Menadžment “Ju-Es stila” sa Majklom Roudsom na čelu najverovatnije će ostati u Smederevu i nakon što Vlada formalno preuzme Železaru. Država će kupca za "Ju-es stil" tražiti na istoku, u Rusiji, Ukrajini, Kini i Indiji, piše "Blic".
"Ako se dogovorimo o uslovima, oni nemaju ništa protiv da ostanu", dodaje Nebojša Ćirić, ministar ekonomije.
Osim nekoliko izvršnih direktora koji su Amerikanci, kompanijom mahom upravljaju domaći menadžeri.
Prema podacima sa kojima raspolažu sindikati, u “Ju-Es stilu” je u raznim pogonima uposleno između 700 i 800 direktora koji vode različite procese proizvodnje.
Gradonačelnik Smedereva Predrag Umičević kaže za “Blic” da je “Ju-Es stil” uveo rigorozna pravila upravljanja i da bi bilo dobro da sadašnji menadžment ostane dok god se ne nađe strateški partner ili novi vlasnik, jer Vlada nema eksperte koji znaju kako da vode čeličanu.
Ekonomisti navode da Vlada mora što pre naći strateškog partnera, jer su godišnji gubici oko 15 milijardi dinara, a u budžetu nema novca za pokrivanje troškova smederevske železare.
"Amerikanci se povlače jer već tri godine ostvaruju ogromne gubitke. Nema logike da ih pokriju i čistu firmu prodaju za dolar. Država ne može biti bolji vlasnik od “Ju-Es stila”, kaže za list Vlade Milićević, profesor na Ekonomskom fakultetu.
Prema domaćoj regulativi, preduzeće ne mora da pokriva svake godine gubitak iz poslovanja. On se gomila iz godine u godinu i mora se pokriti iz budućeg profita ili kroz dodatnu uplatu kapitala. U slučaju javnih preduzeća, poreski obveznici plaćaju kroz subvencije ili garancije za kredite koje dobijaju ta preduzeća za pokriće gubitaka.
Ekonomista Boško Mijatović kaže da će čeličana i ubuduće praviti gubitke, jer u suprotnom Amerikanci kompaniju ne bi ustupali.
"Vlada nema odakle da pokriva gubitke i železara će brzo otići u stečaj ako se ne nađe strateški partner", kaže Mijatović.
U budžetu nema novca za dodatne rashode kako bi se pokrili troškovi poslovanja čeličane, upozorio je juče član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković i dodao da se eventualni rashodi u tu svrhu mogu obezbediti samo preraspodelom postojećeg budžeta.
Drugim rečima, da bi pomogla železari, Vlada će morati da “odmogne” drugim granama privrede. Za podršku privredi u uslovima krize planirano je oko 10 milijardi dinara i taj novac zasada neće biti preusmeren ka železari.
"Tek treba da se utvrdi sa kojom sumom ćemo podržati čeličanu. Neki projekti, poput pomoći vagonogradnji ili podsticanje investicija kroz SIEPA, vredni više od pet milijardi dinara, već su počeli da se realizuju i oni ostaju", kaže Ćirić.
Državni sekretar u Ministarstvu finansija i šef radne grupe za održavanje proizvodnje u "Ju-Es stilu Srbija“ Dušan Nikezić kaže za list da će glavni aduti u pregovorima sa novim kupcem biti veliki infrastrukturni projekti u Srbiji: most Zemun-Borča, gasovod "Južni tok“ i beogradski metro, za šta bi sirovine mogla da obezbedi čeličana u Smederevu.
Na pitanje zašto ovo nisu bili aduti da se zadrži američka kompanija, Nikezić kaže da je odlazak "Ju-Es stila“ uslovljen globalnom krizom, a ne stanjem na našem tržištu, tako da ovaj adut nije bio dovoljan.
Upitan zašto strana kompanija nije našla kupca, on odgovara da je to pitanje za njih, kao i da zna da su razmišljali o prodaji, ali ne zna s kim su pregovarali.
Nikezić kaže i da država dosad nije razmatrala ko će se baviti novom prodajom železare, kao ni da li će angažovati nekoga. Bio je prioritet, dodaje, da se dogovor postigne što pre da se ne ugasi i druga peć.
"Ne mogu da kažem da se pregovaralo o ceni. Razgovori su bili prevashodno usmereni na preuzimanje železare kako proizvodnja ne bi bila zaustavljena. Izvesno je da bi zatvaranje železare bio priličan trošak za stranu kompaniju. Mislim da bi im otpremnine bile najveći rashod", navodi Nikezić.
A koliki će trošak sada imati država, zasad nije poznato. Državi ide naruku svetsko tržište čelika, koje se oporavlja, što bi moglo da pomogne i u nalaženju kupca. Nikezić očekuje da se narednih meseci čak smanji gubitak železare i dodaje da se pomoć ovom gigantu može posmatrati kao pomoć celoj privredi.
