Istaknuti domaći ekonomisti i privrednici ukazali su danas da je u interesu Srbije, imajući u vidu situaciju u kojoj se nalazi privreda naše zemlje, da nastavi saradnju sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF).
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dragan Đuričin tvrdi da je pitanje da li naša zemlja treba da ima aranžman sa MMF-om "lažna dilema", jer u ovom trenutku ne postoji bolje rešenje.
"Srbija u ovom trenutku nema alternativu jer svaka zemlja koja ima priličan spoljni dug u odnosu na bruto domaći proizvod, a pri tome ima dvostruki deficit - deficit budžeta i deficit tekućeg bilnsa - jeste u rukama poverilaca", istakao je Đuričin za Tanjug.
Kako je objasnio, zemlja koja ima spoljni dug nema potpuni suverenitet i ona se mora ponašati prema pravilima koje definišu poverioci.
"Aranžmani sa MMF-om korisni su za Srbiju zbog održavanja makroekonomske stabilnosti jer mi smo i u prošlom periodu dobijali kredite za pokriće budžetskih i drugih deficita. S druge strane prisustvo MMF-a ohrabruje Svetsku banku i Evropsku banku za obnovu i razvoj da daju kredite za investicije pod povoljnim uslovima", objasnio je Đuričin.
"Sve to, sa treće strane, povoljno utiče na komercijalne banke da, u uslovima programa iza koga stoji kredibiltet MMF-a, mogu da nastave kreditnu aktivnost", dodao je on.
Prema rečima Đuričina, Srbija bi mogla da odustane od aranžmana sa MMF-om ukoliko bi našla alternativne izvore finansiranja, ili ako bi priliv kapitala iz drugih izvora bio mnogo značajniji nego što je to u ovom trenutku.
"Sve zemlje, dugoročno gledano, žele da imaju samostalnost u vođenju makroekonomske politike i zato se bore da izađu ispod 'pokrivača' politika koje diktira MMF, ali samo ukoliko su sposobne da servisiraju svoje eksterne obaveze i održavaju internu likvidnost", precizirao je on.
"Ako nisu sposobne to da učine, one moraju da se drže stare putanje saradnje sa MMF-om i često njegovog diktata u vezi sa proporcijama i elementima makroekonomskih politika".
"Svako želi da se oslobodi tog diktata, ali da bi se oslobodio mora da ima dinamičnu i propulzivnu privredu, a ne 'anemičnu' i 'impotentnu' privredu kao što je to u ovom slučaju sa Srbijom", istakao je Đuričin.
I profesor na Megatrend univerzitetu Oskar Kovač ocenio je da Srbija nema nikakav bolji alternativni put od saradnje sa MMF-om, zbog čega bi trebalo da radi na smanjenju budžetskog deficita i javnog duga, dok se situacija na tom polju nije "otela" kontroli.
"Mi još nemamo takve negativne pojave kao što imaju Grčka i neke druge zemlje i bolje bi bilo da deficit budžeta ne povećavamo, nego da ga smanjimo dok je to još moguće, jer kad se otme kontroli onda je to jako teško", istakao je Kovač.
On je podsetio da je za nastavak aranžmana sa MMF-om potreban rebalans budžeta ističući da je to važno jer nam aranžman sa tom međunarodnom finansijskom institucijom u slučaju potrebe stavlja na raspolaganje sredstva od približno milijardu evra.
"Pretpostavljam da imamo dovoljno manevarskog prostora da sami kažemo kako ćemo izvršiti rebalans budžeta", naglasio je Kovač napominjući da Srbija još nije u toj meri prekoračila budžetski deficit i nivo javnog duga kao neke druge evropske zemlje.
"Još je vreme da se stvari koriguju, trebalo je i ranije, ali su izbori uzeli vreme i pažnju onih koji je trebalo to da rade, to nije bilo popularno i neće biti, ali bolje sada jer će bilo kada kasnije biti mnogo teže i biće potrebno vršiti mnogo veće korekcije", precizirao je on.
Kako je naglasio Kovač, u slučaju da to ne uradi sada, Srbija ni pre ili kasnije morala da se nekome obrati za pomoć, "a MMF nam je na raspolaganju zato što smo tamo punopravna članica i imamo pravo na povlačenje sredstava".
"U jednoj bitno pogoršanoj situaciji u odnosu na sadašnju uslovi bi bili mnogo teži jer diktirala bi se kompletna ekonomska politika, za razliku od situacije sada oko usklađivanja budžeta i fiskalne politike", naveo je on.
Na Srbiji je kako će to sada uraditi, rekao je Kovač i naveo da bi, prema njegovom mišljenju, umesto eventualnog smanjenja plata i penzija pre trebalo povećati porez na dodatu vrednost.
Počasni predsednik kompanije Tarket Sintelon iz Bačke Palanke Nikola Pavičić smatra da ima smisla uzimati kredit od MMF ako će ta sredstva ići u funkciji razvoja privrede, a ne u budžet javnu potrošnju kao što je bio slučaj sa svim dosadašnjim zajmovima.
"Ima smisla uzimati kredit da se ojača potencijal Razvojne banke i da u dogovoru sa poslovnim bankama obezbedi finansiranje privrede", kazao je Pavičić za Tanjug.
Prema njegovim rečima, privreda Srbije trenutno nema izvore finansiranja pod noramlnim uslovima jer malo ko od preduzeća može dobiti kredit sa prosečnim kamatama od 18 i 19 odsto i sa takvim kamatama ništa ne može da se uradi osim da se naprave ništa sem da napravi gubitke.
Predsednik kompanije Galeb grup Radoslav Veselinović mišljenja je da srpska ekonomija ne može bez podrške MMF. jer imamo veliku javnu potrošnju i administraciju.
