Usvojeni budžet za 2012. nije u skladu sa dogovorom Vlade Srbije i Međunarodnog monetarnog fonda, saopšteno iz kancelarije u Beogradu. Savetnik premijera Bajec demantuje MMF.
Sastanak Izvršnog odbora MMF-a povodom prve revizije aranžmana iz predostrožnosti sa Srbijom, prvobitno zakazan za 23. decembar, nije održan a ne zna se ni kada će zaista biti jer se Vlada Srbije nije država dogovora pri sastavljanju budžeta za 2012. godinu.
Dogovor je prekršen, kaže se u saopštenju beogradske kancelarije, a razgovori će se nastaviti, u cilju završetka programa, kada bude dovoljno dokaza da se ponovo poštuje fiskalni program za 2012. godinu.
Budžet koji je usvojen u Skupštini Srbije krajem decembra odstupa od parametara predviđenih programom, saopštila je Kancelarija stalnog predstavnika MMF-a u Beogradu.
Međunarodni monetarni fond srpskioj vladi konkretno zamera na emitovanju državnih obveznica i davanju garancija, kao i neke investicione projekte čije sprovođenje nije u skaldu programom javnog deficita i ciljnog duga, navedeno je u saopštenju objavljenom na sajtu MMF-a.
MMF i Vlada Srbije postigli su polovinom novembra 2011. sporazum o prvoj reviziji aranžmana iz predostrožnosti koji predviđa da ciljani deficit budžeta u 2012. godini bude 4,25 procenata bruto domaćeg proizvoda (BDP), uz očekivanje da će privredni rast u ovoj godini biti 1,5 odsto.
Aranžman koji je Srbiji odobren 29. septembra u iznosu od 935,4 miliona specijalnih prava vučenja (oko 1,1 milijarde evra) zaključen je iz predostrožnosti, odnosno bez namere da se sredstva koriste, osim u slučaju platnobilansnih potreba zemlje.
Potrebu aranžmana sa međunarodnom institutcijom i usklađivanja budžeta i državne potrošnje sa preporukama održivosti koje je dao MMF, iz Vlade je javnosti Srbije pred usvajanje budžeta opisivano kao "biti ili ne biti" opstanka srpske privrede i što manje bolnog izlaska iz svetske ekonomske krize.
Savetnik premijera Srbije Jurij Bajec izjavio je danas da su zaduženja države, planirana budžetom Srbije za 2012. godinu, u skladu sa dogovorom sa Međunarodnim moneternim fondom (MMF).
"Očekujem da će u razgovorima sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koji u Beograd dolaze početkom februara, biti otklonjeni razlozi zbog kojih je ta institucija odložila reviziju aranžmana iz predostrožnosti sa Srbijom", rekao je Bajec agenciji Beta.
Bajec je istakao da je neopravdana bojazan MMF-a da u budžetu Srbije za 2012. godinu ima elemenata koji bi mogli da ugroze dogovorene granice budžetskog deficita i javnog duga.
"Planirane državne grancije odnose se na investicione projekte koji doprinose privrednom rastu, kao što su izgradnja gasovoda ili sištema za navodnjavanje", objasnio je Bajec.
Bajec kaže da predstavnici fonda nemaju nikakvih primedbi u vezi sa pitanjima koja se odnose na plate u javnom sektoru, penzije, izdavanja za socijalne potrebe.
Primedbe se odnose na neka pitanja kao što je dokapitalizacija Komercijalne banke, koja je, inače, predviđena tek krajem ove godine, i kojom se obezbeđuje da država ostane većinski vlasnik te banke, naveo je Bajec.
Zatim, reč je o sistemu za navodnjavanje kojim se omogućava veći prinos na preko 100.000 hektara, kao i o garanciji za ulaganje u gasovod Aleksinac-Novi Pazar, i još neke kapitalne investicije na teritoriji Vojvodine, dodao je on.
On je dodao da se u dogovorene okvire budžetskog deficita i javnog duga uklapa i planirano izdavanje državnih obveznica u vrednosti 300 miliona evra.
"To je maksimalni iznos zaduženja po osnovu izdavanja državnih hartija od vrednosti, u slučaju da bude teškoća u izmirenju tekućih obaveza budžeta, ali je moguće da taj iznos bude i manji", rekao je Bajec.
Srbija, kako je podsetio, ne planira da povlači novac od MMF po osnovu aranžmana iz predostrožnosti.