"Na primer, Vlada subvencioniše firme iz sektora vagonogradnje koje kao sirovinu koriste čelik, tako da bi bez železare bila ugrožena i ta grana. Zatim, da nema smederevske kompanije, 'Železnice' bi ostale bez dve milijarde dinara, koliko godišnje prihoduju pružajući usluge prevoza", podseća Nikezić.
"Ju-Es stil“ poslednja dva dana i srpskim i američkim novinarima daje isto saopštenje.
"Nastojimo da istražimo sve mogućnosti za Srbiju. Ne komentarišemo saopštenja i konferencije za novinare druge strane. Informaciju za medije imaćemo nakon redovnog finansijskog kvartalnog sastanka sledećeg utorka“.
Vest da je železara otkupljena od Amerikanaca zatekla je Smederevce između gledanja dva polufinala naših reprezentacija. U duhu sportske terminologije, neki od njih s kojima smo razgovarali juče smatraju da je ovaj potez "šut iz očaja u poslednjoj sekundi da bi se stiglo u produžetke“.
Oni se slažu da bi mnoge firme stradale da je železara stala, ali ne veruju da Vlada može bolje od američkog kadra. Jedan od radnika ističe da država dobija tehnološki i kadrovski doteranu fabriku. Sindikati su prilično bili zatečeni ovakvim obrtom.
"Iznenađeni smo, mada je bilo nagoveštaja da nešto ovako može da se desi. S druge strane, kada smo pre deset godina ulazili u proces privatizacije, znali smo da idemo u kapitalizam, da uvek postoji realna mogućnost da se promeni vlasnik. Najbitnije je da sačuvamo sva radna mesta. Očekujemo razgovore i s menadžmentom i s predstavnicima Vlade. Sigurno da nije isto kada vam je gazda privatnik ili kada je to država i zbog toga me raduje izjava premijera da ovakvo stanje ne bi trebalo da potraje", govori Siniša Prelić, prvi čovek Samostalnog sindikata u železari.
Gradonačelnik Smedereva Predrag Umičević ocenjuje za "Blic" da nema nikakvih dilema oko toga da li je ovo dobar potez.
"Grad bi imao jako lošu perspektivu da je železara zatvorena. Da se ne bi ponovio scenario Bora ili svojevremeno Kragujevca, da Vlada interveniše posle nekoliko meseci ili čak nekoliko godina, ovde je odlučeno da praktično uskoče u autobus u punoj brzini, uhvate volan i spreče katastrofu. Pod uticajem svetske krize možda ćemo podeliti teret, ali nećemo pretrpeti udarac koji bi ubio grad", slikovit je smederevski gradonačelnik.
(MONDO)
Osim nekoliko izvršnih direktora koji su Amerikanci, kompanijom mahom upravljaju domaći menadžeri.
Prema podacima sa kojima raspolažu sindikati, u “Ju-Es stilu” je u raznim pogonima uposleno između 700 i 800 direktora koji vode različite procese proizvodnje.
Gradonačelnik Smedereva Predrag Umičević kaže za “Blic” da je “Ju-Es stil” uveo rigorozna pravila upravljanja i da bi bilo dobro da sadašnji menadžment ostane dok god se ne nađe strateški partner ili novi vlasnik, jer Vlada nema eksperte koji znaju kako da vode čeličanu.
Ekonomisti navode da Vlada mora što pre naći strateškog partnera, jer su godišnji gubici oko 15 milijardi dinara, a u budžetu nema novca za pokrivanje troškova smederevske železare.
"Amerikanci se povlače jer već tri godine ostvaruju ogromne gubitke. Nema logike da ih pokriju i čistu firmu prodaju za dolar. Država ne može biti bolji vlasnik od “Ju-Es stila”, kaže za list Vlade Milićević, profesor na Ekonomskom fakultetu.
Prema domaćoj regulativi, preduzeće ne mora da pokriva svake godine gubitak iz poslovanja. On se gomila iz godine u godinu i mora se pokriti iz budućeg profita ili kroz dodatnu uplatu kapitala. U slučaju javnih preduzeća, poreski obveznici plaćaju kroz subvencije ili garancije za kredite koje dobijaju ta preduzeća za pokriće gubitaka.
Ekonomista Boško Mijatović kaže da će čeličana i ubuduće praviti gubitke, jer u suprotnom Amerikanci kompaniju ne bi ustupali.
"Vlada nema odakle da pokriva gubitke i železara će brzo otići u stečaj ako se ne nađe strateški partner", kaže Mijatović.
U budžetu nema novca za dodatne rashode kako bi se pokrili troškovi poslovanja čeličane, upozorio je juče član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković i dodao da se eventualni rashodi u tu svrhu mogu obezbediti samo preraspodelom postojećeg budžeta.
