- Drugi deo podsticaja za biljnu proizvodnju nije isplaćen jer, prema ministru Glamočiću, novca trenutno nema, a profesorka Natalija Bogdanov kaže da je problem bio vidljiv još početkom godine.
- Bogdanov upozorava da su ratari zbog neizvesnih subvencija smanjili ulaganja u seme, đubrivo i obradu, pa će posledice biti vidljive kroz niže prinose i veće troškove.
- Kao rešenje vidi temeljnu promenu sistema podsticaja i uređenje registra gazdinstava, zemljišta i stočnog fonda, uz više predvidivosti za proizvođače.
Poziv ratarima da se prijave za drugi deo podsticaja za biljnu proizvodnju trebalo je da bude raspisan do 1. novembra. Međutim, nakon isteka tog roka, ministar poljoprivrede u tehničkom mandatu Dragan Glamočić potvrdio je da novca za te isplate trenutno nema.
Profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Natalija Bogdanov rekla je u Jutarnjem programu RTS-a da povećanje subvencija iz 2023. godine ne može biti opravdanje za nedostatak novca u ovogodišnjem budžetu.
Podseća da je povećanje direktnih podsticaja obećano nakon protesta poljoprivrednika pre tri godine i da je država od tada imala dovoljno vremena da planira sredstva.
Bogdanov objašnjava da je već početkom godine bilo jasno da bi isplata mogla biti dovedena u pitanje, jer uredbom o raspodeli poljoprivrednih podsticaja nisu bila predviđena sredstva za regresiranje sertifikovanog semena.
"Tako da, praktično, mogla bih da kažem, nema mesta iznenađenju: još od januara smo mogli slutiti da će biti problem sa tim podsticajem, odnosno regresom za sertifikovano seme kada dođe kraj godine", ističe Bogdanov.
Navodi da je uredba tokom godine više puta menjana, ali da nijednom nisu predviđena sredstva za tu namenu.
Prema njenim rečima, moguće je da se računalo na rebalans budžeta ili novu uredbu kojom bi se obezbedila isplata, ali se to nije dogodilo.
Zašto raste broj registrovanih gazdinstava ako se poljoprivreda smanjuje
Komentarišući objašnjenje ministra Glamočića da je deo problema nastao zbog povećanja broja registrovanih hektara i grla stoke, Bogdanov ukazuje da treba razlikovati statističke podatke o poljoprivrednoj proizvodnji od podataka iz registra gazdinstava.
Prema njenim rečima, popisi pokazuju smanjenje broja gazdinstava i stočnog fonda, dok je uvođenje sistema e-Agrar omogućilo znatno lakšu registraciju za ostvarivanje podsticaja.
Navodi da je 2023. godine u registru bilo oko 330.000 gazdinstava, dok ih sada, prema podacima kojima raspolaže, ima približno 450.000.
Olakšana registracija, ali i veći iznosi subvencija, podstakli su interesovanje poljoprivrednika da prijave svoja gazdinstva.
Međutim, profesorka upozorava i na moguće zloupotrebe. Objašnjava da se, zbog ograničenja subvencija na gazdinstva do 100 hektara, dešava da se veće površine formalno raspoređuju na više članova porodice.
Ukazuje i na prijavljivanje parcela koje se ne koriste za poljoprivrednu proizvodnju. "Najveći problem, i ono gde se udruženja poljoprivrednika danas mnogo žale, jeste taj što tu ima fiktivnih gazdinstava", naglašava Bogdanov.
Smatra da povećanje broja registrovanih korisnika može objasniti rast potrebnih sredstava, ali da ne opravdava izostanak planiranih isplata.
Manje đubriva i nekvalitetnije seme – posledice će se videti naredne godine
Govoreći o posledicama neisplaćenih subvencija, Bogdanov ističe da šteta nije samo budući rizik, već da su je poljoprivrednici već pretrpeli.
Mnogi ratari su, računajući na obećani novac, planirali ulaganja u setvu, nabavku semena i mineralnih đubriva, a pojedini su uzimali i kredite.
