Oduvek ste maštali da budete vlasnik neke svetske firme, stiglo je nasledstvo, prodali ste plac... Zašto da pare leže besposlene, jer u ovom slučaju nije skupo da ostvarite snove.
Imati akcije neke svetske kompanije "u slamarici", da se nađe za crne dane, u zemlji Srbiji gde se još sumnjičavo gleda i na držanje veće količine novca u bankama, zvuči kao naučna fantastika ali je moguće.
Ako su vam komšije ili rođaci iz inostranstva dosadili s pričama o gomilama parama u banci, odnedavno ste u prilici da im ozbiljno kontrirate - vlasništvom u nekoj globalnoj firmi. Koka Kola, Nokija, Nestle... šta god poželite, i to iz Srbije.
Dovoljno je, kaže Kristian Dinić, zamenik direktora beogradske finansijske kuće Ilirika investments, da se potpišu odgovarajuća ovlašćenja, otvori račun i odabere u šta hoće da se ulaže na nekoj od svetskih berzi.
"Procedura nije komplikovana, niti je samo trgovanje skupo kao što se inače pretpostavlja. Glavno je šta klijent želi sa svojim novcem, da li da više štedi ili da više rizikuje zbog većeg profita i da krene sa optimalnom sumom, a za ostalo tu smo mi i naši inostrani partneri", kaže Dinić.
Standardna brokerska naknada kreće se oko 1,2 odsto vrednosti transakcije ali može biti i manja, obrnuto srazmerno količini novca koji se ulaže na berzu. Što je više akcija kupuje, ili se to čini češće i broker će vam, kao i svaki dobar trgovac, "spustiti cenu".
Ono što je minimum troška, zagarantovana naknada, zavisi od berze, i kreće se od pedesetak do stopedesetak evra. Kada su manje transakcije u pitanju, kaže Dinić, i cela naknada može otići inostranom partneru bez zarade domaćeg brokera, sve u cilju da se u Srbiji populariše berzansko trgovanje i posedovanje akcija.
"Možete kupiti i jednu akciju od pet dolara ali iznos pri kom cena naknade ne utiče presudno na racionalnost kupovine je nekih tri hiljade dolara. Naravno, što je veće ulaganje taj odnos je sve bolji i bolji", kaže Dinić.
Oslobođeni straha od troškova, i "nedokučive" berze uopšte, sada treba odabrati hartiju koja će održati vrednost imovine ili je udvostručiti u kratkom roku, što je "američki san" svakog u Srbiji, od švercera do biznismena.
Pitanje je samo hoćete li da igrate napolju "na sigurno", ili ste spremni da okušate domaći teren Beogradske berze i potencijalno mnogo zaradite na akciji Naftne industrije Srbije.
I tu sad kreće pravi posao, jer odabrati pravu akciju u pravom trenutku za kupiti i prodati je sama suština i "jednostavnost" berze kao dominantne svetske finansijske institucije. A tu se prosečni Srbi, kaže iz iskustva glavni broker Sinteza Invest Grupe Nenad Gujaničić, ne snalaze baš najbolje jer su kupovali akcije 2007 kada su bile najskuplje pa se posle sunovratile, sad bi da iz evra beže u zlato, ponovo kad je najskuplje i slično.Ako su vam komšije ili rođaci iz inostranstva dosadili s pričama o gomilama parama u banci, odnedavno ste u prilici da im ozbiljno kontrirate - vlasništvom u nekoj globalnoj firmi. Koka Kola, Nokija, Nestle... šta god poželite, i to iz Srbije.
Dovoljno je, kaže Kristian Dinić, zamenik direktora beogradske finansijske kuće Ilirika investments, da se potpišu odgovarajuća ovlašćenja, otvori račun i odabere u šta hoće da se ulaže na nekoj od svetskih berzi.
"Procedura nije komplikovana, niti je samo trgovanje skupo kao što se inače pretpostavlja. Glavno je šta klijent želi sa svojim novcem, da li da više štedi ili da više rizikuje zbog većeg profita i da krene sa optimalnom sumom, a za ostalo tu smo mi i naši inostrani partneri", kaže Dinić.
Standardna brokerska naknada kreće se oko 1,2 odsto vrednosti transakcije ali može biti i manja, obrnuto srazmerno količini novca koji se ulaže na berzu. Što je više akcija kupuje, ili se to čini češće i broker će vam, kao i svaki dobar trgovac, "spustiti cenu".
Ono što je minimum troška, zagarantovana naknada, zavisi od berze, i kreće se od pedesetak do stopedesetak evra. Kada su manje transakcije u pitanju, kaže Dinić, i cela naknada može otići inostranom partneru bez zarade domaćeg brokera, sve u cilju da se u Srbiji populariše berzansko trgovanje i posedovanje akcija.