Drugim rečima, da bi pomogla železari, Vlada će morati da “odmogne” drugim granama privrede. Za podršku privredi u uslovima krize planirano je oko 10 milijardi dinara i taj novac zasada neće biti preusmeren ka železari.
"Tek treba da se utvrdi sa kojom sumom ćemo podržati čeličanu. Neki projekti, poput pomoći vagonogradnji ili podsticanje investicija kroz SIEPA, vredni više od pet milijardi dinara, već su počeli da se realizuju i oni ostaju", kaže Ćirić.
Državni sekretar u Ministarstvu finansija i šef radne grupe za održavanje proizvodnje u "Ju-Es stilu Srbija“ Dušan Nikezić kaže za list da će glavni aduti u pregovorima sa novim kupcem biti veliki infrastrukturni projekti u Srbiji: most Zemun-Borča, gasovod "Južni tok“ i beogradski metro, za šta bi sirovine mogla da obezbedi čeličana u Smederevu.
Na pitanje zašto ovo nisu bili aduti da se zadrži američka kompanija, Nikezić kaže da je odlazak "Ju-Es stila“ uslovljen globalnom krizom, a ne stanjem na našem tržištu, tako da ovaj adut nije bio dovoljan.
Upitan zašto strana kompanija nije našla kupca, on odgovara da je to pitanje za njih, kao i da zna da su razmišljali o prodaji, ali ne zna s kim su pregovarali.
Nikezić kaže i da država dosad nije razmatrala ko će se baviti novom prodajom železare, kao ni da li će angažovati nekoga. Bio je prioritet, dodaje, da se dogovor postigne što pre da se ne ugasi i druga peć.
"Ne mogu da kažem da se pregovaralo o ceni. Razgovori su bili prevashodno usmereni na preuzimanje železare kako proizvodnja ne bi bila zaustavljena. Izvesno je da bi zatvaranje železare bio priličan trošak za stranu kompaniju. Mislim da bi im otpremnine bile najveći rashod", navodi Nikezić.
A koliki će trošak sada imati država, zasad nije poznato. Državi ide naruku svetsko tržište čelika, koje se oporavlja, što bi moglo da pomogne i u nalaženju kupca. Nikezić očekuje da se narednih meseci čak smanji gubitak železare i dodaje da se pomoć ovom gigantu može posmatrati kao pomoć celoj privredi.
"Na primer, Vlada subvencioniše firme iz sektora vagonogradnje koje kao sirovinu koriste čelik, tako da bi bez železare bila ugrožena i ta grana. Zatim, da nema smederevske kompanije, 'Železnice' bi ostale bez dve milijarde dinara, koliko godišnje prihoduju pružajući usluge prevoza", podseća Nikezić.
"Ju-Es stil“ poslednja dva dana i srpskim i američkim novinarima daje isto saopštenje.
"Nastojimo da istražimo sve mogućnosti za Srbiju. Ne komentarišemo saopštenja i konferencije za novinare druge strane. Informaciju za medije imaćemo nakon redovnog finansijskog kvartalnog sastanka sledećeg utorka“.
Vest da je železara otkupljena od Amerikanaca zatekla je Smederevce između gledanja dva polufinala naših reprezentacija. U duhu sportske terminologije, neki od njih s kojima smo razgovarali juče smatraju da je ovaj potez "šut iz očaja u poslednjoj sekundi da bi se stiglo u produžetke“.
Oni se slažu da bi mnoge firme stradale da je železara stala, ali ne veruju da Vlada može bolje od američkog kadra. Jedan od radnika ističe da država dobija tehnološki i kadrovski doteranu fabriku. Sindikati su prilično bili zatečeni ovakvim obrtom.
"Iznenađeni smo, mada je bilo nagoveštaja da nešto ovako može da se desi. S druge strane, kada smo pre deset godina ulazili u proces privatizacije, znali smo da idemo u kapitalizam, da uvek postoji realna mogućnost da se promeni vlasnik. Najbitnije je da sačuvamo sva radna mesta. Očekujemo razgovore i s menadžmentom i s predstavnicima Vlade. Sigurno da nije isto kada vam je gazda privatnik ili kada je to država i zbog toga me raduje izjava premijera da ovakvo stanje ne bi trebalo da potraje", govori Siniša Prelić, prvi čovek Samostalnog sindikata u železari.
Gradonačelnik Smedereva Predrag Umičević ocenjuje za "Blic" da nema nikakvih dilema oko toga da li je ovo dobar potez.
"Grad bi imao jako lošu perspektivu da je železara zatvorena. Da se ne bi ponovio scenario Bora ili svojevremeno Kragujevca, da Vlada interveniše posle nekoliko meseci ili čak nekoliko godina, ovde je odlučeno da praktično uskoče u autobus u punoj brzini, uhvate volan i spreče katastrofu. Pod uticajem svetske krize možda ćemo podeliti teret, ali nećemo pretrpeti udarac koji bi ubio grad", slikovit je smederevski gradonačelnik.
(MONDO)