Kako sredstva nisu isplaćena, bili su prinuđeni da smanje troškove proizvodnje.
Prema njenim rečima, to podrazumeva upotrebu nesertifikovanog semena, manje količine đubriva i redukovanu obradu zemljišta.
"Mnogi od njih su bili prinuđeni da, je l' tako, zaseju jare kulture, da ozima setva se privede kraju sa manje sredstava nego što je bilo planirano, a to onda znači korišćenje nesertifikovanog semena, manje đubriva, redukovana obrada i tako dalje i tako dalje, što znači da je šteta načinjena već nepovratno", upozorava Bogdanov.
Očekuje da će se posledice odraziti na prinose, prihode gazdinstava i ukupan obim poljoprivredne proizvodnje u narednoj godini.
Poseban problem, dodaje, predstavlja finansiranje prolećne setve, jer je neizvesno sa koliko će sredstava poljoprivrednici ući u novi proizvodni ciklus.
Mogu li novi krediti da pomognu ratarima
Profesarka Bogdanov podseća da u sistemu podsticaja već postoji mera kreditne podrške poljoprivrednicima, koja omogućava povoljnije zaduživanje za nabavku osnovnih sredstava za proizvodnju.
Kao primer navodi kredite za mineralna đubriva, za koje kamatna stopa može biti i nula odsto.
Međutim, naglašava da su i sredstva namenjena subvencionisanim kreditima ograničena, zbog čega ne očekuje da bi se nedostatak novca za direktne podsticaje mogao nadoknaditi novim zaduživanjem.
Upozorava da bi problemi u ratarstvu mogli da se prenesu i na druge grane poljoprivrede.
Manji prinosi i veći troškovi proizvodnje mogu dovesti do poskupljenja stočne hrane, a time i do dodatnih pritisaka na celokupan sistem proizvodnje hrane. "Efekti se sele u narednu proizvodnu godinu", ističe Bogdanov.
Sistem subvencija mora da se menja
Profesorka Poljoprivrednog fakulteta smatra da je neophodna temeljna promena načina na koji se dodeljuju direktni poljoprivredni podsticaji.
Podseća da je Srbija tokom leta usvojila novu strategiju poljoprivrede, ali da taj dokument nije praćen akcionim planom koji bi jasno pokazao kako i kada će se sprovoditi predviđene mere.
Prema njenoj oceni, potrebno je zadržati određeni osnovni nivo podsticaja za sve proizvođače, ali dodatnu podršku prilagoditi veličini gazdinstva i vrsti proizvodnje.
Naglašava da takve promene moraju biti zasnovane na ozbiljnim analizama i jasno postavljenim ciljevima.
"Poljoprivreda je sektor koji zaista ne trpi eksperimentisanje na živom sistemu", poručuje Bogdanov.
Smatra da bi nova vlada trebalo da preispita postojeću strategiju, posebno deo koji se odnosi na direktna plaćanja, umesto da započinje izradu potpuno novog dokumenta.
"Uređenje registra gazdinstava"
Osvrćući se na ocenu Fiskalnog saveta da produktivnost domaće poljoprivrede stagnira, Bogdanov kaže da stručnjaci na taj problem upozoravaju već duže od decenije. Prema njenim rečima, makroekonomski pokazatelji ukazuju da je u poslednjih pet godina došlo i do pada u pojedinim segmentima sektora.
Kao jedan od prioriteta izdvaja jačanje institucionalne podrške poljoprivredi i uređenje registra gazdinstava, poljoprivrednog zemljišta i stočnog fonda.
Posebnu pažnju, smatra, treba posvetiti sivoj ekonomiji, evidenciji zemljišta datog u zakup i statusu zajedničkog zemljišta.
Upozorava da se bez jasnog uvida u postojeće probleme ne smeju uvoditi nove radikalne mere.
Profesorka Bogdanov poručuje da bi jedan od prvih zadataka nove vlade morao da bude vraćanje predvidivosti u sistem poljoprivrednih podsticaja.
BONUS VIDEO:
(RTS/MONDO)
