Direktorka Kalinović smatra da nema prostora za zamrzavanje penzija, da to nije rešenje za finansijske probleme države.
"Ako bi postojao predlog o zamrzavanju i ako bi on bio usvojen mi bismo mogli da govorimo o jednom genocidu najvećeg broja penzionera. Za to nema ekonomske opravdanosti, bez obzira na krizu u državi i bez obzira na usporen privredan rast", kaže Kalinovićeva.
Ona je precizirala da od 1,6 miliona penzionera 20 odsto njih prima iznos do minimalne penzije, koja je u aprilu iznosila 12.645 dinara, a 58 odsto ih prima do prosečne penzije, koja je u istom mesecu iznosila 23.103 dinara.
Prema njenim rečima, čak 90 odsto penzionerskih primanja doseže do prosečne zarade od oko 40.000 dinara bez poreza i doprinosa, odnosno 58.465 dinara bruto.
Ovakvo mišljenje suprotstavljeno je mišljenjima velikog broja domaćih ekonomskih stručnjaka. Zamrzavanje penzija svakako je deo rešenja u Srbiji, zemlji koja mora da rešpi problem svog strukturnog deficita, smatra Milojko Arsić, docent na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i član Fiskalnog saveta Vlade.
Da bi se strukturni deficit rešio moraju se trajno smanjiti javni rashodi i blago povećati određeni porezi.
"To znači zamrzavanje plata i penzija, smanjenje subvencija, povećanje poreza na potrošnju, vraćanje 40 odsto prihoda na zarade u budžet republike", naveo je Arsić.
Kako je naveo Arsić, strukturni deficit u Srbiji počeo je naglo da raste 2006, a maksimalnu vrednost dostigao je 2008.
Rast strukturnog deficita je posledica usvajanja većeg broja mera, od kojih su najznačajnije smanjenje poreza na zarade i praktično smanjenje poreza na dodatu vrednost (PDV), prebacivanjem nekih proizvoda na nižu stopu.
Takođe, na rast strukturnog deficita su uticali i znatno povećanje rashoda za zaposlene, a naročito penzija u 2008, kao i fiskalna decentralizacija, što je delimično neutralisano zamrzavanjem plata i penzija tokom 2009. i 2010. godine.
(MONDO/agencije)
"Ako bi postojao predlog o zamrzavanju i ako bi on bio usvojen mi bismo mogli da govorimo o jednom genocidu najvećeg broja penzionera. Za to nema ekonomske opravdanosti, bez obzira na krizu u državi i bez obzira na usporen privredan rast", kaže Kalinovićeva.
Ona je precizirala da od 1,6 miliona penzionera 20 odsto njih prima iznos do minimalne penzije, koja je u aprilu iznosila 12.645 dinara, a 58 odsto ih prima do prosečne penzije, koja je u istom mesecu iznosila 23.103 dinara.
Prema njenim rečima, čak 90 odsto penzionerskih primanja doseže do prosečne zarade od oko 40.000 dinara bez poreza i doprinosa, odnosno 58.465 dinara bruto.
Ovakvo mišljenje suprotstavljeno je mišljenjima velikog broja domaćih ekonomskih stručnjaka. Zamrzavanje penzija svakako je deo rešenja u Srbiji, zemlji koja mora da rešpi problem svog strukturnog deficita, smatra Milojko Arsić, docent na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i član Fiskalnog saveta Vlade.
Da bi se strukturni deficit rešio moraju se trajno smanjiti javni rashodi i blago povećati određeni porezi.
"To znači zamrzavanje plata i penzija, smanjenje subvencija, povećanje poreza na potrošnju, vraćanje 40 odsto prihoda na zarade u budžet republike", naveo je Arsić.
Kako je naveo Arsić, strukturni deficit u Srbiji počeo je naglo da raste 2006, a maksimalnu vrednost dostigao je 2008.
Rast strukturnog deficita je posledica usvajanja većeg broja mera, od kojih su najznačajnije smanjenje poreza na zarade i praktično smanjenje poreza na dodatu vrednost (PDV), prebacivanjem nekih proizvoda na nižu stopu.
Takođe, na rast strukturnog deficita su uticali i znatno povećanje rashoda za zaposlene, a naročito penzija u 2008, kao i fiskalna decentralizacija, što je delimično neutralisano zamrzavanjem plata i penzija tokom 2009. i 2010. godine.
(MONDO/agencije)
Pridruži se MONDO zajednici.