- NBS je prvi put posle dve godine podigla referentnu kamatnu stopu zbog rasta inflacije u septembru i oktobru.
- Ivan Nikolić kaže da će rate dinarskih kredita biti nešto više, ali da povećanje od 0,25 odsto neće bitno opteretiti građane.
- Prema njegovim rečima, dinar je i dalje stabilan, a NBS ima dovoljno deviznih rezervi da reaguje na tržištu.
Zbog skoka inflacije u septembru i oktobru, Narodna banka Srbije podigla je svoju referentnu kamatnu stopu, prvi put u poslednje dve godine. Povećala je i stope na kreditne i depozitne olakšice.
Predsednik Saveta guvernera NBS Ivan Nikolić ističe da će se odluka o povećanju kamatne stope odraziti na kamate na dinarske kredite, ali da povećanje neće biti veliko.
"Što se tiče kamata za dinarske kredite, one će biti nešto veće. Povećanje referentne stope za 0,25 odsto nije nešto što će bitno opteretiti korisnike kredita i poremetiti njihov standard", kaže Nikolić.
Ukazuje da je i Evropa pod inflatornim pritiskom, kao i da je Evropska centralna banka već dva puta reagovala povećanjem kamatnih stopa.
"ECB je reagovala već dva puta, u junu i septembru. Očekuje se da poveća referentnu stopu za još 0,25 odsto i u decembru, treći put, jer je inflacija već četiri odsto. Narodna banka to prati", navodi Nikolić.
Prema njegovim rečima, korisnici kredita u dinarima i evrima biće u nešto nepovoljnijem položaju, ali to nije razlog za veliku zabrinutost.
Šta je dovelo do rasta inflacije
Objašnjavajući zbog čega je međugodišnja inflacija za dva meseca porasla sa 2,2 na 4,4 odsto, Nikolić navodi da je jedan od glavnih razloga niska prošlogodišnja osnovica, nastala nakon ograničenja trgovinskih marži.
"Primenjena je prošle godine uredba vezana za limitiranje marži u trgovini na malo. Ta uredba je dala fantastičan efekat – cene su pale i sada se poredimo sa tom niskom osnovicom. Zbog toga je međugodišnja inflacija praktično u rastu", objašnjava Nikolić.
Podseća da je povećanje inflacije u septembru bilo očekivano, ali da je u oktobru mesečni rast cena bio nešto veći od prognoze.
"To je bilo i očekivano, tako je i komunicirano i najavljeno da će doći u septembru do porasta inflacije na oko četiri odsto. Imali smo 4,1 odsto, sa mesečnim rastom cena koji je bio jako nizak, ali u oktobru smo imali nešto veći mesečni rast cena nego što je bilo očekivano. I došli smo do te međugodišnje inflacije od 4,4 odsto", navodi Nikolić.
Ističe da su najviše poskupeli hrana, bezalkoholna pića i naftni derivati, pri čemu su cene goriva na međugodišnjem nivou porasle 19 odsto.
"To se direktno, s obzirom na to da je visok njihov ponder u formiranju ukupnog indeksa, odrazilo na tu međugodišnju inflaciju", objašnjava Nikolić.
Prema njegovim rečima, inflacija se sada nalazi blizu gornje granice ciljanog raspona NBS od 4,5 odsto, zbog čega je povećanje referentne kamatne stope bilo očekivana reakcija centralne banke.
"Narodna banka je za ovu godinu ciljala da bi inflacija krajem godine mogla da bude oko te granice, nešto ispod. Moguće je da će sada biti nešto iznad. Ali ni u kom slučaju to ne treba da brine, niti je izvan onoga što je redovna situacija", ocenjuje Nikolić.
Rast plata mora da bude veći od inflacije
Govoreći o uticaju rasta cena na životni standard, Nikolić kaže da su plate prethodnih godina rasle brže od inflacije, što je omogućilo realni rast zarada.
"Celu godinu i prethodnih godina plate su rasle više, nominalni rast plata bio je viši od te inflacije, pa smo imali realni porast standarda. To se naročito primeti ukoliko poredite realnu zaradu, ili uopšte i nominalnu, sa vrednošću potrošačke korpe", navodi Nikolić.
Naglašava da je važno da se takav trend nastavi i u 2027. godini.
