Srbija zauzela 98. mesto na listi od 184 zemlje po ekonomskim slobodama, objavili američka fondacija "Heritidž" i "Vol strit džurnal". U regionu samo BiH lošije rangirana od Srbije.
Srbija je svrstana među "većinom neslobodne" ekonomije na ovogodišnjoj rang listi ekonomskih sloboda u 2011, što je nepromenjeno u odnosu na prethodnu listu.
Zabeleženo je skromno poboljšanje u trgovinskim i monetarnim slobodama poništeno slabljenjem poslovnih sloboda i upravljanja vladinim izdacima, navedeno je u obrazloženju.
Uprkos izvesnom napretku, ukupne ekonomske slobode Srbije i dalje sputava pomanjkanje političke volje za preduzimanje neophodnih odlučnih i bolnih reformi.
Vladina potrošnja je i dalje neefikasna, velika i njom se i dalje slabo upravlja, ukazano je u izveštaju i dodato da su neophodne dublje institucionalne reforme kako bi se otklonio problem birokratije, smanjila korupcija i ojačao pravosudni sistem koji je podložan političkim uticajima.
U izveštaju je navedeno da je Srbija u protekloj deceniji sprovela značajne strukturalne reforme u pojedinim oblastima svoje ekonomije. Nekada nefunkcionalan bankarski sistem je zahvaljujući reformskim procesima, uključujući privatizaciju i konsolidaciju, oživeo i nastavlja da se razvija.
Ekonomsku konkurentnost podstiču niski porezi, relativna otvorenost za svetsku trgovinu i regulatorske reforme koje su u toku, ukazano je u izveštaju.
Srbija je među 43 zemlje evropskog regiona zauzela 37. mesto, a broj njenih ukupnih bodova je manji od svetskog i regionalnog proseka.
Od zemalja u okruženju ispred Srbije su Makedonija koja je zauzela 43. mesto, Albanija (57.), Bugarska (61.), Rumunija (62.), Slovenija (69.), Crna Gora (72.), Hrvatska (83.). Sve te ekonomije su svrstane među "umereno slobodne", dok je iza naše zemlje jedino Bosna i Hercegovina na 104. mestu koja je takođe "većinom neslobodna".
Hongkong je na ovogodišnjoj listi ponovo zauzeo prvo mesto kao najslobodnija svetska ekonomija, a sledi ga Singapur. Te dve ekonomije su na istim pozicijama još od početka objavljivanja tog indeksa pre 18 godina.
Još dve azijsko-pacifičke ekonomije - Australija i Novi Zeland - zauzele su treće i četvrto mesto, dok je Švajcarska na petom.
SAD su pale sa devetog, na 10. mesto, dok je na začelju Severna Koreja sa svega jednim bodom.
Zemlje su rangirane na osnovu 10 pokazatelja koji pokrivaju vladavinu zakona, otvorenost tržišta, efikasnost regulative i razmere vlade.
Svi ti činioci pokazuju da su svetske ekonomske slobode u prošloj godini pogoršane zbog "nemarnih" vladinih izdataka koji nisu uspeli da zaustave širenje svetske finansijske krize. Povećani vladini troškovi su doprineli narastanju javnih dugova i rezultirali porastom birokratije koja preti da sputa poslovnu aktivnost u privatnom sektoru, upozoreno je u izveštaju.
Prosečan broj bodova na ovogodišnjoj listi drugi je najmanji u proteklih 10 godina.
(Tanjug)
Zabeleženo je skromno poboljšanje u trgovinskim i monetarnim slobodama poništeno slabljenjem poslovnih sloboda i upravljanja vladinim izdacima, navedeno je u obrazloženju.
Uprkos izvesnom napretku, ukupne ekonomske slobode Srbije i dalje sputava pomanjkanje političke volje za preduzimanje neophodnih odlučnih i bolnih reformi.
Vladina potrošnja je i dalje neefikasna, velika i njom se i dalje slabo upravlja, ukazano je u izveštaju i dodato da su neophodne dublje institucionalne reforme kako bi se otklonio problem birokratije, smanjila korupcija i ojačao pravosudni sistem koji je podložan političkim uticajima.
U izveštaju je navedeno da je Srbija u protekloj deceniji sprovela značajne strukturalne reforme u pojedinim oblastima svoje ekonomije. Nekada nefunkcionalan bankarski sistem je zahvaljujući reformskim procesima, uključujući privatizaciju i konsolidaciju, oživeo i nastavlja da se razvija.
Ekonomsku konkurentnost podstiču niski porezi, relativna otvorenost za svetsku trgovinu i regulatorske reforme koje su u toku, ukazano je u izveštaju.
Srbija je među 43 zemlje evropskog regiona zauzela 37. mesto, a broj njenih ukupnih bodova je manji od svetskog i regionalnog proseka.
Od zemalja u okruženju ispred Srbije su Makedonija koja je zauzela 43. mesto, Albanija (57.), Bugarska (61.), Rumunija (62.), Slovenija (69.), Crna Gora (72.), Hrvatska (83.). Sve te ekonomije su svrstane među "umereno slobodne", dok je iza naše zemlje jedino Bosna i Hercegovina na 104. mestu koja je takođe "većinom neslobodna".
Hongkong je na ovogodišnjoj listi ponovo zauzeo prvo mesto kao najslobodnija svetska ekonomija, a sledi ga Singapur. Te dve ekonomije su na istim pozicijama još od početka objavljivanja tog indeksa pre 18 godina.
Još dve azijsko-pacifičke ekonomije - Australija i Novi Zeland - zauzele su treće i četvrto mesto, dok je Švajcarska na petom.
SAD su pale sa devetog, na 10. mesto, dok je na začelju Severna Koreja sa svega jednim bodom.
Zemlje su rangirane na osnovu 10 pokazatelja koji pokrivaju vladavinu zakona, otvorenost tržišta, efikasnost regulative i razmere vlade.
Svi ti činioci pokazuju da su svetske ekonomske slobode u prošloj godini pogoršane zbog "nemarnih" vladinih izdataka koji nisu uspeli da zaustave širenje svetske finansijske krize. Povećani vladini troškovi su doprineli narastanju javnih dugova i rezultirali porastom birokratije koja preti da sputa poslovnu aktivnost u privatnom sektoru, upozoreno je u izveštaju.
Prosečan broj bodova na ovogodišnjoj listi drugi je najmanji u proteklih 10 godina.
(Tanjug)
