Jednomesečni protest nekoliko stotina bivših radnika "Magnohroma" u Kraljevu, koji traže plate za koje je i sud presudio, slika propadanja bivših giganata.
"Magnohrom", koji je u najboljim godinama zapošljavao oko 7.000 ljudi, danas ima 350 radnika, a proizvodnja u Fabrici vatrostalnih materijala (FVM) i Fabrici elektrotermičkih proizvoda (FETP) je na nivou desetak procenata kapaciteta.
Sadašnji zastupnik kapitala Đorđe Kosanović kaže za Tanjug da je sva vrednija nepokretna imovina pod hipotekom ili zalogom, a finansijski dug je oko 40 miliona evra.
Sunovrat "Magnohroma" je počeo 90-tih godina sa ekonomskim sankcijama. Kosanović kaže da je preduzeće, da bi izvozilo, plaćalo 30 odsto provizije domaćim i stranim posrednicima za izlazak na svetsko tržište.
"Te provizije su jele supstancu, umanjivala se vrednost kapitala, jeli smo ono što nismo zaradili. Magnohrom nije isplaćivao zarade nego plate, jer zarada se zarađuje, a plata se stiče", kaže Kosanović.
Od 2001.-2006. godine kroz socijalne programe "Magnohrom" je napustilo nekoliko hiljada radnika.
Tako posrnulo preduzeće, sa 17 miliona evra komercijalnog duga, sredinom 2006. godine Agencija za privatizaciju prodaje firmi "Global stil", registrovanoj u Velikoj Britaniji, za 1,2 miliona evra i obavezu investiranja 23 miliona evra.
Novi vlasnik diže kredite i stavlja hipoteke, ne plaća energente, pa 2007. godine prestaje isporuka gasa, struje i vode i staje najveći deo proizvodnje. Kosanović kaže da je tada menadžment FVM-a odlučio da rashoduju pet peći i dve prese i proda ih kao staro gvožđe za oko 327.000 evra, što nije bilo dovoljni ni za pola plate.
U decembru 2007. raskinut je privatizacioni ugovor, a u maju su se radnici protestima izborili za socijalni program. Njih 1.900 je dobrovoljno napustilo firmu, a preostalih 250 je ostalo da održava "Magnohrom" u životu.
Injekcija spasa došla je juna 2010. godine kada je vlada Srbije stavila preduzeće na spisak onih koja su u restrukturiranju. Od Fonda za razvoj dobijen je kredit za rudnike od 140 miliona dinara, pa je pre godinu dana u FVM-u obnovljena proizvodnja sinter-magnezita i izvozom je zarađeno 4 miliona evra. Tako je prošle godine rotaciona peć radila četiri i po meseca, što se nije dogodilo u prethodnih deset godina.
"Da ne bi ispalo da 'Magnohrom' ima novca, a neće da isplati bivše radnike, moram da naglasim da ova sredstva samo pokrivaju troškove, jer je zarada na proizvodnji sinter-magnezita mala", ističe Kosanović.
Od sadašnja proizvodnja u FETP-u i FVM-u živi 350 zaposlenih u "Magnohromu" i još stotinak onih koji rade za podizvođače u rudnicima.
Sada je u toku tender za prodaju FETP-a i dve firme su otkupile dokumentaciju. Priprema se i dokumentacija za novu prodaju FVM-a, a među zainteresovanima je i jedna od u svetu najjačih kompanija u vatrostalnoj industriji.
Kosanović kaže da bi oba dela "Magnohroma" sa ozbiljnim vlasnicima mogla uspešno da nastave rad.
Nad te planove su se "nadvile" sudske presude za zaostale plate, za koje je ukupan dug "Magnohroma" oko 560 miliona dinara.
Kosanović ističe da bi u slučaju privatizacije oba dela preduzeća, oko 2.140 bivših radnika dobilo od 800-1.000 evra, a "ostali dug za plate bi mogao da se namiri onako kako se budu namirivala sva potraživanja plata u Srbiji".
"Ako bi se dug naplatio od 'Magnohroma', to bi značilo plenidbu imovine, prodaju bud-zašto i stečaj preduzeća. A šta znači namirivanje iz stečaja, znaju mnogi radnici u Srbiji" zaključuje Kosanović.
Inače, bivši radnici "Magnohroma", koji su pre dva dana bezuspešno pokušali da peške stignu do Beograda u znak protesta zbog neisplaćenih zarada, nastavili su juče protest u sali Skupštine opštine Kraljevo.
Protest traje preko mesec dana a radnici najavljuju da će ga nastaviti a da sa nadom očekuju i ovonedeljno zasedanje Ustavnog suda, koji će razmatrati njihovu žalbu na odluku Nacionalne službe za zapošljavanje da nemaju pravo na materijalno obezbeđenje nezaposlenih.
Oko 200 bivših radnika "Magnohroma" od 23. februara se smenjuje u skupštinskoj Sali u znak protesta što ne mogu da naplate zaostale zarade, za koje imaju izvršne sudske presude, i materijalnu naknadu.Radnici su prekjuče ujutru krenuli peške za Beograd da, kako su rekli, od Vlade Srbije traže novac, ali su posustali u Mrčajevcima, pa je gradonačelnik Kraljeva Ljubiša Simović po njih poslao dva autobusa da ih vrate u Kraljevo.