"Bitno je da u narednoj godini nastavimo sa visokim rastom plata koji je iznad ove stope inflacije, i to će sasvim biti dovoljno i značiće dalji nastavak trenda porasta životnog standarda koji smo beležili", ističe Nikolić.
Novi budžet i ekonomski program važni za privredni rast
Na pitanje koliko je realna prognoza Narodne banke Srbije da će bruto domaći proizvod naredne godine porasti četiri odsto, Nikolić odgovara da trenutno povećanje inflacije neće značajno uticati na dinamiku privrednog rasta.
"Trenutno će dinamiku bruto domaćeg proizvoda naredne godine pre svega opredeliti ona inercija koju imamo i prenosimo u narednu godinu, ali pre svega novi budžet, novi ekonomski plan koji čekamo. Te detalje zaista svi priželjkujemo narednih dana da vidimo", kaže Nikolić.
Posebno ukazuje na značaj javne potrošnje, izvoza i očuvanja platnobilansne stabilnosti.
"Šta će biti izvori rasta, na čemu će se bazirati privredna aktivnost, kakav je plan i u pogledu javne potrošnje i kako ćemo zadržati ove dobre performanse i u pogledu izvozne aktivnosti pre svega, jer se na tome gradi platnobilansna stabilnost. Ako nemamo platnobilansnu stabilnost, onda ćemo imati pritisak na kurs i opet povratan efekat na inflaciju“, upozorava Nikolić.
Zbog toga smatra da je neophodno što pre formirati novu Vladu i predstaviti ekonomsku politiku za naredni period.
"Jako je bitno da se što pre konstituiše Vlada, da imamo jedan ozbiljan, konzistentan, vrlo precizan ekonomski program koji će ulivati poverenje svim učesnicima na tržištu i koji će značiti nastavak ove dobre privredne aktivnosti koju smo imali prethodnih godina", naglašava Nikolić.
Podseća da je od 2015. godine prosečna stopa privrednog rasta iznosila 3,1 odsto i da je Srbija, prema njegovoj oceni, rasla brže od mnogih evropskih zemalja.
"To treba nastaviti i nadamo se da ćemo nastaviti. Voleo bih da još i ubrzamo taj rast. Samo ćemo iz tog rasta moći da finansiramo, na realnim osnovama, te veće plate koje priželjkujemo, i samo iz tog rasta plate će moći da rastu brže od inflacije", kaže Nikolić.
"Dinar je stabilan, građani ne treba da brinu"
Govoreći o kretanju kursa dinara i povećanoj tražnji za devizama, Nikolić ističe da su građani prethodnih godina praktično prestali da razmišljaju o kursu zbog dugotrajne stabilnosti domaće valute.
"Imali smo stabilnost koja je u tolikoj meri bila visoka da smo praktično zaboravili na kurs dinara. To se na kraju videlo i u porastu poverenja u dinar kao valutu i u stepenu dinarizacije našeg finansijskog sistema", objašnjava Nikolić.
Ipak, upozorava da bi aktuelna dešavanja mogla negativno da utiču na to poverenje.
"Nažalost, to će se sada pokvariti. To je visoka cena koju ćemo platiti ovih dana i koju plaćamo", kaže Nikolić.
Naglašava, međutim, da ekonomski pokazatelji ne ukazuju na probleme koji bi ugrozili stabilnost domaće valute.
"Što se tiče kursa, tu građani ne treba da brinu. Ekonomija, makar što se tiče onoga što statistika pokazuje, a to je u stvari stvarno stanje, i dalje je dobra. Ništa se tu nije promenilo nagore", ističe Nikolić.
U prilog stabilnosti kursa, dodaje, idu rast izvoza koji nadmašuje rast uvoza, nizak platnobilansni deficit i visoke devizne rezerve, iz kojih NBS može da interveniše na deviznom tržištu.
Ipak, upozorava da ekonomska stabilnost ne zavisi isključivo od pokazatelja, već i od poverenja građana i učesnika na finansijskom tržištu.
"Na ekonomiju i na ova tekuća kretanja, pogotovo u finansijskom sektoru, jako utiču očekivanja i poverenje. Ukoliko to ne povratimo što pre, možemo da imamo samo problema, a to, mislim, nikome ne odgovara, niti to iko priželjkuje", zaključuje Nikolić.
BONUS VIDEO:
(RTS/MONDO)
