Više od šest hiljada lekara iz Srbije trenutno radi van zemlje. Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje je 2.000 doktora opšte prakse i skoro 100 specijalista.
Više od 6.000 lekara iz naše zemlje trenutno radi na nekom od sedam kontinenata. Posla, a ni para, za njih nije bilo u Srbiji, pa su oni lako presekli i svoje stetoskope preselili u Nemačku, Sloveniju, Alžir, Libiju, Ameriku, čak i u Australiju.
Samo prema evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, na birou je oko 2.000 lekara opšte prakse i skoro 100 doktora specijalista.
Većina njih nije dobila nikakvu šansu za ulazak u neku od zdravstvenih ustanova. Čak ni mogućnost da volontiraju. Za njih su klinike van Srbije - jedina šansa!
Stručnjaci upozoravaju na to da je gubitak mladih ljudi za našu zemlju nemerljiv. Naročito ako se uračuna da državu svaki svršeni student medicine košta nekoliko hiljada evra.
Kada se na to dodaju troškovi specijalizacije, cifra je znatno veća. Ovih dana, oglas za posao u inostranstvu oblepljeni su svuda po domovima zdravlja.
Najveći broj lekara odlazi trbuhom za kruhom, jer su sami našli klinike i slali svoje biografije. Tu su i preporuke kolega koji već rade u nekoj od bolnica ili privatne agencije koje posreduju. Tek mali broj zdravstvenih radnika nađe posao preko "bare" zahvaljujući Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Kako saznaju "Novosti", prošle godine ih je tek dvadesetak otišlo iz zemlje na ovaj način.
Mnoge evropske zemlje suočavaju se sa problemom manjka lekara, jer većina njihovih doktora hoće da radi po velikim gradovima. Tako, lekarske stolice "zvrje" prazne po manjim mestima. To je idealna prilika za naše stručnjake, koji bi, najverovatnije, u Srbiji penziju dočekali na birou.
Jedna od zemalja koja se "raduje" srpskim lekarima svakako je Nemačka. Svake godine nekoliko desetina zdravstvenih radnika spakuje kofere i ode. Nisu, međutim, doktori sa biroa jedini koji traže šansu u inostranstvu.
Među njima ima i lekara sa višegodišnjim stažom, kojima je, kako kažu, dosta neorganizovanosti, nerada i javašluka po srpskim bolnicama.
Inače, bolnice u Srbiji "kubure" sa radiolozima, anesteziolozima i patolozima. Specijalizacija lekara radiologa traje oko pet godina. Još toliko je potrebno i prakse da bi mogli samostalno da rade. Njihov nedostatak najviše se oseća u onim ustanovama koje imaju savremene aparate za dijagnostiku, ali na njima nema ko da radi, pišu "Novosti".
(MONDO)
Samo prema evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, na birou je oko 2.000 lekara opšte prakse i skoro 100 doktora specijalista.
Većina njih nije dobila nikakvu šansu za ulazak u neku od zdravstvenih ustanova. Čak ni mogućnost da volontiraju. Za njih su klinike van Srbije - jedina šansa!
Stručnjaci upozoravaju na to da je gubitak mladih ljudi za našu zemlju nemerljiv. Naročito ako se uračuna da državu svaki svršeni student medicine košta nekoliko hiljada evra.
Kada se na to dodaju troškovi specijalizacije, cifra je znatno veća. Ovih dana, oglas za posao u inostranstvu oblepljeni su svuda po domovima zdravlja.
Najveći broj lekara odlazi trbuhom za kruhom, jer su sami našli klinike i slali svoje biografije. Tu su i preporuke kolega koji već rade u nekoj od bolnica ili privatne agencije koje posreduju. Tek mali broj zdravstvenih radnika nađe posao preko "bare" zahvaljujući Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Kako saznaju "Novosti", prošle godine ih je tek dvadesetak otišlo iz zemlje na ovaj način.
Mnoge evropske zemlje suočavaju se sa problemom manjka lekara, jer većina njihovih doktora hoće da radi po velikim gradovima. Tako, lekarske stolice "zvrje" prazne po manjim mestima. To je idealna prilika za naše stručnjake, koji bi, najverovatnije, u Srbiji penziju dočekali na birou.
Jedna od zemalja koja se "raduje" srpskim lekarima svakako je Nemačka. Svake godine nekoliko desetina zdravstvenih radnika spakuje kofere i ode. Nisu, međutim, doktori sa biroa jedini koji traže šansu u inostranstvu.
Među njima ima i lekara sa višegodišnjim stažom, kojima je, kako kažu, dosta neorganizovanosti, nerada i javašluka po srpskim bolnicama.
Inače, bolnice u Srbiji "kubure" sa radiolozima, anesteziolozima i patolozima. Specijalizacija lekara radiologa traje oko pet godina. Još toliko je potrebno i prakse da bi mogli samostalno da rade. Njihov nedostatak najviše se oseća u onim ustanovama koje imaju savremene aparate za dijagnostiku, ali na njima nema ko da radi, pišu "Novosti".
(MONDO)
