Kako je objavio dnevnik "Komersant-Ukrajina", pozivajući se na izvore iz Ministarstva za energetiku u Kijevu, troškovi izgradnje "Transkaspijskog gasovoda" procenjuju na 7,9 milijardi evra, tako da bi Ukrajine u finansiranju projekta učestvovala sa oko deset odsto.

Prema podacima lista, vlasti u Kijevu nameravaju da ulaže u gasovod, ukoliko se on spoji sa terminalom za tečni gas u Gruziji.

Odatle bi se gas dopremao do terminala koji će se izgraditi u luci "Južni" u Ukrajini.

Iz Kijeva je ovakav predlog upućen Turkmenistanu i Azerbejdžanu, preko čijih teritorija bi trebalo da bude postavljen gasovod.

Ukrajinski premijer Nikolaj Azarov je na sastanku sa predsednikom Azerbejdžana Iljhamom Alijevim rekao da bi se Ukrajina priključila projektu kada zemlje učesnice postignu konačan dogovor, objavila je informativna služba premijerovog kabineta.

"Transkaspijski gasovod" bi polazio iz Turkmenistana preko teritorije Azerbejdžana i Gruzije, zaobilazeći Rusiju.

Gas bi tim cevovodom bio dopreman do gasovoda "Nabuko", kojim Austrija i zemlje EU pokušavaju da gasovodom koji bi povezao zemlje centralne Azije sa Austrijom preko Turske, Bugarske, Rumunije i Mađarske.

Predviđen kapacitet "Nabuko" je 31 milijarda kubnih metara, a "Transkaspijskog gasovoda" 30 milijardi kubika.

Njujorški dnevnik "Volstrit džornal" je u februaru objavio da bi kapacitet "Nabuko" mogao da bude prepolovljen, a njegova maršruta skrati.

Zvanično, ta informacija nije potvrđena, ali je početak izgradnje i puštanje u rad gasovoda više puta odlagan.

U oktobru 2011. je početak isporuka gasa tom maršrutom pomeren sa 2017. na 2018. godinu.

Izgradnju Transkaspijskog gasovoda otežava činjenica da još uvek nije postignut sporazum o podeli Kaspijskog mora.

Evropska komisija je 2011. stupila u direktne pregovore sa Azerbejdžanom i Turkmenistanom oko podrške tom projektu.

Idejni tvorci "Nabuka" i "Transkaspijskog gasovoda" su do sada više puta kritikovani zbog nepostojanja dovoljnih količina centralnoazijskog gasa kojim bi se gasovodi punili.

Projekat "Južni tok" realizuje se radi diversifikacije maršruta i isporuka ruskog gasa evropskim potrošačima.

Za realizaciju kopnene deonice projekta Rusija je potpisala međuvladine sporazume sa Bugarskom, Srbijom, Mađarskom, Grčkom, Slovenijom, Hrvatskom i Austrijom.

Gasovod će kako je predviđeno imati četiri linije, kapaciteta od po 15,57 milijardi m3 godišnje.

Puštanje prve linije je planirano za decembar 2015, a postizanje punog kapaciteta od 63 milijarde m3 očekuje se do 2018.

Orijentaciona vrednost "Južnog toka" iznosi 15,5 milijardi evra, od čega je 10 milijardi predviđeno za deonicu ispod Crnog mora, a 5,5 milijardi evra za kopenu.

(Tanjug)