Za oko 1.300 bivših radnika koji imaju sudske presude za zaostale zarade "Magnohrom" duguje oko 570 miliona dinara.
(Tanjug)
Sadašnji zastupnik kapitala Đorđe Kosanović kaže za Tanjug da je sva vrednija nepokretna imovina pod hipotekom ili zalogom, a finansijski dug je oko 40 miliona evra.
Sunovrat "Magnohroma" je počeo 90-tih godina sa ekonomskim sankcijama. Kosanović kaže da je preduzeće, da bi izvozilo, plaćalo 30 odsto provizije domaćim i stranim posrednicima za izlazak na svetsko tržište.
"Te provizije su jele supstancu, umanjivala se vrednost kapitala, jeli smo ono što nismo zaradili. Magnohrom nije isplaćivao zarade nego plate, jer zarada se zarađuje, a plata se stiče", kaže Kosanović.
Od 2001.-2006. godine kroz socijalne programe "Magnohrom" je napustilo nekoliko hiljada radnika.
Tako posrnulo preduzeće, sa 17 miliona evra komercijalnog duga, sredinom 2006. godine Agencija za privatizaciju prodaje firmi "Global stil", registrovanoj u Velikoj Britaniji, za 1,2 miliona evra i obavezu investiranja 23 miliona evra.
Novi vlasnik diže kredite i stavlja hipoteke, ne plaća energente, pa 2007. godine prestaje isporuka gasa, struje i vode i staje najveći deo proizvodnje. Kosanović kaže da je tada menadžment FVM-a odlučio da rashoduju pet peći i dve prese i proda ih kao staro gvožđe za oko 327.000 evra, što nije bilo dovoljni ni za pola plate.
U decembru 2007. raskinut je privatizacioni ugovor, a u maju su se radnici protestima izborili za socijalni program. Njih 1.900 je dobrovoljno napustilo firmu, a preostalih 250 je ostalo da održava "Magnohrom" u životu.
Injekcija spasa došla je juna 2010. godine kada je vlada Srbije stavila preduzeće na spisak onih koja su u restrukturiranju. Od Fonda za razvoj dobijen je kredit za rudnike od 140 miliona dinara, pa je pre godinu dana u FVM-u obnovljena proizvodnja sinter-magnezita i izvozom je zarađeno 4 miliona evra. Tako je prošle godine rotaciona peć radila četiri i po meseca, što se nije dogodilo u prethodnih deset godina.
"Da ne bi ispalo da 'Magnohrom' ima novca, a neće da isplati bivše radnike, moram da naglasim da ova sredstva samo pokrivaju troškove, jer je zarada na proizvodnji sinter-magnezita mala", ističe Kosanović.
Od sadašnja proizvodnja u FETP-u i FVM-u živi 350 zaposlenih u "Magnohromu" i još stotinak onih koji rade za podizvođače u rudnicima.
Sada je u toku tender za prodaju FETP-a i dve firme su otkupile dokumentaciju. Priprema se i dokumentacija za novu prodaju FVM-a, a među zainteresovanima je i jedna od u svetu najjačih kompanija u vatrostalnoj industriji.
Kosanović kaže da bi oba dela "Magnohroma" sa ozbiljnim vlasnicima mogla uspešno da nastave rad.
Nad te planove su se "nadvile" sudske presude za zaostale plate, za koje je ukupan dug "Magnohroma" oko 560 miliona dinara.
Kosanović ističe da bi u slučaju privatizacije oba dela preduzeća, oko 2.140 bivših radnika dobilo od 800-1.000 evra, a "ostali dug za plate bi mogao da se namiri onako kako se budu namirivala sva potraživanja plata u Srbiji".
"Ako bi se dug naplatio od 'Magnohroma', to bi značilo plenidbu imovine, prodaju bud-zašto i stečaj preduzeća. A šta znači namirivanje iz stečaja, znaju mnogi radnici u Srbiji" zaključuje Kosanović.
Inače, bivši radnici "Magnohroma", koji su pre dva dana bezuspešno pokušali da peške stignu do Beograda u znak protesta zbog neisplaćenih zarada, nastavili su juče protest u sali Skupštine opštine Kraljevo.
Protest traje preko mesec dana a radnici najavljuju da će ga nastaviti a da sa nadom očekuju i ovonedeljno zasedanje Ustavnog suda, koji će razmatrati njihovu žalbu na odluku Nacionalne službe za zapošljavanje da nemaju pravo na materijalno obezbeđenje nezaposlenih.
Oko 200 bivših radnika "Magnohroma" od 23. februara se smenjuje u skupštinskoj Sali u znak protesta što ne mogu da naplate zaostale zarade, za koje imaju izvršne sudske presude, i materijalnu naknadu.Radnici su prekjuče ujutru krenuli peške za Beograd da, kako su rekli, od Vlade Srbije traže novac, ali su posustali u Mrčajevcima, pa je gradonačelnik Kraljeva Ljubiša Simović po njih poslao dva autobusa da ih vrate u Kraljevo.
Za oko 1.300 bivših radnika koji imaju sudske presude za zaostale zarade "Magnohrom" duguje oko 570 miliona dinara.
(Tanjug)
