Cene osnovnih životnih namirnica brašna, hleba, mleka, svežeg mesa, ulja ipak su stabilne ili nešto niže zbog ograničenja trgovačke marže na 10 odsto.
Kako je Tanjugu rečeno u nekoliko trgovinskih lanaca, početkom februara mogu se očekivati nove cene mesnih prerađevina više oko 10 odsto za koliko će poskupeti i alkoholna pića, smrznuti proizvodi, instant kafa, dok će cene kućne hemije i sredstava za ličnu higijenu biti veće sedam i više procenata.
Trgovci najavljena poskupljenja pravdaju novim cenovnicima dobavljača i proizvođača koji pak kao razloge za više cene navode skuplje sirovine i rast kursa dinara.
Iako je decembarska prosečna plata u Srbiji bila nešto viša od 400 evra, ekonomski analitičar Saša Đogović kazao je za Tanjug da imamo nizak standard i da je i dalje potrebno negde oko 1,4 prosečne neto zarade za pokriće prosečne potrošačke korpe, što znači da je neophodno imati dopunske izvore finansiranja, kako bi se pokrpio kućni budžet.
U početnim mesecima svake poslovne godine, dolazi do pojačanih inflacionih tenzija, a reč je uglavnom o povećajnu cena akciznih proizvoda ili onima koje su direktno pod ingerencijom države, kao što su komunalne usluge, gradski prevoz, energenati...
"To je ono što će direktno usloviti rast cena na samom startu godine. Cena nafte ima indirektan uticaj na cene transportnih usluga, ili zelene pijace, tako da će povećanje cena goriva imati negativan eho na kućni budžet, odnosno na kupovnu moć stanovnišva", objasnio je Đogović.
Kako godina protiče, inflacione tenzije će splasnuti, jer je domaća agregatna tražnja izuzetno niska. Cene primarnih proizvoda na svetskom tržištu opadaju izuzev nafte, ali je disikutabilno kako će se fluktuirati ta cena nafte i šta će se dešavati sa Iranom, dodao je on.
Prema Đogoviću, u suštini nema nikakvih drugih impulsa koji bi u drugom delu godine uslovljavali jačanje inflacionih tenzija, naprotiv, oni ne postoje, jer neće biti rasta cene struje.
Ukoliko poljoprivredni rod bude zadovoljavajući, ni tu ne bi trebalo da dođe do nekog skoka cena, jer je i Uredba smanjila marže na osnovne prehrambene proizvode za 10 posto.Kupovna moć stanovništva će svakako i dalje ostati niska i dodatno narušena u početnim mesecima ove godine, smatra Đogović.
Prosečna neto zarada u Srbiji u decembru 2011. godine bila je 43.887 dinara, što je nominalno više za 14,4 odsto, a realno za 15,2 odsto u odnosu na prethodni mesec, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Kako je objašnjeno u RZS, nešto veće mesečno povećanje zarada uobičajeno je tokom decembra jer preduzeća u tom mesecu, ukoliko su u mogućnosti, isplaćuju zaostale zarade i doprinose dok pojedine boljestojeće firme isplaćuju zaposlenima 13. platu ili kvartalne bonuse, a u pojedinim delatnostima prvi deo decembarske plate isplaćen je pred praznike.
(Tanjug)
Kako je Tanjugu rečeno u nekoliko trgovinskih lanaca, početkom februara mogu se očekivati nove cene mesnih prerađevina više oko 10 odsto za koliko će poskupeti i alkoholna pića, smrznuti proizvodi, instant kafa, dok će cene kućne hemije i sredstava za ličnu higijenu biti veće sedam i više procenata.
Trgovci najavljena poskupljenja pravdaju novim cenovnicima dobavljača i proizvođača koji pak kao razloge za više cene navode skuplje sirovine i rast kursa dinara.
Iako je decembarska prosečna plata u Srbiji bila nešto viša od 400 evra, ekonomski analitičar Saša Đogović kazao je za Tanjug da imamo nizak standard i da je i dalje potrebno negde oko 1,4 prosečne neto zarade za pokriće prosečne potrošačke korpe, što znači da je neophodno imati dopunske izvore finansiranja, kako bi se pokrpio kućni budžet.
U početnim mesecima svake poslovne godine, dolazi do pojačanih inflacionih tenzija, a reč je uglavnom o povećajnu cena akciznih proizvoda ili onima koje su direktno pod ingerencijom države, kao što su komunalne usluge, gradski prevoz, energenati...
"To je ono što će direktno usloviti rast cena na samom startu godine. Cena nafte ima indirektan uticaj na cene transportnih usluga, ili zelene pijace, tako da će povećanje cena goriva imati negativan eho na kućni budžet, odnosno na kupovnu moć stanovnišva", objasnio je Đogović.
Kako godina protiče, inflacione tenzije će splasnuti, jer je domaća agregatna tražnja izuzetno niska. Cene primarnih proizvoda na svetskom tržištu opadaju izuzev nafte, ali je disikutabilno kako će se fluktuirati ta cena nafte i šta će se dešavati sa Iranom, dodao je on.
Prema Đogoviću, u suštini nema nikakvih drugih impulsa koji bi u drugom delu godine uslovljavali jačanje inflacionih tenzija, naprotiv, oni ne postoje, jer neće biti rasta cene struje.
Ukoliko poljoprivredni rod bude zadovoljavajući, ni tu ne bi trebalo da dođe do nekog skoka cena, jer je i Uredba smanjila marže na osnovne prehrambene proizvode za 10 posto.Kupovna moć stanovništva će svakako i dalje ostati niska i dodatno narušena u početnim mesecima ove godine, smatra Đogović.
Prosečna neto zarada u Srbiji u decembru 2011. godine bila je 43.887 dinara, što je nominalno više za 14,4 odsto, a realno za 15,2 odsto u odnosu na prethodni mesec, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Kako je objašnjeno u RZS, nešto veće mesečno povećanje zarada uobičajeno je tokom decembra jer preduzeća u tom mesecu, ukoliko su u mogućnosti, isplaćuju zaostale zarade i doprinose dok pojedine boljestojeće firme isplaćuju zaposlenima 13. platu ili kvartalne bonuse, a u pojedinim delatnostima prvi deo decembarske plate isplaćen je pred praznike.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.