Fiskalni savet ocenio je danas da se programom mera za održavanje fiskalnog deficita neće dovoljno uštedeti. U LDP-u kažu da se radi o fingiranju brige za budžet, radnike i penzionere.
Vlada Srbije je juče usvojila program mera za smanjenje budžetskog deficita koje treba da donesu uštede od 15,7 milijardi dinara ali ekonomski stručnjaci u Fiskalnom savetu smatraju da će efekti vladinih mera štednje biti manji od predviđenih, odnosno da će iznositi 13 milijardi dinara.
Dok u Fiskalnom savetu ponavljaju da je plan Vlade suviše optimističan, glavni ekonomski strateg Liberalno demokratske partije (LDP) Vladimir Kravčuk upozorio je da su mere štednje "fingiranje" brige o budžetu, platama i penzijama.
Mere Vlade uključuju povećanje prihoda budžeta na osnovu preuzimanja sopstvenih sredstava budžetskih korisnika u iznosu od 10,9 milijardi dinara i smanjenja rashoda na osnovu ušteda na diskrecionim rashodima u iznosu od 4,8 milijardi dinara.
Fiskalni savet je krajem prethodne godine upozorio da se u 2012.
godini najverovatnije neće ostvariti planirani fiskalni deficit opšte države od 4,25 odsto bruto domaćeg poizvoda (BDP), odnosno
152 milijarde dinara, prvenstveno usled "optimističnog planiranja" javnih prihoda.
Podaci o izvršenju konsolidovanog budžeta za prva dva meseca 2012. godine, uz preliminarne podatke o prihodima i rashodima republičkog budžeta u martu, ukazuju, kako je danas upozorio Fiskalni savet, na još nepovoljnije trendove od onih na koje je ukazivano u decembru.
Dodaje se da prvi pokazatelji ukazuju da bi deficit opšte države u prva tri meseca 2012. godine mogao da bude oko 55 milijardi dinara umesto planiranih 26 milijardi dinara, što već predstavlja odstupanje od cilja za prvi kvartal od oko 30 milijardi dinara.
"Stoga mere planirane Programom kojima bi se deficit države smanjio za svega 15,7 milijardi dinara neće biti dovoljne da vrate fiskalne tokove u potrebne okvire", istakao je Savet i procenio da će stvarni efekti planiranih mera biti manji od predviđenih i iznosiće oko 13 milijardi dinara.
Fiskalni savet podržao je jučerašnju odluku Vlade o ograničenju izdavanja garancija i projektnog zaduživanja.
Predviđeno je izdavanje garancija domaćim poslovnim bankama u 2012. godini do 120 miliona evra, a budžetom za 2012. planirano je 432,5 miliona evra, i ograničavanje projektnog domaćeg zaduživanja na iznos od 17,5 miliona evra, umesto planiranih 115 miliona evra.
Cilj tih ograničenja je, kako je saopštio Fiskalni savet, usporavanje rasta javnog duga koji je na kraju 2011. godine premašio zakonsku granicu od 45 odsto BDP-a i nastavlja da raste i u 2012. godini, a ujedno se otklanja jedan od razloga koji su doveli do zamrzavanja aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom.
Glavni ekonomski strateg LDP-a Kravčuk, svojevremeno prvi čovek Merkatora u Srbiji, u pisanoj izjavi je upozorio da je privreda potpuno stala, fabrike su zatvarane zbog restrikcija struje, prihodi budžeta pali, a zemlja se sve više i po sve skupljim kamatama zadužuje.
"Ono što je usvojila Vlada znači da će biti uskraćene garancije za firme koje su lošom populističkom politikom vlade uništene i neka Vlada to prizna radnicima, čija su radna mesta time ugrožava", rekao je Kravčuk.
On je istakao da problem nije nastao samo na strani potrošnje, već i na strani prihoda.
Kravčuk je rekao da LDP, u okviru Preokreta, radi ozbiljnu analizu rešenja koja predlažu države članice Evropske unije o načinu na koji da se prevaziđu problemi sa potrošnjom povećanom u budžetu.
"Mislimo da će na taj način nova vlada, koja će morati prvo da donese rebalans budžeta i, drugo, vrlo oštre mere u vezi sa potrošnjom, na pravi način predložiti, a onda i utvrditi budžet u okviru Srbije", naveo je Kravčuk.
Fiskalni savet smatra da je za izbegavanje krize javnog duga u narednim godinama neophodna još oštrija kontrola i smanjenje izdavanja državnih garancija, kao i druge hitne mere štednje.
"Već u prva tri meseca 2012. moguće je da će se odstupiti od ciljnog deficita za prvi kvartal za oko 30 milijardi dinara, a kako nema nagoveštaja da će se nepovoljni trendovi preokrenuti tokom godine, taj jaz će verovatno biti sve veći", upozorio je Savet.
