Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić izjavio je danas da je dinarizacija manje izbor a više nužnost ukoliko želimo zdrav finansijski sistem sa nižim kamatnim stopama i visokim stopama privrednog rasta.
Šoškić je, u autorskom tekstu objavljenom u dnevnom listu "Danas", naveo da u javnosti postoje stavovi o tome da je valutna klauzula u kreditima u Srbiji i evroizacija nužna i da se nikada neće smanjiti kao i da NBS treba da „digne ruke“ od dinarizacije kao od nerealne ideje.
Tačno je da naši građani tradicionalno štede u drugim valutama i da još uvek nema dovoljno poverenja u dinar u svim transakcijama, kao i da je takvo ponašanje inercija višedecenijske finansijske nestabilnosti u našoj zemlji, posebno iz 90-ih, naveo je Šoškić.
"Tačno je da je u prvim godinama oporavka finansijskog sistema u Srbiji, evroizacija i valutna klauzula omogućila ponudu dugoročnijih kredita, i da je bankama lakše da se i zadužuju i odobravaju kredite vezane za evro", naveo je guverner.
Prema njegovim rečima povećanjem učešća kredita u dinarima bez valutne klauzule, stvaraju se dodatni uslovi za niže i stabilnije referentne kamatne stope NBS i sve druge kamatne stope u dinarima u našem sistemu.
Uticajem na kratkoročnu kamatnu stopu, centralna banka teži da utiče na agregatnu tražnju i time na inflaciju, a taj uticaj se može ostvariti kroz sterilizaciju, tj. povlačenje viška novca i kroz uticaj na rast svih drugih kamatnih stopa u finansijskom sistemu, rekao je Šoškić.
"Ako se kamatne stope u evrima (i sa valutnom klauzulom) vezuju za kretanje međunarodnih (EURIBOR) kamatnih stopa, onda osnovni alat NBS, referentna kamatna stopa, nema direktan uticaj na cenu tj. kamatnu stopu velikog broja evro (ili sa valutnom klauzulom) kredita u finansijskom sistemu. Otuda je uticaj osnovnog alata NBS na agregatnu tražnju manji", rekao je on.
Iz toga, nažalost, sledi da kamatna stopa koju određuje NBS mora biti viša i više se mora menjati u vremenu da bi obavila traženi efekat uticaja na agregatnu tražnju, istakao je Šoškić.
Guverner je dodao da takav sistem ima ugrađenu sklonost ka visokim i često promenljivim referentnim kamatnim stopama centralne banke, a to nije dobro za stabilnost makroekonomskog sistema i privredni rast i zaposlenost jedne zemlje.
On je ukazao da se postepenim smanjivanjem učešća kredita u evrima (ili sa valutnom klauzulom) u korist kredita u dinarima bez valutne klauzule, stvaraju preduslovi za smanjivanje rizika, regulatornog troška kontrole tih rizika i, posledično, za smanjivanje kamatnih stopa u finansijskom sistemu zemlje u celini.
Neke zemlje su, zabrinute zbog rizika kreditiranja u stranim valutama, otišle dotle da su zabranile pojedine forme kreditiranja i/ili štednje u stranim valutama (Austrija, Mađarska, Turska...), rekao je guverner.
Ako želimo zdrav privredni razvoj, Srbija mora da ponašanja iz turbulentne i finansijski nestabilne prošlosti, koliko god da smo se navikli na njih, postepeno ostavi iza sebe i okrene se budućnosti u kojoj će inflacija biti niska, a finansijski sistem stabilan, zakljucio je guverner NBS.
(Tanjug)
Tačno je da naši građani tradicionalno štede u drugim valutama i da još uvek nema dovoljno poverenja u dinar u svim transakcijama, kao i da je takvo ponašanje inercija višedecenijske finansijske nestabilnosti u našoj zemlji, posebno iz 90-ih, naveo je Šoškić.
"Tačno je da je u prvim godinama oporavka finansijskog sistema u Srbiji, evroizacija i valutna klauzula omogućila ponudu dugoročnijih kredita, i da je bankama lakše da se i zadužuju i odobravaju kredite vezane za evro", naveo je guverner.
Prema njegovim rečima povećanjem učešća kredita u dinarima bez valutne klauzule, stvaraju se dodatni uslovi za niže i stabilnije referentne kamatne stope NBS i sve druge kamatne stope u dinarima u našem sistemu.
Uticajem na kratkoročnu kamatnu stopu, centralna banka teži da utiče na agregatnu tražnju i time na inflaciju, a taj uticaj se može ostvariti kroz sterilizaciju, tj. povlačenje viška novca i kroz uticaj na rast svih drugih kamatnih stopa u finansijskom sistemu, rekao je Šoškić.
"Ako se kamatne stope u evrima (i sa valutnom klauzulom) vezuju za kretanje međunarodnih (EURIBOR) kamatnih stopa, onda osnovni alat NBS, referentna kamatna stopa, nema direktan uticaj na cenu tj. kamatnu stopu velikog broja evro (ili sa valutnom klauzulom) kredita u finansijskom sistemu. Otuda je uticaj osnovnog alata NBS na agregatnu tražnju manji", rekao je on.
Iz toga, nažalost, sledi da kamatna stopa koju određuje NBS mora biti viša i više se mora menjati u vremenu da bi obavila traženi efekat uticaja na agregatnu tražnju, istakao je Šoškić.
Guverner je dodao da takav sistem ima ugrađenu sklonost ka visokim i često promenljivim referentnim kamatnim stopama centralne banke, a to nije dobro za stabilnost makroekonomskog sistema i privredni rast i zaposlenost jedne zemlje.
On je ukazao da se postepenim smanjivanjem učešća kredita u evrima (ili sa valutnom klauzulom) u korist kredita u dinarima bez valutne klauzule, stvaraju preduslovi za smanjivanje rizika, regulatornog troška kontrole tih rizika i, posledično, za smanjivanje kamatnih stopa u finansijskom sistemu zemlje u celini.
Neke zemlje su, zabrinute zbog rizika kreditiranja u stranim valutama, otišle dotle da su zabranile pojedine forme kreditiranja i/ili štednje u stranim valutama (Austrija, Mađarska, Turska...), rekao je guverner.
Ako želimo zdrav privredni razvoj, Srbija mora da ponašanja iz turbulentne i finansijski nestabilne prošlosti, koliko god da smo se navikli na njih, postepeno ostavi iza sebe i okrene se budućnosti u kojoj će inflacija biti niska, a finansijski sistem stabilan, zakljucio je guverner NBS.
(Tanjug)
