Svaka investicija je dobrodošla. Uopšte nije bitno odakle dolazi, kaže Milivoje Mihajlović, šef vladine kancelarije za saradnju s medijima i negira navode da u Srbiji postoji otpor prema ulagačima sa Istoka.
"Koliko se sećam nikad niko na sednicama vlade nije rekao da neko ne može da dođe u našu zemlju zato što je Rus, Kinez ili Turčin, na primer", kaže Mihajlović za "Politiku".
"Važno je samo da je ulaganje u skladu sa zakonima Republike Srbije i da je investitor ozbiljan. To su jedina pitanja koja se postavljaju. Otpora prema bilo kom kapitalu, odakle god da dolazi, nije bilo. Kamo sreće da ima više investicija, naročito sada kada je zemlja u krizi", ističe Mihajlović.
Nenad Popović, potpredsednik Demokratske stranke Srbije ne želi konkretno da navede primere ko se i kada suprotstavljao dolasku ruskog kapitala.
"Kako vreme odmiče ruski kapital se sve više ceni u Srbiji", primećuje Popović.
"Postoje dva osnovna razloga za to. Prvi je taj što je kompanija "Gaspromnjeft" kupila NIS, investirala više od milijardu evra u vreme najveće krize i od državne firme koja je bila gubitaš stvorila jednu od najuspešnijih kompanija u ovom delu Evrope.
Sada, umesto da se NIS finansira iz budžeta, on donosi novac u budžet Republike Srbije, kao najvećeg akcionara u NIS-u, posle "Gasproma".
Drugi razlog je globalna ekonomska kriza čiji se epicentar preselio u Evropsku uniju. Svima je jasno da EU više nema ekonomski potencijal koji je imao pre 2008. godine, dok Rusija pokazuje da nema taj problem", kaže Popović.
On podseća da će Rusija dati 10 milijardi dolara Međunarodnom monetarnom fondu kao podršku zemljama evrozone koje su pogođene krizom, a već je dala direktnu pomoć od više milijardi evra Ukrajini, Belorusiji, Kirgiziji, čak i Kipru, koji je članica EU.
"Očigledno da se odnos prema ruskom kapitalu u Srbiji menja u pozitivnom smeru i to je dobro i za građane i za privredu. Rusija je dosadašnjim strateškim investicijama, kupovinom NIS-a i planiranom izgradnjom "Južnog toka", koja počinje u decembru ove godine, nedvosmisleno pokazala da želi razvijenu ekonomsku saradnju sa Srbijom", ističe Popović i dodaje da Srbija mora više da koristi Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom koji naša zemlja jedina ima u Evropi. To je, kaže, jedan od osnovnih prioriteta DSS-a.
Od ruskih investitora dosad je najviše investirao "Gaspromnjeft" kupovinom 51 odsto akcija NIS-a za 400 miliona evra. Tom ulaganju jeste se suprotstavljao Mlađan Dinkić, tadašnji ministar ekonomije, ali kako je objasnio, on nije negodovao zbog dolaska ruskog kapitala, već zbog niske cene po kojoj je domaća naftna kompanija prodata.
Pre toga, najveća investicija iz Rusije bila je kupovina "Beopetrola", kada je "Lukoil" uložio više od 300 miliona dolara.
Na listi ruskih investicija, prema podacima Privredne komore Srbije, nalazi se i izgradnja magistralnog gasovoda Niš-Leskovac u dužini od 52 kilometra. Projekat finansira kompanija "Jugorosgas", a izvođači radova su srpska preduzeća. Tokom 2010. godine izgrađeno je 36 kilometara gasovoda, a vrednost investicija je 24 miliona dolara.
"Rusi su investirali i u druge sektore srpske privrede – obojenu metalurgiju, mašinogradnju, hemijsku industriju, turizam i bankarstvo", navode u Privrednoj komori Srbije.
Uralska rudarsko-metalurška kompanija uložila je u nabavku i modernizaciju proizvodnje Fabrike bakarnih cevi Majdanpek oko 35 miliona dolara.
Rusi su vlasnici i fabrike pumpi "Jastrebac" – Niš, ali i 26 odsto akcija srpskog preduzeća "Goša–Fom" iz Smederevske Palanke. Ruskom partneru pripada i kontrolni paket akcija preduzeća za proizvodnju elektromotora za automobilsku industriju u Surdulici, a ukupna ulaganja iznose oko 2,7 miliona dolara.
