Populacija najsiromašnijih zemalja sveta raste bezmalo četiri puta brže od stanovnistva bogatih država, pokazalo najnovije istraživanje.
Svetska populacija je u oktobru 2011. dostigla cifru od sedam milijardi, dok će se rezerve sirovina na Zemlji, prema prognozi Ujedinjenih nacija, istrošiti za 60 godina, ističe se u istraživanju službe za analitičku informatiku Međunarodne organizacije kreditora (WOC).
Dok je stanovništvo najsiromašnijih zemalja, prema podacima Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda, 2010. uvećano za 2,1 odsto, žitelja bogatih zemalja je bilo za samo 0,6 odsto više.
Oko pet milijardi (72 odsto) ljudi na planeti živi u zemljama sa prosečnim prihodima, u zemljama sa visokim prihodima živi 1,1 milijarda (16 odsto) stanovnika, i približno 800 miliona (12 odsto) ljudi živi u najsiromašnijim zemaljama sveta.
Prenaseljenost nosi sa sobom niz globalnih problema, među kojima su najozbiljniji nezaposlenost i nedostatak prirodnih sirovina.
Nivo zaposlenosti stanovništva jedan je od najvažnijih pokazatelja blagostanja jedne zemlje. Maksimalna zaposlenost, prema podacima MMF-a, zabeležena je u Kini, ali kako se ističe u istraživanju, počev od 2000. godine nezaposlenost u najmnogoljudnijoj zemlji sveta raste i premašuje četiri procenta.
Što se tiče afričkih zemalja sa visokim tempom rasta stanovništva, na primer u Egiptu, stopa nezaposlenosti je u granicama 10,5 odsto, a u Etiopiji oko 20,5 procenta.
Situaciju dodatno pogoršava socijalna nejednakost. Tako u svetu 61 milion imućnih ima iste prihode kao i 3,5 milijardi ljudi sa najnižim prihodima, odnosno na svaki dolar bogatih najsiromašniji dobijaju 1,7 centi.
U uslovima prenaseljenosti, izuzetno aktuelno pitanje su rezerve hrane, vode i energije, ističe Međunarodna organizacija kreditora. Najveći deo prirodnih dobara poslednjih godina koristile su SAD i Kina. Na ostale zemlje otpada nešto više od 50 odsto rezervi planete.
Kad je u pitanju hrana, po površini poljoprivrednog zemljišta i šuma po stanovniku Rusija je bezuslovni lider, a za njom slede Brazil i SAD. Kina i Indija su autsajderi zbog visoke gustine stanovništva.
Vodeće u proizvodnji žitarica po stanovniku su SAD, a za njima sledi Rusija. SAD drže vodeće pozicije zahvaljujući visokoj produktivnosti u poljoprivredi. Prinosi žitarica u Americi su tri puta veći nego u Rusiji.
Voda za piće danas je jedan od najdeficitarnijih prirodnih dobara, pri čemu najbogatije obnovljive resurse vode ima Brazil, a za njim sledi Rusija.
Najveće svetske rezerve nafte nalaze se u Saudijskoj Arabiji i Venecueli. Uz potvrđene rezerve i sadašnju eksploataciju, količine nafte će biti iscrpljene za najviše 50 godina.
Po rezevama prirodnog gasa na prvom mestu je Rusija, a slede Iran i Katar. Pri sadašnjoj eksploataciji, količine ovog energenta biće dovoljne za najviše 60 godina.
Međunarodna organizacija kreditora rezimira da je povećanje svetske populacije izazov za vlade zemalja u razvoju, koje se direktno sudaraju sa poteškoćama koje iz toga proizilaze, kao i za najrazvijenije zemlje, s obzirom na to da one poseduju tehnologije, sredstva i stručnjake uz čiju pomoć bi problemi vezani sa povećanjem broja stanovnika mogli da se reše.
Prehrambenu i sirovinsku krizu međunarodna zajednica može da prevaziđe samo zajedničkim naporima, zaključuje se u istraživanju Međunarodne organizacije kreditora.
(Tanjug)
Dok je stanovništvo najsiromašnijih zemalja, prema podacima Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda, 2010. uvećano za 2,1 odsto, žitelja bogatih zemalja je bilo za samo 0,6 odsto više.
Oko pet milijardi (72 odsto) ljudi na planeti živi u zemljama sa prosečnim prihodima, u zemljama sa visokim prihodima živi 1,1 milijarda (16 odsto) stanovnika, i približno 800 miliona (12 odsto) ljudi živi u najsiromašnijim zemaljama sveta.
Prenaseljenost nosi sa sobom niz globalnih problema, među kojima su najozbiljniji nezaposlenost i nedostatak prirodnih sirovina.
Nivo zaposlenosti stanovništva jedan je od najvažnijih pokazatelja blagostanja jedne zemlje. Maksimalna zaposlenost, prema podacima MMF-a, zabeležena je u Kini, ali kako se ističe u istraživanju, počev od 2000. godine nezaposlenost u najmnogoljudnijoj zemlji sveta raste i premašuje četiri procenta.
Što se tiče afričkih zemalja sa visokim tempom rasta stanovništva, na primer u Egiptu, stopa nezaposlenosti je u granicama 10,5 odsto, a u Etiopiji oko 20,5 procenta.
Situaciju dodatno pogoršava socijalna nejednakost. Tako u svetu 61 milion imućnih ima iste prihode kao i 3,5 milijardi ljudi sa najnižim prihodima, odnosno na svaki dolar bogatih najsiromašniji dobijaju 1,7 centi.
U uslovima prenaseljenosti, izuzetno aktuelno pitanje su rezerve hrane, vode i energije, ističe Međunarodna organizacija kreditora. Najveći deo prirodnih dobara poslednjih godina koristile su SAD i Kina. Na ostale zemlje otpada nešto više od 50 odsto rezervi planete.
Kad je u pitanju hrana, po površini poljoprivrednog zemljišta i šuma po stanovniku Rusija je bezuslovni lider, a za njom slede Brazil i SAD. Kina i Indija su autsajderi zbog visoke gustine stanovništva.
Vodeće u proizvodnji žitarica po stanovniku su SAD, a za njima sledi Rusija. SAD drže vodeće pozicije zahvaljujući visokoj produktivnosti u poljoprivredi. Prinosi žitarica u Americi su tri puta veći nego u Rusiji.
Voda za piće danas je jedan od najdeficitarnijih prirodnih dobara, pri čemu najbogatije obnovljive resurse vode ima Brazil, a za njim sledi Rusija.
Najveće svetske rezerve nafte nalaze se u Saudijskoj Arabiji i Venecueli. Uz potvrđene rezerve i sadašnju eksploataciju, količine nafte će biti iscrpljene za najviše 50 godina.
Po rezevama prirodnog gasa na prvom mestu je Rusija, a slede Iran i Katar. Pri sadašnjoj eksploataciji, količine ovog energenta biće dovoljne za najviše 60 godina.
Međunarodna organizacija kreditora rezimira da je povećanje svetske populacije izazov za vlade zemalja u razvoju, koje se direktno sudaraju sa poteškoćama koje iz toga proizilaze, kao i za najrazvijenije zemlje, s obzirom na to da one poseduju tehnologije, sredstva i stručnjake uz čiju pomoć bi problemi vezani sa povećanjem broja stanovnika mogli da se reše.
Prehrambenu i sirovinsku krizu međunarodna zajednica može da prevaziđe samo zajedničkim naporima, zaključuje se u istraživanju Međunarodne organizacije kreditora.
(Tanjug)
