Ukoliko bi do kraja godine kurs dinara dostigao vrednost od 120 za evro, javni dug Srbije bi već bio na nivou 60 odsto BDP-a bez dodatnog duga.
Neki ekonomisti, i većina političara, zagovaraju da se dozvoli da se "država još zaduži da bi investirala" preko maksimalnog iznosa od 45 odsto BDP-a, koliko je sada dozvoljeno po Zakonu o budžetskom sistemu.
Međutim, stručnjaci u Fiskalnom savetu Vlade Srbije izračunali su da je javni dug države već prešao 50 odsto bruto proizvoda i to pri veoma konzervativnoj proceni vrednosti kursa od 111 dinara za evro. A kurs se ovih dana koleba između vrednosti 117,7 i 115,6 dinara za evro, iako se troše devizne rezerve na odbranu krusa.
Javni dug krajem marta bio je vrednosti 14,6 milijardi evra, od čega je spoljnji dug bio 7,14 milijardi direktnog zaduženja i 2,15 milijardi evra indirektnog zaduženja (garancije i sl).
Za nivo duga je važna kursna lista zbog toga što su državni zajmovi uglavnom u stranoj valuti, dok se BDP obračunava u dinarima, pa se sa padom vrednosti kursa povećava učešće duga u bruto proizvodu.
U Fiskalnom savetu dodaju da se vrlo često previđa činjenica da Srbiji tek predstoji trošak po osnovu restitucije i da država treba građane da obešteti za nekada oduzetu dedovinu, a sve zajedno to će koštati više od 1,7 milijardi evra, odnosno oko pet odsto BDP-a.
Čak i kad bi se mere Fiskalnog saveta, koje, između ostalog, podrazumevaju zamrzavanje plata i penzija i povećanje PDV-a, odmah primenile, javni dug bi na kraju godine i dalje bio na nezakonitom nivou od oko 54 odsto.
Dug bi nastavio da raste i tokom 2013. godine, jer je trend rasta veoma teško preokrenuti. Nivo državnog zajma počeo bi da se obara tek 2014. godine.
I analitičari "Erste grupe" procjenjuju da će javni dug Srbije do kraja godine biti veći od 55 odsto i to sa kursom od 116 dinara za evro.
(Srna/MONDO)
Međutim, stručnjaci u Fiskalnom savetu Vlade Srbije izračunali su da je javni dug države već prešao 50 odsto bruto proizvoda i to pri veoma konzervativnoj proceni vrednosti kursa od 111 dinara za evro. A kurs se ovih dana koleba između vrednosti 117,7 i 115,6 dinara za evro, iako se troše devizne rezerve na odbranu krusa.
Javni dug krajem marta bio je vrednosti 14,6 milijardi evra, od čega je spoljnji dug bio 7,14 milijardi direktnog zaduženja i 2,15 milijardi evra indirektnog zaduženja (garancije i sl).
Za nivo duga je važna kursna lista zbog toga što su državni zajmovi uglavnom u stranoj valuti, dok se BDP obračunava u dinarima, pa se sa padom vrednosti kursa povećava učešće duga u bruto proizvodu.
U Fiskalnom savetu dodaju da se vrlo često previđa činjenica da Srbiji tek predstoji trošak po osnovu restitucije i da država treba građane da obešteti za nekada oduzetu dedovinu, a sve zajedno to će koštati više od 1,7 milijardi evra, odnosno oko pet odsto BDP-a.
Čak i kad bi se mere Fiskalnog saveta, koje, između ostalog, podrazumevaju zamrzavanje plata i penzija i povećanje PDV-a, odmah primenile, javni dug bi na kraju godine i dalje bio na nezakonitom nivou od oko 54 odsto.
Dug bi nastavio da raste i tokom 2013. godine, jer je trend rasta veoma teško preokrenuti. Nivo državnog zajma počeo bi da se obara tek 2014. godine.
I analitičari "Erste grupe" procjenjuju da će javni dug Srbije do kraja godine biti veći od 55 odsto i to sa kursom od 116 dinara za evro.
(Srna/MONDO)