"Možete kupiti i jednu akciju od pet dolara ali iznos pri kom cena naknade ne utiče presudno na racionalnost kupovine je nekih tri hiljade dolara. Naravno, što je veće ulaganje taj odnos je sve bolji i bolji", kaže Dinić.
Oslobođeni straha od troškova, i "nedokučive" berze uopšte, sada treba odabrati hartiju koja će održati vrednost imovine ili je udvostručiti u kratkom roku, što je "američki san" svakog u Srbiji, od švercera do biznismena.
Pitanje je samo hoćete li da igrate napolju "na sigurno", ili ste spremni da okušate domaći teren Beogradske berze i potencijalno mnogo zaradite na akciji Naftne industrije Srbije.
Opečen domaćim iskustvom taj prosečan Srbin bi na svetskoj sceni, pretpostavljamo, pucao "na sigurno". A gde ćeš sigurnije, rezon je, od zvučnih imena - pomenutih Nokije i Koka kole.
Akcija Koka kole je inače obavezna stavka u portfelju svakog konzervativnog investitiora, koji ide na veliku sigurnost, a manji rizik. Pitajte velikog maga hedž fondova milijardera Vorena Bafeta, čija firma Berkšir Hatavej poseduje 200 miliona deonica Koka Kole (8,6 odsto čitave firme) vrednih više od 11 milijardi dolara.
Ali, čak i ta stabilna akcija ima velike oscilacije. Iako bi mogli reći da je u principu njena cena oko 55 dolara, ta akcija se mogla kupiti početkom marta 2009. godine za 34,5 dolara po komadu, a sredinom septembra ove godine za nju se moralo izdvojiti 70,7 dolara.
Rast od 105 odsto za dve i po godine svakako će razgaliti nekog ko je postao vlasnik prvog pomenutog datuma ali i zabrinuti onoga ko je hartiju od vrednosti kupio na njenom cenovnom vrhuncu. Ovih dana ona vredi oko 69 dolara, tako da je već u manjku jedan odsto, a pitanje je koliko će koštati kada bude želeo ili morao da je proda
Kod Nokije je situacija potpuno obrnuta. Poznata svetska firma, svojevrstan sinonim za mobilni telefon uopšte, ima pad vrednosti gotovo 85 odsto u poslednje četiri godine. Krajem decembra 2007. njena deonica se kupovala za 32,3 dolara a danas joj je vrednost 4,2 dolara. Stari vlasnici verovatno čupaju kose, ali novi bi mogli da budu u dobitku jer niko ne može sa sigurnošću tvrditi da joj za dve li tri godine vrednost neće biti desetostruko veća.
Ono što svetske berze pružaju, podvlače brokeri Gujaničić i Dinić, jeste sigurnost ulaganja na organizovanom, uređenom i, koliko toliko, kontrolisanom tržištu. Pravila se znaju i većina ih se drži - od kontrolnih organa do najvećih kompanija na tržištu.
Štaviše, te najmoćnije i najbogatije kompanije svoje sadašnje ali i potencijalne ulagače-vlasnike bukvalno svakodnevno obaveštavaju o svakoj činjenici vezanoj za kompaniju koja bi mogla uticati na vrednost njihove imovine.
Tu je ozbiljna razlika u donosu na Srbiju, jer Beogradska berza je tržište na kom je većina kompanija silom zakona, a ne u potrazi za svežim kapitalom. Za razliku od Koka Kole, čak i među deset najvećih kompanija sa srpske berze ima onih koji svoje (male) akcionare obaveštavaju o kompaniji - jednom godišnje.
To u praksi znači da bi trebalo da date desetine hiljada dolara za akciju srpske firme, makar bila i vodeća u branši, na osnovu informacija o poslovanju stare ne jedan dan, nego jednu godinu ili godinu i po.
"Tako se dešava da u Srbiji znamo mnogo, mnogo više o Koka Koli nego o Imleku, kompaniji čija hartija je inače druga po rastu u beogradskom indeksu odabranih hartija Belex15. Srećom i tu postoje izuzeci", kaže Nenad Gujaničić.
A izuzetak je Naftna industrija Srbije, srpska kompanija, doduše u većinskom vlasništvu stranaca - ruskog Gaspromnjefta, pa možda i to objašnjava posebnost.
"Rusi su održali lekciju menadžmentima o korporativnom upravljanju u svim ovdašnjim kompanijama. Stalno drže konferencije za štampu, daju sve relevantne informacije, čak deset puta više nego što ih na to obavezuju pravila Beogradske berze. Pritom akcija im je, zbog opšte situacije, prilično potcenjena i to je prilika za odličnu zaradu svakog ozbiljnog dugoročnog ulagača", kaže Gujaničić.
Inostrana ili domaća berza, "sigurica" ili "no risk no profit", mogućnosti su pred kojima konačno stoje i građani Srbije sa pristojnom ušteđevinom. Ili, ipak, "slamarica je zakon"? Vaše pare, vaš izbor.
(Georgi Mitev Šantek - MONDO)
