Međunarodna organizacija rada ubraja i Srbiju u zemlje u kojima su mladi posebno "podložni budućim šokovima" zbog dugotrajne krize u zapošljavanju.
Skoro 75 miliona mladih širom sveta je nezaposleno, četiri miliona više nego pre pet godina, a procenjuje se da do 2016. neće biti velikih promena na tržištu rada za mlade, navodi se u izveštaju Međunarodne organizacije rada.
Ekonomska kriza je 2007. prekinula postepeno smanjenje stope nezaposlenosti među mladima, koja je 2009. godine dostigla najviši nivo i od tada se nije mnogo menjala.
Prošle godine stopa nezaposlenosti mladih bila je 12,6 odsto, a za ovu godinu se predviđa da će biti 12,7 odsto.
Najveći porast nezaposlenosti zabeležen je u ekonomijama u razvoju i zemljama Evropske unije, centralno i istočnoevropskim državama koje nisu u EU, članicama Zajednice nezavisnih država, Latinskoj Americi i Karibima i Južnoj Aziji.
U severnoj Africi stopa nezaposlenosti je od 2010. do 2011, posle Arapskog proleća, porasla za skoro pet odsto.
Među zemljama u kojima su mladi posebno "podložni budućim šokovima" zbog dugotrajne krize u zapošljavanju, u izveštaju se navode Srbija, Crna Gora, Rumunija, Bugarska, Letonija, Kazahstan, Kambodža, Kenija, Mongolija, Filipini, Gana, Bangladeš, Tajland, Jermenija, Nigerija.
Situacija u kojoj se nalaze mladi u tim zemljama pogoršana je jer su porodice, zbog gubitka posla ili smanjenja plata, bile primorane da troše ušteđevinu, prodaju deo imovine ili pozajme novac.
Mnogi mladi zbog rasta nezaposlenosti odustaju od traženja posla ili odlučuju da to odlože i nastave obrazovanje.
Tokom poslednje decenije, posebno posle krize, sve više mladih ima privremene, slabo plaćene poslove ili ne rade puno radno vreme, jer je to jedina opcija, koja im ne daje mogućnost da napreduju.
Veliki broj mladih u periodu od završetka obrazovanja do zaposlenja prihvata neplaćene poslove, uključujući rad u porodičnom biznisu ili na farmama.
Međunarodna organizacija rada je u izveštaju "Globalni trendovi zapošljavanja mladih 2012" upozorila da obrazovanje i obuka, iako su od suštinske važnosti za zaposlenje, ne znače automatski bolje rezultate na tržištu rada i više poslova.
Brze promene, naročito u zemljama u razvoju, dovode do neusaglašenosti sistema obrazovanja i potreba tržišta rada, tako da je neophodno pratiti informacije sa tržišta rada kako bi mladi obrazovanjem stekli znanja i veštine potrebna za nova radna mesta.
U cilju smanjenja nezaposlenosti mladih, vlade moraju da sprovode politiku koja bi podrazumevala raznovrsne obuke i doškolovavanje, razvoj javnih službi za zapošljavanje, smanjenje poreza za poslodavce koji zapošljavaju mlade, poboljšanje socijalne zaštite mladih.
Sve to treba ostvariti kroz saradnju državnih institucija, organizacija poslodavaca i sindikata, dodaje se u izveštaju.
(Beta)
Ekonomska kriza je 2007. prekinula postepeno smanjenje stope nezaposlenosti među mladima, koja je 2009. godine dostigla najviši nivo i od tada se nije mnogo menjala.
Prošle godine stopa nezaposlenosti mladih bila je 12,6 odsto, a za ovu godinu se predviđa da će biti 12,7 odsto.
Najveći porast nezaposlenosti zabeležen je u ekonomijama u razvoju i zemljama Evropske unije, centralno i istočnoevropskim državama koje nisu u EU, članicama Zajednice nezavisnih država, Latinskoj Americi i Karibima i Južnoj Aziji.
U severnoj Africi stopa nezaposlenosti je od 2010. do 2011, posle Arapskog proleća, porasla za skoro pet odsto.
Među zemljama u kojima su mladi posebno "podložni budućim šokovima" zbog dugotrajne krize u zapošljavanju, u izveštaju se navode Srbija, Crna Gora, Rumunija, Bugarska, Letonija, Kazahstan, Kambodža, Kenija, Mongolija, Filipini, Gana, Bangladeš, Tajland, Jermenija, Nigerija.
Situacija u kojoj se nalaze mladi u tim zemljama pogoršana je jer su porodice, zbog gubitka posla ili smanjenja plata, bile primorane da troše ušteđevinu, prodaju deo imovine ili pozajme novac.
Mnogi mladi zbog rasta nezaposlenosti odustaju od traženja posla ili odlučuju da to odlože i nastave obrazovanje.
Tokom poslednje decenije, posebno posle krize, sve više mladih ima privremene, slabo plaćene poslove ili ne rade puno radno vreme, jer je to jedina opcija, koja im ne daje mogućnost da napreduju.
Veliki broj mladih u periodu od završetka obrazovanja do zaposlenja prihvata neplaćene poslove, uključujući rad u porodičnom biznisu ili na farmama.
Međunarodna organizacija rada je u izveštaju "Globalni trendovi zapošljavanja mladih 2012" upozorila da obrazovanje i obuka, iako su od suštinske važnosti za zaposlenje, ne znače automatski bolje rezultate na tržištu rada i više poslova.
Brze promene, naročito u zemljama u razvoju, dovode do neusaglašenosti sistema obrazovanja i potreba tržišta rada, tako da je neophodno pratiti informacije sa tržišta rada kako bi mladi obrazovanjem stekli znanja i veštine potrebna za nova radna mesta.
U cilju smanjenja nezaposlenosti mladih, vlade moraju da sprovode politiku koja bi podrazumevala raznovrsne obuke i doškolovavanje, razvoj javnih službi za zapošljavanje, smanjenje poreza za poslodavce koji zapošljavaju mlade, poboljšanje socijalne zaštite mladih.
Sve to treba ostvariti kroz saradnju državnih institucija, organizacija poslodavaca i sindikata, dodaje se u izveštaju.
(Beta)
