.
On je Tanjugu rekao da tokom novogodišnjih i božićnih praznika dve trećine loklanih samouprava nije radilo, kao ni većina ministarstava, i drugih državnih institucija.
"Imate situaciju da čitavu tu nedelju ne možete da izvučete nikakva dokumanta, ne možete tehnički da obavljate posao, zato što se javnom sektoru i državi to može", rekao je Rajić.
Jedan deo privatnih kompanija, posebno na jugu i istoku Srbije je, prema njegovim rečima, zbog pada prometa, smanjenog obima posla, ali i imajući u vidu da državne uprave nisu radile, rešio da spoji praznike.
"'Spajanje praznika' je uticalo na Vojvodinu i Beograd zato što su tu firme koje rade, dok su u nekim delovima Srbije privatne kompanije rešile da povežu praznike jer znaju da ništa ne mogu da urade", rekao je on.
Rajić je podsetio da Srbija ima najveći javni sektor u Evropi, koga čini 30,5 odsto zaposlnih, odnosno 535.000 ljudi, kao i da je oko 200.000 zaposlenih u tom sektoru višak .
On je kazao da zvanično Srbija ima najmanje državnih praznika u Evropi, ali je napomenuo i da, po kolektivnim ugovorima, ima mnogo veći broj slobodnih dana pojedinačno.
Saradnik Instituta za tržišna istraživanja (IZIT) Saša Đogović rekao je da je za firme koje nemaju dovoljno posla bolje da ne rade, nego da i dalje proizvode gubitke.
"One firma koje zaista rade i imaju profit od tog rada ne spajaju praznike, dok je onim firmama koje i kada rade proizvode gubitke, bolje da ne rade", rekao je Đogović Tanjugu.
Đogović je kazao da je za "gubitaše" bolje da ne rade, nego da rade i na taj način iscrpljuju sredstva od "zdravog tkiva privrede".
On je naveo i da svako privatno preduzeće koje ima mogućnosti za zarade ne spaja praznike i dodao da praznike najčeće spajaju državna praduzeća, dok se kod ostalih, ukoliko ima posla, to ne radi.
Spajanje praznika, prema njegovim rečima, više nije tako masovna pojava kao što je bilo ranijih godina, jer polako dominira privatni kapital, koji, kako je rekao, svakako neće spojiti praznike ukoliko mu to nije u interesu.
"U interesu same države nije da se vrši spajanje praznika. Država bi trebalo da pođe sama od sebe, odnosno od javnih preduzeće koji su gubitaši, da počisti svoje dvorište, pa tek onda da da primer i drugima", istakao je Đogović.
Stručnjak za poreze Zoran Popov smatra da spajanje praznika u Srbiji nema nekog preteranog efekta na opšte stanje privrede jer, kako je rekao, ima mnogo drugih stvari koje na to više utiču.
Popov je Tanjugu rekao da je osnovni problem Srbije je što nema jasnu ekonomsku politiku.
Ekonomski analitičar Goran Nikolić ocenio je da "spajanje praznika" u Srbiji ne utiče bitno na privredu Srbije, zato što je to stvar volje poslodavca i svi ti dani se kasnije odrade.
"Opšta je zabluda koja vlada da smo mi neradnici, a spajanje praznika je čak i racionalno, jer je to način da se tokom zime smanje troškovi koji su dodatni u proizvodnji", rekao je Nikolić Tanjugu.
Srbija, prema njegovim rečima, u odnosu na evropske zemlje ima malo praznika.
(Tanjug)
On je Tanjugu rekao da tokom novogodišnjih i božićnih praznika dve trećine loklanih samouprava nije radilo, kao ni većina ministarstava, i drugih državnih institucija.
"Imate situaciju da čitavu tu nedelju ne možete da izvučete nikakva dokumanta, ne možete tehnički da obavljate posao, zato što se javnom sektoru i državi to može", rekao je Rajić.
Jedan deo privatnih kompanija, posebno na jugu i istoku Srbije je, prema njegovim rečima, zbog pada prometa, smanjenog obima posla, ali i imajući u vidu da državne uprave nisu radile, rešio da spoji praznike.
"'Spajanje praznika' je uticalo na Vojvodinu i Beograd zato što su tu firme koje rade, dok su u nekim delovima Srbije privatne kompanije rešile da povežu praznike jer znaju da ništa ne mogu da urade", rekao je on.
Rajić je podsetio da Srbija ima najveći javni sektor u Evropi, koga čini 30,5 odsto zaposlnih, odnosno 535.000 ljudi, kao i da je oko 200.000 zaposlenih u tom sektoru višak .
On je kazao da zvanično Srbija ima najmanje državnih praznika u Evropi, ali je napomenuo i da, po kolektivnim ugovorima, ima mnogo veći broj slobodnih dana pojedinačno.
Saradnik Instituta za tržišna istraživanja (IZIT) Saša Đogović rekao je da je za firme koje nemaju dovoljno posla bolje da ne rade, nego da i dalje proizvode gubitke.
"One firma koje zaista rade i imaju profit od tog rada ne spajaju praznike, dok je onim firmama koje i kada rade proizvode gubitke, bolje da ne rade", rekao je Đogović Tanjugu.
Đogović je kazao da je za "gubitaše" bolje da ne rade, nego da rade i na taj način iscrpljuju sredstva od "zdravog tkiva privrede".
On je naveo i da svako privatno preduzeće koje ima mogućnosti za zarade ne spaja praznike i dodao da praznike najčeće spajaju državna praduzeća, dok se kod ostalih, ukoliko ima posla, to ne radi.
Spajanje praznika, prema njegovim rečima, više nije tako masovna pojava kao što je bilo ranijih godina, jer polako dominira privatni kapital, koji, kako je rekao, svakako neće spojiti praznike ukoliko mu to nije u interesu.
"U interesu same države nije da se vrši spajanje praznika. Država bi trebalo da pođe sama od sebe, odnosno od javnih preduzeće koji su gubitaši, da počisti svoje dvorište, pa tek onda da da primer i drugima", istakao je Đogović.
Stručnjak za poreze Zoran Popov smatra da spajanje praznika u Srbiji nema nekog preteranog efekta na opšte stanje privrede jer, kako je rekao, ima mnogo drugih stvari koje na to više utiču.
Popov je Tanjugu rekao da je osnovni problem Srbije je što nema jasnu ekonomsku politiku.
Ekonomski analitičar Goran Nikolić ocenio je da "spajanje praznika" u Srbiji ne utiče bitno na privredu Srbije, zato što je to stvar volje poslodavca i svi ti dani se kasnije odrade.
"Opšta je zabluda koja vlada da smo mi neradnici, a spajanje praznika je čak i racionalno, jer je to način da se tokom zime smanje troškovi koji su dodatni u proizvodnji", rekao je Nikolić Tanjugu.
Srbija, prema njegovim rečima, u odnosu na evropske zemlje ima malo praznika.
(Tanjug)