Ukazano je da je potrebno da se, pored mere za smanjenje budžetskog deficita, usvoje i sprovedu i druge mere štednje koje bi uključile lokalnu samoupravu i javna preduzeća.
(MONDO/agencije)
Dok u Fiskalnom savetu ponavljaju da je plan Vlade suviše optimističan, glavni ekonomski strateg Liberalno demokratske partije (LDP) Vladimir Kravčuk upozorio je da su mere štednje "fingiranje" brige o budžetu, platama i penzijama.
Mere Vlade uključuju povećanje prihoda budžeta na osnovu preuzimanja sopstvenih sredstava budžetskih korisnika u iznosu od 10,9 milijardi dinara i smanjenja rashoda na osnovu ušteda na diskrecionim rashodima u iznosu od 4,8 milijardi dinara.
Fiskalni savet je krajem prethodne godine upozorio da se u 2012.
godini najverovatnije neće ostvariti planirani fiskalni deficit opšte države od 4,25 odsto bruto domaćeg poizvoda (BDP), odnosno
152 milijarde dinara, prvenstveno usled "optimističnog planiranja" javnih prihoda.
Podaci o izvršenju konsolidovanog budžeta za prva dva meseca 2012. godine, uz preliminarne podatke o prihodima i rashodima republičkog budžeta u martu, ukazuju, kako je danas upozorio Fiskalni savet, na još nepovoljnije trendove od onih na koje je ukazivano u decembru.
Dodaje se da prvi pokazatelji ukazuju da bi deficit opšte države u prva tri meseca 2012. godine mogao da bude oko 55 milijardi dinara umesto planiranih 26 milijardi dinara, što već predstavlja odstupanje od cilja za prvi kvartal od oko 30 milijardi dinara.
"Stoga mere planirane Programom kojima bi se deficit države smanjio za svega 15,7 milijardi dinara neće biti dovoljne da vrate fiskalne tokove u potrebne okvire", istakao je Savet i procenio da će stvarni efekti planiranih mera biti manji od predviđenih i iznosiće oko 13 milijardi dinara.
Fiskalni savet podržao je jučerašnju odluku Vlade o ograničenju izdavanja garancija i projektnog zaduživanja.
Predviđeno je izdavanje garancija domaćim poslovnim bankama u 2012. godini do 120 miliona evra, a budžetom za 2012. planirano je 432,5 miliona evra, i ograničavanje projektnog domaćeg zaduživanja na iznos od 17,5 miliona evra, umesto planiranih 115 miliona evra.
Cilj tih ograničenja je, kako je saopštio Fiskalni savet, usporavanje rasta javnog duga koji je na kraju 2011. godine premašio zakonsku granicu od 45 odsto BDP-a i nastavlja da raste i u 2012. godini, a ujedno se otklanja jedan od razloga koji su doveli do zamrzavanja aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom.
Glavni ekonomski strateg LDP-a Kravčuk, svojevremeno prvi čovek Merkatora u Srbiji, u pisanoj izjavi je upozorio da je privreda potpuno stala, fabrike su zatvarane zbog restrikcija struje, prihodi budžeta pali, a zemlja se sve više i po sve skupljim kamatama zadužuje.
"Ono što je usvojila Vlada znači da će biti uskraćene garancije za firme koje su lošom populističkom politikom vlade uništene i neka Vlada to prizna radnicima, čija su radna mesta time ugrožava", rekao je Kravčuk.
On je istakao da problem nije nastao samo na strani potrošnje, već i na strani prihoda.
Kravčuk je rekao da LDP, u okviru Preokreta, radi ozbiljnu analizu rešenja koja predlažu države članice Evropske unije o načinu na koji da se prevaziđu problemi sa potrošnjom povećanom u budžetu.
"Mislimo da će na taj način nova vlada, koja će morati prvo da donese rebalans budžeta i, drugo, vrlo oštre mere u vezi sa potrošnjom, na pravi način predložiti, a onda i utvrditi budžet u okviru Srbije", naveo je Kravčuk.
Fiskalni savet smatra da je za izbegavanje krize javnog duga u narednim godinama neophodna još oštrija kontrola i smanjenje izdavanja državnih garancija, kao i druge hitne mere štednje.
"Već u prva tri meseca 2012. moguće je da će se odstupiti od ciljnog deficita za prvi kvartal za oko 30 milijardi dinara, a kako nema nagoveštaja da će se nepovoljni trendovi preokrenuti tokom godine, taj jaz će verovatno biti sve veći", upozorio je Savet.
Ukazano je da je potrebno da se, pored mere za smanjenje budžetskog deficita, usvoje i sprovedu i druge mere štednje koje bi uključile lokalnu samoupravu i javna preduzeća.
(MONDO/agencije)
