Ministar ekonomije Nebojša Ćirić podsetio je na promociji edicije o stranim investicijama u Srbiji, da je zemlja prošle godine sa investicijama od 2,2 milijarde evra bila lider u regionu, a da se taj nivo priliva stranih investicija očekuje i u 2012 godini.
Kao je Ćirić naglasio, u periodu od 2001. do 2008. godine, najviše novca je stizalo od privatizacija, a on se koristio za finansiranje javne potrošnje, a ne razvojnih projekata.
Od 2008. godine, kako je Ćirić objasnio, investicije su uglavnom usmerene u izvozno orijentisanu proizvodnju, kojoj je cilj privredni rast i otvaranje novih radnih mesta.
Ćirić je naglasio da je Srbija dosta uradila na unapređenju investicione klime, ali još dosta treba da se učini, kao što je pojednostavljivanje procedura i smanjenje poreza na rad.
On je rekao da i naredna vlada treba da zadrži postojeći sistem podsticanja za investitore, a da je među glavnim prednostima Srbije kao investicione destinacije kvalifikovana i kvalitetna, a ne jeftina radna snaga.
Prema podacima edicije ''Strane direktne investicije u Srbiji od 2001. do 2011.'' koju je objavila Biznis info grupa, od ukupnih investicije u Srbiji u tom periodu, oko 15 odsto bile su grinfild investicije, dok se ostatak odnosi na privatizaciju.
Nemačka je na prvom mestu sa oko 1,5 mlijardu evra investcija, ako se izuzme pojedinačna kupovina domaćih operatera mobilne telefonije od strane norveškog Telenora i autrijskog Vipa.
Što se tiče stranih direktnih investicija bivših socijalistički zemalja, one su bile zanemarljive i uglavnom vezane za sporne slučajeve, sve dok ruski Gasprom nije kupio NIS krajem 2008. godine.
Strane direktne investicije su prosečno svake godine iznosile oko 286 evra po stanovniku.
Kako je istaknuto, iznos ukupnih investicija nije bio dovoljan za oporavak privrede posebno industrije, jer je više od trećine ili oko 5,2 milijarde evra u proteklih deset godina bilo usmereno u sektore inostrano nerazmenjivih dobara (neizvoznih), kao što su trgovina, finansije, telekomunikacije.
Potpredsednik američke Privredne komore u Srbiji Zoran Petrović rekao je da je dodeljivanje Srbiji statusa kandidata za članstvo u EU dobar signal za strane investitore, ali da treba raditi na unapređenju poslovnog ambijenta i očuvanju makroekonosmke stabilnosti.
Petrović je dodao da je dosta urađeno, ali ne i dovoljno tako da treba sprovesti strukturne reforme, nastaviti aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom, doneti zakon o radnim odnosima, što se očekuje od nove vlade.
(Tanjug)
Kao je Ćirić naglasio, u periodu od 2001. do 2008. godine, najviše novca je stizalo od privatizacija, a on se koristio za finansiranje javne potrošnje, a ne razvojnih projekata.
Od 2008. godine, kako je Ćirić objasnio, investicije su uglavnom usmerene u izvozno orijentisanu proizvodnju, kojoj je cilj privredni rast i otvaranje novih radnih mesta.
Ćirić je naglasio da je Srbija dosta uradila na unapređenju investicione klime, ali još dosta treba da se učini, kao što je pojednostavljivanje procedura i smanjenje poreza na rad.
On je rekao da i naredna vlada treba da zadrži postojeći sistem podsticanja za investitore, a da je među glavnim prednostima Srbije kao investicione destinacije kvalifikovana i kvalitetna, a ne jeftina radna snaga.
Prema podacima edicije ''Strane direktne investicije u Srbiji od 2001. do 2011.'' koju je objavila Biznis info grupa, od ukupnih investicije u Srbiji u tom periodu, oko 15 odsto bile su grinfild investicije, dok se ostatak odnosi na privatizaciju.
Nemačka je na prvom mestu sa oko 1,5 mlijardu evra investcija, ako se izuzme pojedinačna kupovina domaćih operatera mobilne telefonije od strane norveškog Telenora i autrijskog Vipa.
Što se tiče stranih direktnih investicija bivših socijalistički zemalja, one su bile zanemarljive i uglavnom vezane za sporne slučajeve, sve dok ruski Gasprom nije kupio NIS krajem 2008. godine.
Strane direktne investicije su prosečno svake godine iznosile oko 286 evra po stanovniku.
Kako je istaknuto, iznos ukupnih investicija nije bio dovoljan za oporavak privrede posebno industrije, jer je više od trećine ili oko 5,2 milijarde evra u proteklih deset godina bilo usmereno u sektore inostrano nerazmenjivih dobara (neizvoznih), kao što su trgovina, finansije, telekomunikacije.
Potpredsednik američke Privredne komore u Srbiji Zoran Petrović rekao je da je dodeljivanje Srbiji statusa kandidata za članstvo u EU dobar signal za strane investitore, ali da treba raditi na unapređenju poslovnog ambijenta i očuvanju makroekonosmke stabilnosti.
Petrović je dodao da je dosta urađeno, ali ne i dovoljno tako da treba sprovesti strukturne reforme, nastaviti aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom, doneti zakon o radnim odnosima, što se očekuje od nove vlade.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.