"Pozitivna rezvizija aranžmana sa MMF za Srbiju nije značajna zbog novca koji bi po tom osnovu mogla da koristi već zbog kredibiliteta zemlje i poruke koja se time salje investitorima i učesnicima na finansijskom tržištu", naglasio je Bajec.
(MONDO/agencije)
Dogovor je prekršen, kaže se u saopštenju beogradske kancelarije, a razgovori će se nastaviti, u cilju završetka programa, kada bude dovoljno dokaza da se ponovo poštuje fiskalni program za 2012. godinu.
Budžet koji je usvojen u Skupštini Srbije krajem decembra odstupa od parametara predviđenih programom, saopštila je Kancelarija stalnog predstavnika MMF-a u Beogradu.
Međunarodni monetarni fond srpskioj vladi konkretno zamera na emitovanju državnih obveznica i davanju garancija, kao i neke investicione projekte čije sprovođenje nije u skaldu programom javnog deficita i ciljnog duga, navedeno je u saopštenju objavljenom na sajtu MMF-a.
MMF i Vlada Srbije postigli su polovinom novembra 2011. sporazum o prvoj reviziji aranžmana iz predostrožnosti koji predviđa da ciljani deficit budžeta u 2012. godini bude 4,25 procenata bruto domaćeg proizvoda (BDP), uz očekivanje da će privredni rast u ovoj godini biti 1,5 odsto.
Aranžman koji je Srbiji odobren 29. septembra u iznosu od 935,4 miliona specijalnih prava vučenja (oko 1,1 milijarde evra) zaključen je iz predostrožnosti, odnosno bez namere da se sredstva koriste, osim u slučaju platnobilansnih potreba zemlje.
Potrebu aranžmana sa međunarodnom institutcijom i usklađivanja budžeta i državne potrošnje sa preporukama održivosti koje je dao MMF, iz Vlade je javnosti Srbije pred usvajanje budžeta opisivano kao "biti ili ne biti" opstanka srpske privrede i što manje bolnog izlaska iz svetske ekonomske krize.
Savetnik premijera Srbije Jurij Bajec izjavio je danas da su zaduženja države, planirana budžetom Srbije za 2012. godinu, u skladu sa dogovorom sa Međunarodnim moneternim fondom (MMF).
"Očekujem da će u razgovorima sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koji u Beograd dolaze početkom februara, biti otklonjeni razlozi zbog kojih je ta institucija odložila reviziju aranžmana iz predostrožnosti sa Srbijom", rekao je Bajec agenciji Beta.
Bajec je istakao da je neopravdana bojazan MMF-a da u budžetu Srbije za 2012. godinu ima elemenata koji bi mogli da ugroze dogovorene granice budžetskog deficita i javnog duga.
"Planirane državne grancije odnose se na investicione projekte koji doprinose privrednom rastu, kao što su izgradnja gasovoda ili sištema za navodnjavanje", objasnio je Bajec.
Bajec kaže da predstavnici fonda nemaju nikakvih primedbi u vezi sa pitanjima koja se odnose na plate u javnom sektoru, penzije, izdavanja za socijalne potrebe.
Primedbe se odnose na neka pitanja kao što je dokapitalizacija Komercijalne banke, koja je, inače, predviđena tek krajem ove godine, i kojom se obezbeđuje da država ostane većinski vlasnik te banke, naveo je Bajec.
Zatim, reč je o sistemu za navodnjavanje kojim se omogućava veći prinos na preko 100.000 hektara, kao i o garanciji za ulaganje u gasovod Aleksinac-Novi Pazar, i još neke kapitalne investicije na teritoriji Vojvodine, dodao je on.
On je dodao da se u dogovorene okvire budžetskog deficita i javnog duga uklapa i planirano izdavanje državnih obveznica u vrednosti 300 miliona evra.
"To je maksimalni iznos zaduženja po osnovu izdavanja državnih hartija od vrednosti, u slučaju da bude teškoća u izmirenju tekućih obaveza budžeta, ali je moguće da taj iznos bude i manji", rekao je Bajec.
Srbija, kako je podsetio, ne planira da povlači novac od MMF po osnovu aranžmana iz predostrožnosti.
"Pozitivna rezvizija aranžmana sa MMF za Srbiju nije značajna zbog novca koji bi po tom osnovu mogla da koristi već zbog kredibiliteta zemlje i poruke koja se time salje investitorima i učesnicima na finansijskom tržištu", naglasio je Bajec.
(MONDO/agencije)
