U Srbiji sve više nezaposlenih želi da promeni zanimanje kako bi povećali šanse za dobijanje radnog mesta. Trećinu onih koji se prekvalifikuju čeka posao
Puna tabla pravnika, daktilografa, ekonomista... Spisak nezaposlenih na birou rada sve je duži, a šanse za dobar posao sve su manje. Zato su svi oni sa "promašenim“ zanimanjima dobili drugu šansu pa je vreme da svoje - do sada neisplative - diplome okače o klin i u biografiju upišu nove veštine.
Ovo je, rekli bi u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, jedini način da u skorije vreme zarade kakvu-takvu platu i konačno siđu sa te neslavne table.
“Na birou i dalje imamo nezaposlene onih obrazovnih profila koji se već čitavu deceniju pa čak i dve, uopšte ne proizvode“, objašnjava Nevena Letić, načelnik Odeljenja za posredovanje u zapošljavanju i dodaje da je u njihovoj "arhivi“ oko 700 kulturoloških tehničara i još toliko inokorespondenata.
“Mahom je reč o starijim radnicima koji su već u godinama kada ne žele da se dodatno obrazuju i da steknu nova, modernija zvanja.“
Prema podacima iz Sektora za zapošljavanje, na toj čuvenoj tabli “visi“ i skoro 4.000 daktilografa iako ih gotovo niko godinama ne traži. A uz njih je poređano i 20.000 ekonomista, još toliko gimnazijalaca i nešto manje raznih tehničara. Zato je ova služba planirala da do kraja godine organizuje 47 različitih vrsta obuka i njima načini bar neke od njih konkurentnima na tržištu rada.
"Plan nam je da obučimo 1.085 nezaposlenih kroz razne programe prekvalifikacija, ali i da kroz program “Druga šansa“, specijalizovanog za opismenjavanje odraslih, organizujemo još 28 različitih kurseva za 621 kandidata“, kažu u NSZ.
Ovi koraci, doduše, nisu pionirski jer je NSZ već zabeležila takve projekte u svojoj praksi. Tako je u 2011. godini obučeno 3.211, a godinu ranije čak 4.697 nezaposlenih.
“Na osnovu predloga o deficitarnim zanimanjima koje smo dobijali sa lokala, tokom prošle godine organizovali smo obuke za 1.617 nezaposlenih. Najviše ih je obuhvaćeno obukama za autodijagnostičare, vođenje poslovnih knjiga i računovođe, gerontodomaćice, metaloglodače i metalostrugare, poslovne sekretare, servisere računara, kao i servisere gasnih instalacija i sistema grejanja“, nabrajaju u NSZ za "Novosti." “S druge strane, na zahtev poslodavca obučili smo 1.604 kandidata. Najzastupljenije su bile obuke iz tekstilstva i kožarstva (32,17 odsto), elektrotehnike (29,97 odsto) i poljoprivrede i proizvodnje i prerade hrane (11,49 odsto).
Svi su ovi programi državu koštali 286 miliona dinara, odnosno sedam miliona manje nego 2010. godine. A koliko su bili efikasni - još nema abera.
“Određeni broj obuka iz prethodne godine i dalje je u fazi realizacije, a efekti se prate u periodu od šest meseci pa će učinak biti poznat tek sredinom ove godine“, kažu u NSZ.
Ipak, ako je verovati prognozama, bar će trećina imati više sreće nego ranije. Takav je bar prosek zapošljavanja bio u prethodnim godinama.
Tako je tokom 2010. programom obuka obuhvaćeno 4.697 nezaposlenih. Na zahtev poslodavca kroz njih je prošlo 1.857 i 58 odsto ih je, odmah po završetku kursa, zasnovalo radni odnos.
“Značajan doprinos dale su velike kompanije koje su programom obuka u saradnji sa NSZ prekvalifikovali oko 800 kandidata. Tako je, na primer, “Ruma guma“ obučila, a potom odmah i zaposlila 60 kandidata, a kompanija „Jura“ je posle obuke u svojim pogonima čak 700 nezaposlenih, ponudila svima ugovore za stalno.
Osim ovih kompnija, u 2010. najzastupljenije su bile obuke iz elektrotehnike 49 odsto, zatim trgovine, ugostiteljstva i turizma 13 odsto i tekstilstva 12 odsto.
I u “Infostudu“, najvećem portalu za zapošljavanje u zemlji, kažu da su preusmeravanja ka novim zanimanjima sve češća pojava jer je sve očeglednije da je nekih zanimanja previše, dok su druga sve popularnija. Prema njihovim podacima, u prošloj godini su se kao “džek pot“ obuke pokazale one u kojima su se obrazovali poslovni sekretari, menadžeri, finansijski radnici, ali i konobari, kuvari i vozači. Promašena zanimanja, već dve godine unazad, bila su novinari, psiholozi, veterinari...
