Ugledni ekonomista i bivša ministarka kaže da ekonomija Srbije već funkcioniše po preporukama Obame i Olanda "troši koliko možeš", čak i previše.
Direktorka Centra za visoke ekonomske studije (CEVES), Kori Udovički ocenila je da Srbija više nema prostora da poveća javnu potrošnju, a da bi država za podsticanje oporavka privrede, mogla da obezbedi sredstva povećanjem likvidnosti i promenom strukture javne potrošnje u korist investicija.
Udovički, ranija guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) i nekadašnji ministar rudarstva i energetike u vladi premijera Zorana Đinđića a donedavno i direktor regionalnog biroa UNDP za Evropu i Rusiju, kazala je za Tanjug kako je javna potrošnja u Srbiji "uvek bila na onoj granici koliko možemo da skupimo sredstava i na neki način, mi već funkcionišemo onako kako to preporučuju predsednik Sjedinjenih Američkih Država Barak Obama i novi francuski predsdenik Fransoa Oland.
"Oni kažu: daj da potrošimo koliko može, u okviru neke zamislive održivosti. I u tim zemljama konzervativci odgovaraju da će to napraviti probleme. Mi više nego što već trošimo, ne možemo", primetila je Udovički.
Udovički je naglasila da Srbija može da učini dve stvari: da poboljša disciplinu u održavanju likvidnosti i da promeni strukturu javne potrošnje, odnosno "da trošimo mnogo pametnije".
Na Zapadu kad krene kriza, privatni sektor smanjuje potrošnju zbog straha za sopstvenu budućnost, dok u Srbiji to ne čine, a opšti zastoj u neplaćanju dugova i nemogućnost da se naplate potraživanja stavlja privrednike u položaj da ne mogu da izvrše svoje planove, objasnila je ona.
"Kada bismo mi mnogo ozbiljnije terali nelikvidne da propadnu, dobar deo njih bi za otplatu svojih dugova morao da proda nešto u inostranstvu, a to bi nam donelo likvidnost", kazala je Udovički.
Po Udovički, rast likvidnosti bi onda 'otkočila' ono što sada koči privatnike i oni bi bili disciplinovaniji u plaćanjima, a na taj način novac bi se ponovo vratio u privredne tokove.
Udovički je ukazala da u Srbiji država troši maksimum koji može i to skoro sve ide na javnu potrošnju iz budžeta, ne podiže se kapacitet države da proizvede novu vrednost, koja se oslanja u velikoj meri na uvoz
Otuda je, po Udovički, promena strukture domaće potrošnje veoma bitna.
U Srbiji bi mogla mnogo pametnije da budu trošena javna sredstva i samim tim, postizani veći efekti, jer umesto da se krene u izgradnju nekoliko autoputeva i mostova, treba skoncentrisati investicije tako da taj novac što pre počne da proizvodi efekte na produktivnost, mišljenja je Udovički.
"Ukoliko ćemo da povećamo udeo javne potrošnje u korist investicija i na podizanje proizvodnih kapaciteta, onda moramo malo da smanjimo izdatke na čistu potrošnju, odnosno na plate i penzije. To je činjenica", ukazala je Udovički.
Udovički smatra da bi zbog rastućeg budžetskog deficita i njegovog finansiranja, trebalo da poresko opterećenje bude prebačeno sa najsiromašnijih i generalno sa plata, na bogatije i, po mogućstvu, na imovinu, ili na dobit.
"Mi zaista moramo da promenimo strukturu naše javne potrošnje, kako bismo podigli proizvodni kapacitet države, i privrede i države u njoj. Naš problem je što se stalno borimo sa privredom i ukupnim domaćim proizvodom koji su daleko ispod naših očekivanja i potreba", zaključila je sagovornica Tanjuga.
(Tanjug)
Udovički, ranija guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) i nekadašnji ministar rudarstva i energetike u vladi premijera Zorana Đinđića a donedavno i direktor regionalnog biroa UNDP za Evropu i Rusiju, kazala je za Tanjug kako je javna potrošnja u Srbiji "uvek bila na onoj granici koliko možemo da skupimo sredstava i na neki način, mi već funkcionišemo onako kako to preporučuju predsednik Sjedinjenih Američkih Država Barak Obama i novi francuski predsdenik Fransoa Oland.
"Oni kažu: daj da potrošimo koliko može, u okviru neke zamislive održivosti. I u tim zemljama konzervativci odgovaraju da će to napraviti probleme. Mi više nego što već trošimo, ne možemo", primetila je Udovički.
Udovički je naglasila da Srbija može da učini dve stvari: da poboljša disciplinu u održavanju likvidnosti i da promeni strukturu javne potrošnje, odnosno "da trošimo mnogo pametnije".
Na Zapadu kad krene kriza, privatni sektor smanjuje potrošnju zbog straha za sopstvenu budućnost, dok u Srbiji to ne čine, a opšti zastoj u neplaćanju dugova i nemogućnost da se naplate potraživanja stavlja privrednike u položaj da ne mogu da izvrše svoje planove, objasnila je ona.
"Kada bismo mi mnogo ozbiljnije terali nelikvidne da propadnu, dobar deo njih bi za otplatu svojih dugova morao da proda nešto u inostranstvu, a to bi nam donelo likvidnost", kazala je Udovički.
Po Udovički, rast likvidnosti bi onda 'otkočila' ono što sada koči privatnike i oni bi bili disciplinovaniji u plaćanjima, a na taj način novac bi se ponovo vratio u privredne tokove.
Udovički je ukazala da u Srbiji država troši maksimum koji može i to skoro sve ide na javnu potrošnju iz budžeta, ne podiže se kapacitet države da proizvede novu vrednost, koja se oslanja u velikoj meri na uvoz
Otuda je, po Udovički, promena strukture domaće potrošnje veoma bitna.
U Srbiji bi mogla mnogo pametnije da budu trošena javna sredstva i samim tim, postizani veći efekti, jer umesto da se krene u izgradnju nekoliko autoputeva i mostova, treba skoncentrisati investicije tako da taj novac što pre počne da proizvodi efekte na produktivnost, mišljenja je Udovički.
"Ukoliko ćemo da povećamo udeo javne potrošnje u korist investicija i na podizanje proizvodnih kapaciteta, onda moramo malo da smanjimo izdatke na čistu potrošnju, odnosno na plate i penzije. To je činjenica", ukazala je Udovički.
Udovički smatra da bi zbog rastućeg budžetskog deficita i njegovog finansiranja, trebalo da poresko opterećenje bude prebačeno sa najsiromašnijih i generalno sa plata, na bogatije i, po mogućstvu, na imovinu, ili na dobit.
"Mi zaista moramo da promenimo strukturu naše javne potrošnje, kako bismo podigli proizvodni kapacitet države, i privrede i države u njoj. Naš problem je što se stalno borimo sa privredom i ukupnim domaćim proizvodom koji su daleko ispod naših očekivanja i potreba", zaključila je sagovornica Tanjuga.
(Tanjug)
