Zaduženost građana Srbije kod banaka na kraju prošle godine bila je 818 evra po glavi stanovnika, što je oko 2,2 prosečne zarade.
Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić je na konferenciji za novinare rekao da su u regionu manje zaduženi samo stanovnici Makedonije i Bosne i Hercegovine, dok su ispred Srbije Rumunija, Bugarska, Crna Gora, Hrvatska i Slovenija.
Najzaduženiji u okruženju su stanovnici Hrvatske, gde je prosečan dug po glavi stanovnika 3.888 evra, odnosno 5,4 prosečnih zarada, kao i stanovnici Slovenije, čiji dug je 3.945 evra, ili oko četiri prosečne zarade.
Kako je naveo Dugalić, prosečan dug građana Srbije po osnovu kredita bio je 733 evra, po osnovu minusa na tekućim računima 29 evra, po kreditnim karticama 49 evra, i po lizing ugovorima šest evra.
Prema njegovim rečima, građani i privreda Srbije su tokom protekle godine povećali zaduženost po osnovu bankarskih kredita za 9,6 odsto na 1.898,39 milijardi dinara, odnosno oko 19 milijardi evra.
Samo tokom decembra zaduženost građana i privrede porasla je za 2,4 odsto.
Dugalić je naveo da oko 29 odsto ukupnog kreditnog duga odlazi na građane, a ostatak na privredu, što je, prema njegovoj oceni, dobar odnos jer to znači da veći deo kredita ne odlazi u potrošnju već na investicije i održanje likvidnosti preduzeća.
Što se tiče duga stanovništva, on je tokom protekle godine povećan za 6,1 odsto, na 546,2 milijarde dinara, a tokom decembra za 0,8 odsto.
To znači da je rast duga bio nešto manji od inflacije u prošloj godini, odnosno da su građani vratili nešto više kredita nego što su uzeli, što je i razumljivo imajući u vidu životni standard i neizvesnost u pogledu budućih kretanja, rekao je Dugalić.
Najveći rast u 2011. godini zabeležen je kod gotovinskih kredita, a zatim kod stambenih i poljoprivrednih kredita, dok je pad zabeležen kod potrosačkih i kredita za refinansiranje.
Kada se radi o dugovima preduzeća, oni su lane povećani za 9,2 odsto na 1.272,72 milijarde dinara, a tokom proteklog meseca porasli su za 3,2 odsto.
Dugalić je ukazao da se radi o manjem rastu zaduženosti u odnosu na period pre krize, 2006, 2007, ali da treba imati u vidu opšte tendencije u okruženju gde tokom prošle godine uopšte nije zabeležen rast kreditne aktivnosti, tako da je Srbija u tom pogledu zabeležila izuzetan rezultat.
U pogledu kašnjenja u otplati kredita, on je naveo da ono neprestano raste kod preduzeća, a učešće problematičnih kredita, čija otplata kasni više od 90 dana, premašilo je 22 odsto.
Docnja građana, odnosno kašnjenje u otplati veće od 60 dana, stabilizovano je na 3,7 odsto, što pokazuje na relativnu urednost u plaćanju kredita, dodao je Dugalić.
On je napomenuo i da Udruženje banaka nema podatke da su određene banke, posle početka primene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, povećavale cenu određenih naknada, kako su pisali pojedini mediji i dodao da banke nemaju "nikakvog manevarskog prostora" za delovanje van zakona i ugovora.
Govoreći o mogućem uticaju snižavanja rejtinga pojedinih zemalja EU čije banke supsidijari posluju u Srbiji, Dugalić je istakao da će on biti indirektan i da bi otežan pristup dugoročnim izvorima finansiranja mogao da utiče na poskupljenje kredita.
(Tanjug)
Najzaduženiji u okruženju su stanovnici Hrvatske, gde je prosečan dug po glavi stanovnika 3.888 evra, odnosno 5,4 prosečnih zarada, kao i stanovnici Slovenije, čiji dug je 3.945 evra, ili oko četiri prosečne zarade.
Kako je naveo Dugalić, prosečan dug građana Srbije po osnovu kredita bio je 733 evra, po osnovu minusa na tekućim računima 29 evra, po kreditnim karticama 49 evra, i po lizing ugovorima šest evra.
Prema njegovim rečima, građani i privreda Srbije su tokom protekle godine povećali zaduženost po osnovu bankarskih kredita za 9,6 odsto na 1.898,39 milijardi dinara, odnosno oko 19 milijardi evra.
Samo tokom decembra zaduženost građana i privrede porasla je za 2,4 odsto.
Dugalić je naveo da oko 29 odsto ukupnog kreditnog duga odlazi na građane, a ostatak na privredu, što je, prema njegovoj oceni, dobar odnos jer to znači da veći deo kredita ne odlazi u potrošnju već na investicije i održanje likvidnosti preduzeća.
Što se tiče duga stanovništva, on je tokom protekle godine povećan za 6,1 odsto, na 546,2 milijarde dinara, a tokom decembra za 0,8 odsto.
To znači da je rast duga bio nešto manji od inflacije u prošloj godini, odnosno da su građani vratili nešto više kredita nego što su uzeli, što je i razumljivo imajući u vidu životni standard i neizvesnost u pogledu budućih kretanja, rekao je Dugalić.
Najveći rast u 2011. godini zabeležen je kod gotovinskih kredita, a zatim kod stambenih i poljoprivrednih kredita, dok je pad zabeležen kod potrosačkih i kredita za refinansiranje.
Kada se radi o dugovima preduzeća, oni su lane povećani za 9,2 odsto na 1.272,72 milijarde dinara, a tokom proteklog meseca porasli su za 3,2 odsto.
Dugalić je ukazao da se radi o manjem rastu zaduženosti u odnosu na period pre krize, 2006, 2007, ali da treba imati u vidu opšte tendencije u okruženju gde tokom prošle godine uopšte nije zabeležen rast kreditne aktivnosti, tako da je Srbija u tom pogledu zabeležila izuzetan rezultat.
U pogledu kašnjenja u otplati kredita, on je naveo da ono neprestano raste kod preduzeća, a učešće problematičnih kredita, čija otplata kasni više od 90 dana, premašilo je 22 odsto.
Docnja građana, odnosno kašnjenje u otplati veće od 60 dana, stabilizovano je na 3,7 odsto, što pokazuje na relativnu urednost u plaćanju kredita, dodao je Dugalić.
On je napomenuo i da Udruženje banaka nema podatke da su određene banke, posle početka primene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, povećavale cenu određenih naknada, kako su pisali pojedini mediji i dodao da banke nemaju "nikakvog manevarskog prostora" za delovanje van zakona i ugovora.
Govoreći o mogućem uticaju snižavanja rejtinga pojedinih zemalja EU čije banke supsidijari posluju u Srbiji, Dugalić je istakao da će on biti indirektan i da bi otežan pristup dugoročnim izvorima finansiranja mogao da utiče na poskupljenje kredita.
(Tanjug)