(MONDO)
Ovo je, rekli bi u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, jedini način da u skorije vreme zarade kakvu-takvu platu i konačno siđu sa te neslavne table.
“Na birou i dalje imamo nezaposlene onih obrazovnih profila koji se već čitavu deceniju pa čak i dve, uopšte ne proizvode“, objašnjava Nevena Letić, načelnik Odeljenja za posredovanje u zapošljavanju i dodaje da je u njihovoj "arhivi“ oko 700 kulturoloških tehničara i još toliko inokorespondenata.
“Mahom je reč o starijim radnicima koji su već u godinama kada ne žele da se dodatno obrazuju i da steknu nova, modernija zvanja.“
Prema podacima iz Sektora za zapošljavanje, na toj čuvenoj tabli “visi“ i skoro 4.000 daktilografa iako ih gotovo niko godinama ne traži. A uz njih je poređano i 20.000 ekonomista, još toliko gimnazijalaca i nešto manje raznih tehničara. Zato je ova služba planirala da do kraja godine organizuje 47 različitih vrsta obuka i njima načini bar neke od njih konkurentnima na tržištu rada.
"Plan nam je da obučimo 1.085 nezaposlenih kroz razne programe prekvalifikacija, ali i da kroz program “Druga šansa“, specijalizovanog za opismenjavanje odraslih, organizujemo još 28 različitih kurseva za 621 kandidata“, kažu u NSZ.
Ovi koraci, doduše, nisu pionirski jer je NSZ već zabeležila takve projekte u svojoj praksi. Tako je u 2011. godini obučeno 3.211, a godinu ranije čak 4.697 nezaposlenih.
“Na osnovu predloga o deficitarnim zanimanjima koje smo dobijali sa lokala, tokom prošle godine organizovali smo obuke za 1.617 nezaposlenih. Najviše ih je obuhvaćeno obukama za autodijagnostičare, vođenje poslovnih knjiga i računovođe, gerontodomaćice, metaloglodače i metalostrugare, poslovne sekretare, servisere računara, kao i servisere gasnih instalacija i sistema grejanja“, nabrajaju u NSZ za "Novosti." “S druge strane, na zahtev poslodavca obučili smo 1.604 kandidata. Najzastupljenije su bile obuke iz tekstilstva i kožarstva (32,17 odsto), elektrotehnike (29,97 odsto) i poljoprivrede i proizvodnje i prerade hrane (11,49 odsto).
Svi su ovi programi državu koštali 286 miliona dinara, odnosno sedam miliona manje nego 2010. godine. A koliko su bili efikasni - još nema abera.
“Određeni broj obuka iz prethodne godine i dalje je u fazi realizacije, a efekti se prate u periodu od šest meseci pa će učinak biti poznat tek sredinom ove godine“, kažu u NSZ.
Ipak, ako je verovati prognozama, bar će trećina imati više sreće nego ranije. Takav je bar prosek zapošljavanja bio u prethodnim godinama.
Tako je tokom 2010. programom obuka obuhvaćeno 4.697 nezaposlenih. Na zahtev poslodavca kroz njih je prošlo 1.857 i 58 odsto ih je, odmah po završetku kursa, zasnovalo radni odnos.
“Značajan doprinos dale su velike kompanije koje su programom obuka u saradnji sa NSZ prekvalifikovali oko 800 kandidata. Tako je, na primer, “Ruma guma“ obučila, a potom odmah i zaposlila 60 kandidata, a kompanija „Jura“ je posle obuke u svojim pogonima čak 700 nezaposlenih, ponudila svima ugovore za stalno.
Osim ovih kompnija, u 2010. najzastupljenije su bile obuke iz elektrotehnike 49 odsto, zatim trgovine, ugostiteljstva i turizma 13 odsto i tekstilstva 12 odsto.
I u “Infostudu“, najvećem portalu za zapošljavanje u zemlji, kažu da su preusmeravanja ka novim zanimanjima sve češća pojava jer je sve očeglednije da je nekih zanimanja previše, dok su druga sve popularnija. Prema njihovim podacima, u prošloj godini su se kao “džek pot“ obuke pokazale one u kojima su se obrazovali poslovni sekretari, menadžeri, finansijski radnici, ali i konobari, kuvari i vozači. Promašena zanimanja, već dve godine unazad, bila su novinari, psiholozi, veterinari...
(MONDO)
