Država sa Beogradskom berzom pregovara da se na njoj trguje hartijama sa ročnošću dužom od godinu dana.
Brzina izlaska državnih hartija na berzu zavisi od dogovora oko mogućih troškova, rekao je džavni sekretar u Ministarstvu finansija Goran Radosavljević.
Radosavljević je izneo da je Beogradskoj berzi poslata ponuda i čeka se odgovor.
Po važećim tarifama iznošenje na berzu, državu bi puno koštalo, odnosno 40 do 50 miliona dinara na mesečnom nivou, izneo je Radosavljević novinarima.
Državni sekretar je objasnio da je dosadašnji stok emitovanih državnih hartija od vrednosti dostigao pet milijardi evra a da je samo za ovu godinu planirana emisija vredna preko milijardu evra.
Radosavljević je naglasio da je razvoj tržišta kapitala veoma važan, pa je potrebno da bude ojačano novim hartijama od vrednosti.
"Bez stvarnog razvoja tržišta kapitala, dužničkih i državnih hartija od vrednosti, nema berze. Ukoliko do toga ne dođe, ne očekujem ni da se u narednim godinama pojavi preduzeće koje će ići na berzu da bi se finansiralo", naveo je Radosavljević.
Radosavljević je rekao da će biti pokušano da investitorima bude ponuđena sloboda izbora, odnosno da sami biraju, upoređujući troškove na kom će tržištu da kupuju državne hartije od vrednosti, odnosno trezorske i blagajničke zapise.
"Dugoročne hartije od vrednosti naći će se na berzi, moći će da se trguje preko blumberga (inostrana plarforma) i to je nešto što će razvijati tržište kapitala", rekao je Radosavljević uz napomenu da je trenutno to tržište bankocentrično, te da treba da se proširi i na druge oblike trgovanja.
Kada je reč o drugim hartijama od vrednosti, trenutno se na berzi trguje samo obveznicama devizne štednje među kojima poslednja emisija dospeva 2016.
Najavljeno je i da će se 2015. pojaviti i obveznice restitucije, ali organizatori i regulatori tržišta napominju da su oba ova instrumenta "veštački" i da one na berzi nisu dugoročnije prirode.
Ukazuje se i da će pojava kvalitetnih hartija od vrednosti pojačati interesovanje investitora, jer postoje i oni koji zbog svojih pravila mogu da kupuju te hartije samo na berzanskom tržištu.
Pojavom državnih hartija na berzi znala bi se i njihova prava cena, koju su investitori spremni da plate i to bi bio dobar a stalan pokazatelj poverenja u ekonomsku politiku svake vlade.
(Tanjug/MONDO)
Radosavljević je izneo da je Beogradskoj berzi poslata ponuda i čeka se odgovor.
Po važećim tarifama iznošenje na berzu, državu bi puno koštalo, odnosno 40 do 50 miliona dinara na mesečnom nivou, izneo je Radosavljević novinarima.
Državni sekretar je objasnio da je dosadašnji stok emitovanih državnih hartija od vrednosti dostigao pet milijardi evra a da je samo za ovu godinu planirana emisija vredna preko milijardu evra.
Radosavljević je naglasio da je razvoj tržišta kapitala veoma važan, pa je potrebno da bude ojačano novim hartijama od vrednosti.
"Bez stvarnog razvoja tržišta kapitala, dužničkih i državnih hartija od vrednosti, nema berze. Ukoliko do toga ne dođe, ne očekujem ni da se u narednim godinama pojavi preduzeće koje će ići na berzu da bi se finansiralo", naveo je Radosavljević.
Radosavljević je rekao da će biti pokušano da investitorima bude ponuđena sloboda izbora, odnosno da sami biraju, upoređujući troškove na kom će tržištu da kupuju državne hartije od vrednosti, odnosno trezorske i blagajničke zapise.
"Dugoročne hartije od vrednosti naći će se na berzi, moći će da se trguje preko blumberga (inostrana plarforma) i to je nešto što će razvijati tržište kapitala", rekao je Radosavljević uz napomenu da je trenutno to tržište bankocentrično, te da treba da se proširi i na druge oblike trgovanja.
Kada je reč o drugim hartijama od vrednosti, trenutno se na berzi trguje samo obveznicama devizne štednje među kojima poslednja emisija dospeva 2016.
Najavljeno je i da će se 2015. pojaviti i obveznice restitucije, ali organizatori i regulatori tržišta napominju da su oba ova instrumenta "veštački" i da one na berzi nisu dugoročnije prirode.
Ukazuje se i da će pojava kvalitetnih hartija od vrednosti pojačati interesovanje investitora, jer postoje i oni koji zbog svojih pravila mogu da kupuju te hartije samo na berzanskom tržištu.
Pojavom državnih hartija na berzi znala bi se i njihova prava cena, koju su investitori spremni da plate i to bi bio dobar a stalan pokazatelj poverenja u ekonomsku politiku svake vlade.
(Tanjug/MONDO)