Veselinović je rekao za Tanjug da se jedino uz pomoć te međunarodne finansijske institucije može ići na smanje javne potrošnje i racionalizaciju državne uprave u Srbiji.
(Tanjug)
"Srbija u ovom trenutku nema alternativu jer svaka zemlja koja ima priličan spoljni dug u odnosu na bruto domaći proizvod, a pri tome ima dvostruki deficit - deficit budžeta i deficit tekućeg bilnsa - jeste u rukama poverilaca", istakao je Đuričin za Tanjug.
Kako je objasnio, zemlja koja ima spoljni dug nema potpuni suverenitet i ona se mora ponašati prema pravilima koje definišu poverioci.
"Aranžmani sa MMF-om korisni su za Srbiju zbog održavanja makroekonomske stabilnosti jer mi smo i u prošlom periodu dobijali kredite za pokriće budžetskih i drugih deficita. S druge strane prisustvo MMF-a ohrabruje Svetsku banku i Evropsku banku za obnovu i razvoj da daju kredite za investicije pod povoljnim uslovima", objasnio je Đuričin.
"Sve to, sa treće strane, povoljno utiče na komercijalne banke da, u uslovima programa iza koga stoji kredibiltet MMF-a, mogu da nastave kreditnu aktivnost", dodao je on.
Prema rečima Đuričina, Srbija bi mogla da odustane od aranžmana sa MMF-om ukoliko bi našla alternativne izvore finansiranja, ili ako bi priliv kapitala iz drugih izvora bio mnogo značajniji nego što je to u ovom trenutku.
"Sve zemlje, dugoročno gledano, žele da imaju samostalnost u vođenju makroekonomske politike i zato se bore da izađu ispod 'pokrivača' politika koje diktira MMF, ali samo ukoliko su sposobne da servisiraju svoje eksterne obaveze i održavaju internu likvidnost", precizirao je on.
"Ako nisu sposobne to da učine, one moraju da se drže stare putanje saradnje sa MMF-om i često njegovog diktata u vezi sa proporcijama i elementima makroekonomskih politika".
"Svako želi da se oslobodi tog diktata, ali da bi se oslobodio mora da ima dinamičnu i propulzivnu privredu, a ne 'anemičnu' i 'impotentnu' privredu kao što je to u ovom slučaju sa Srbijom", istakao je Đuričin.
I profesor na Megatrend univerzitetu Oskar Kovač ocenio je da Srbija nema nikakav bolji alternativni put od saradnje sa MMF-om, zbog čega bi trebalo da radi na smanjenju budžetskog deficita i javnog duga, dok se situacija na tom polju nije "otela" kontroli.
"Mi još nemamo takve negativne pojave kao što imaju Grčka i neke druge zemlje i bolje bi bilo da deficit budžeta ne povećavamo, nego da ga smanjimo dok je to još moguće, jer kad se otme kontroli onda je to jako teško", istakao je Kovač.
On je podsetio da je za nastavak aranžmana sa MMF-om potreban rebalans budžeta ističući da je to važno jer nam aranžman sa tom međunarodnom finansijskom institucijom u slučaju potrebe stavlja na raspolaganje sredstva od približno milijardu evra.
"Pretpostavljam da imamo dovoljno manevarskog prostora da sami kažemo kako ćemo izvršiti rebalans budžeta", naglasio je Kovač napominjući da Srbija još nije u toj meri prekoračila budžetski deficit i nivo javnog duga kao neke druge evropske zemlje.
"Još je vreme da se stvari koriguju, trebalo je i ranije, ali su izbori uzeli vreme i pažnju onih koji je trebalo to da rade, to nije bilo popularno i neće biti, ali bolje sada jer će bilo kada kasnije biti mnogo teže i biće potrebno vršiti mnogo veće korekcije", precizirao je on.
Kako je naglasio Kovač, u slučaju da to ne uradi sada, Srbija ni pre ili kasnije morala da se nekome obrati za pomoć, "a MMF nam je na raspolaganju zato što smo tamo punopravna članica i imamo pravo na povlačenje sredstava".
"U jednoj bitno pogoršanoj situaciji u odnosu na sadašnju uslovi bi bili mnogo teži jer diktirala bi se kompletna ekonomska politika, za razliku od situacije sada oko usklađivanja budžeta i fiskalne politike", naveo je on.
Na Srbiji je kako će to sada uraditi, rekao je Kovač i naveo da bi, prema njegovom mišljenju, umesto eventualnog smanjenja plata i penzija pre trebalo povećati porez na dodatu vrednost.
Počasni predsednik kompanije Tarket Sintelon iz Bačke Palanke Nikola Pavičić smatra da ima smisla uzimati kredit od MMF ako će ta sredstva ići u funkciji razvoja privrede, a ne u budžet javnu potrošnju kao što je bio slučaj sa svim dosadašnjim zajmovima.
"Ima smisla uzimati kredit da se ojača potencijal Razvojne banke i da u dogovoru sa poslovnim bankama obezbedi finansiranje privrede", kazao je Pavičić za Tanjug.
Prema njegovim rečima, privreda Srbije trenutno nema izvore finansiranja pod noramlnim uslovima jer malo ko od preduzeća može dobiti kredit sa prosečnim kamatama od 18 i 19 odsto i sa takvim kamatama ništa ne može da se uradi osim da se naprave ništa sem da napravi gubitke.
Predsednik kompanije Galeb grup Radoslav Veselinović mišljenja je da srpska ekonomija ne može bez podrške MMF. jer imamo veliku javnu potrošnju i administraciju.
Veselinović je rekao za Tanjug da se jedino uz pomoć te međunarodne finansijske institucije može ići na smanje javne potrošnje i racionalizaciju državne uprave u Srbiji.
(Tanjug)