U bankarskom sektoru Srbije prisutna je Moskovska banka – Beograd, podseća "Politika".
(MONDO)
"Važno je samo da je ulaganje u skladu sa zakonima Republike Srbije i da je investitor ozbiljan. To su jedina pitanja koja se postavljaju. Otpora prema bilo kom kapitalu, odakle god da dolazi, nije bilo. Kamo sreće da ima više investicija, naročito sada kada je zemlja u krizi", ističe Mihajlović.
Nenad Popović, potpredsednik Demokratske stranke Srbije ne želi konkretno da navede primere ko se i kada suprotstavljao dolasku ruskog kapitala.
"Kako vreme odmiče ruski kapital se sve više ceni u Srbiji", primećuje Popović.
"Postoje dva osnovna razloga za to. Prvi je taj što je kompanija "Gaspromnjeft" kupila NIS, investirala više od milijardu evra u vreme najveće krize i od državne firme koja je bila gubitaš stvorila jednu od najuspešnijih kompanija u ovom delu Evrope.
Sada, umesto da se NIS finansira iz budžeta, on donosi novac u budžet Republike Srbije, kao najvećeg akcionara u NIS-u, posle "Gasproma".
Drugi razlog je globalna ekonomska kriza čiji se epicentar preselio u Evropsku uniju. Svima je jasno da EU više nema ekonomski potencijal koji je imao pre 2008. godine, dok Rusija pokazuje da nema taj problem", kaže Popović.
On podseća da će Rusija dati 10 milijardi dolara Međunarodnom monetarnom fondu kao podršku zemljama evrozone koje su pogođene krizom, a već je dala direktnu pomoć od više milijardi evra Ukrajini, Belorusiji, Kirgiziji, čak i Kipru, koji je članica EU.
"Očigledno da se odnos prema ruskom kapitalu u Srbiji menja u pozitivnom smeru i to je dobro i za građane i za privredu. Rusija je dosadašnjim strateškim investicijama, kupovinom NIS-a i planiranom izgradnjom "Južnog toka", koja počinje u decembru ove godine, nedvosmisleno pokazala da želi razvijenu ekonomsku saradnju sa Srbijom", ističe Popović i dodaje da Srbija mora više da koristi Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom koji naša zemlja jedina ima u Evropi. To je, kaže, jedan od osnovnih prioriteta DSS-a.
Od ruskih investitora dosad je najviše investirao "Gaspromnjeft" kupovinom 51 odsto akcija NIS-a za 400 miliona evra. Tom ulaganju jeste se suprotstavljao Mlađan Dinkić, tadašnji ministar ekonomije, ali kako je objasnio, on nije negodovao zbog dolaska ruskog kapitala, već zbog niske cene po kojoj je domaća naftna kompanija prodata.
Pre toga, najveća investicija iz Rusije bila je kupovina "Beopetrola", kada je "Lukoil" uložio više od 300 miliona dolara.
Na listi ruskih investicija, prema podacima Privredne komore Srbije, nalazi se i izgradnja magistralnog gasovoda Niš-Leskovac u dužini od 52 kilometra. Projekat finansira kompanija "Jugorosgas", a izvođači radova su srpska preduzeća. Tokom 2010. godine izgrađeno je 36 kilometara gasovoda, a vrednost investicija je 24 miliona dolara.
"Rusi su investirali i u druge sektore srpske privrede – obojenu metalurgiju, mašinogradnju, hemijsku industriju, turizam i bankarstvo", navode u Privrednoj komori Srbije.
Uralska rudarsko-metalurška kompanija uložila je u nabavku i modernizaciju proizvodnje Fabrike bakarnih cevi Majdanpek oko 35 miliona dolara.
Rusi su vlasnici i fabrike pumpi "Jastrebac" – Niš, ali i 26 odsto akcija srpskog preduzeća "Goša–Fom" iz Smederevske Palanke. Ruskom partneru pripada i kontrolni paket akcija preduzeća za proizvodnju elektromotora za automobilsku industriju u Surdulici, a ukupna ulaganja iznose oko 2,7 miliona dolara.
U bankarskom sektoru Srbije prisutna je Moskovska banka – Beograd, podseća "Politika".
(MONDO)
