Dinar će sutra oslabiti prema evru za 0,6 odsto i kurs će iznositi 114,1070 dinara za jedan evro, što će biti najniža vrednost domaće prema evropskoj valuti.
Centralna banka je od početka godine na međubankarskom deviznom tržištu prodala ukupno 878,5 miliona evra, računajući i današnju intervenciju, kako bi obezbedila nesmetano funkcionisanje deviznog tržišta.
Analitičari su ocenili da dalje slabljenje dinara prema evru i intervencija NBS nisu u vezi sa rezultatima predsedničkih izbora, jer je tražnja za devizama značajno veća od ponude, a izvozni rezultati su i dalje slabi.
Komentarišući intervenciju od 40 miliona evra i sutrašnju kursnu listu NBS ekonomista Goran Nikolić rekao je Tanjugu da je to, pre svega, posledica pokušaja banaka da svoje pozicije drže u što većem iznosu u evrima, a što manje u dinarima, kako bi se zaštitile od rizika.
"Dakle, ovo što se dešava, dešava se nezavisno od političkih prilika", podvukao je Nikolić i dodao da je definitivno najvažniji razlog to što imamo izraženije probleme sa platnim bilansom, nego što je to bilo ranije, a i zbog toga što smo prošle godine imali i manji rast spoljnotrgovinskog i platnobilansnog deficita.
Drugi razlog je što ove godine ne možemo očekivati strane investicije kao prošle i pretprošle godine, jer do kraja godine nije realno očekivati da bude takav obim investicija i priliv novca u zemlju, kazao je Nikolić i dodao da i priliv stranih kredita stagnira.
"U suštini imamo čak i odliv kapitala iz Srbije, a jedan je isplata 20 odsto kapitala Telekoma Srbija, koje je država otkupila od grčkog OTE-a", objasnio je Nikolić.
Prema njegovim rečima, zbog daljeg slabljenja kursa, ne treba dramatizovati situaciju, zato što su devizne rezerve NBS četiri puta veće od novčane mase, jer, na primer, da svi građani i preduzeća i kompanije hoće svoje dinare na tekućim računima i u kešu, da razmene za evre, NBS bi mogla sve da ih isplati sa četvrtinom svojih deviznih rezervi (ukupne rezerve 10,7 milijardi evra).
I ekonomista Dragovan Milićević smatra da današnja intervencija centralne banke na deviznom tržištu i dalji pad dinara prema evru nema neke baš prevelike veze sa politikom, jer pad dinara traje konstantno, zbog činjenice da je još uvek tražnja deviza značajno veća od ponude, i zbog toga što imamo slabije izvozne rezultate.
"Imamo veliku tražnju deviza po pitanju otplate, što državnog duga, što duga preduzeća, odnosno banaka... To su više neki ekonomski parametri, nego što su neke špekulativne transakcije. Tačno toliko je povećana tražnja deviza u odnosu na ponudu", objasnio je Milićević u izjavi Tanjugu.
Milićević smatra da se mora ići na smirivanje kursa kada se napravi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom i to će biti veliki trošak za Srbiju, jer će se to morati vraćati u nekim narednim godinama, kao i svaki kredit, "ali bi došlo do kratkotrajne stabilizacije kursa".
Dinar je ove godine bio najjači 11. januara, kada je evro koštao 103,6922 dinara.
(agencije/MONDO)
Analitičari su ocenili da dalje slabljenje dinara prema evru i intervencija NBS nisu u vezi sa rezultatima predsedničkih izbora, jer je tražnja za devizama značajno veća od ponude, a izvozni rezultati su i dalje slabi.
Komentarišući intervenciju od 40 miliona evra i sutrašnju kursnu listu NBS ekonomista Goran Nikolić rekao je Tanjugu da je to, pre svega, posledica pokušaja banaka da svoje pozicije drže u što većem iznosu u evrima, a što manje u dinarima, kako bi se zaštitile od rizika.
"Dakle, ovo što se dešava, dešava se nezavisno od političkih prilika", podvukao je Nikolić i dodao da je definitivno najvažniji razlog to što imamo izraženije probleme sa platnim bilansom, nego što je to bilo ranije, a i zbog toga što smo prošle godine imali i manji rast spoljnotrgovinskog i platnobilansnog deficita.
Drugi razlog je što ove godine ne možemo očekivati strane investicije kao prošle i pretprošle godine, jer do kraja godine nije realno očekivati da bude takav obim investicija i priliv novca u zemlju, kazao je Nikolić i dodao da i priliv stranih kredita stagnira.
"U suštini imamo čak i odliv kapitala iz Srbije, a jedan je isplata 20 odsto kapitala Telekoma Srbija, koje je država otkupila od grčkog OTE-a", objasnio je Nikolić.
Prema njegovim rečima, zbog daljeg slabljenja kursa, ne treba dramatizovati situaciju, zato što su devizne rezerve NBS četiri puta veće od novčane mase, jer, na primer, da svi građani i preduzeća i kompanije hoće svoje dinare na tekućim računima i u kešu, da razmene za evre, NBS bi mogla sve da ih isplati sa četvrtinom svojih deviznih rezervi (ukupne rezerve 10,7 milijardi evra).
I ekonomista Dragovan Milićević smatra da današnja intervencija centralne banke na deviznom tržištu i dalji pad dinara prema evru nema neke baš prevelike veze sa politikom, jer pad dinara traje konstantno, zbog činjenice da je još uvek tražnja deviza značajno veća od ponude, i zbog toga što imamo slabije izvozne rezultate.
"Imamo veliku tražnju deviza po pitanju otplate, što državnog duga, što duga preduzeća, odnosno banaka... To su više neki ekonomski parametri, nego što su neke špekulativne transakcije. Tačno toliko je povećana tražnja deviza u odnosu na ponudu", objasnio je Milićević u izjavi Tanjugu.
Milićević smatra da se mora ići na smirivanje kursa kada se napravi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom i to će biti veliki trošak za Srbiju, jer će se to morati vraćati u nekim narednim godinama, kao i svaki kredit, "ali bi došlo do kratkotrajne stabilizacije kursa".
Dinar je ove godine bio najjači 11. januara, kada je evro koštao 103,6922 dinara.
(agencije/MONDO)
