Ukoliko bi se penzije u Srbiji zamrzle to bi bio genocid nad najvećim brojem penzionera, smatra direktorka Republičkog fonda PIO Dragana Kalinović.
Direktorka Kalinović smatra da nema prostora za zamrzavanje penzija, da to nije rešenje za finansijske probleme države.
"Ako bi postojao predlog o zamrzavanju i ako bi on bio usvojen mi bismo mogli da govorimo o jednom genocidu najvećeg broja penzionera. Za to nema ekonomske opravdanosti, bez obzira na krizu u državi i bez obzira na usporen privredan rast", kaže Kalinovićeva.
Ona je precizirala da od 1,6 miliona penzionera 20 odsto njih prima iznos do minimalne penzije, koja je u aprilu iznosila 12.645 dinara, a 58 odsto ih prima do prosečne penzije, koja je u istom mesecu iznosila 23.103 dinara.
Prema njenim rečima, čak 90 odsto penzionerskih primanja doseže do prosečne zarade od oko 40.000 dinara bez poreza i doprinosa, odnosno 58.465 dinara bruto.
Ovakvo mišljenje suprotstavljeno je mišljenjima velikog broja domaćih ekonomskih stručnjaka. Zamrzavanje penzija svakako je deo rešenja u Srbiji, zemlji koja mora da rešpi problem svog strukturnog deficita, smatra Milojko Arsić, docent na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i član Fiskalnog saveta Vlade.
Da bi se strukturni deficit rešio moraju se trajno smanjiti javni rashodi i blago povećati određeni porezi.
"To znači zamrzavanje plata i penzija, smanjenje subvencija, povećanje poreza na potrošnju, vraćanje 40 odsto prihoda na zarade u budžet republike", naveo je Arsić.
Kako je naveo Arsić, strukturni deficit u Srbiji počeo je naglo da raste 2006, a maksimalnu vrednost dostigao je 2008.
Rast strukturnog deficita je posledica usvajanja većeg broja mera, od kojih su najznačajnije smanjenje poreza na zarade i praktično smanjenje poreza na dodatu vrednost (PDV), prebacivanjem nekih proizvoda na nižu stopu.
Takođe, na rast strukturnog deficita su uticali i znatno povećanje rashoda za zaposlene, a naročito penzija u 2008, kao i fiskalna decentralizacija, što je delimično neutralisano zamrzavanjem plata i penzija tokom 2009. i 2010. godine.
(MONDO/agencije)
"Ako bi postojao predlog o zamrzavanju i ako bi on bio usvojen mi bismo mogli da govorimo o jednom genocidu najvećeg broja penzionera. Za to nema ekonomske opravdanosti, bez obzira na krizu u državi i bez obzira na usporen privredan rast", kaže Kalinovićeva.
Ona je precizirala da od 1,6 miliona penzionera 20 odsto njih prima iznos do minimalne penzije, koja je u aprilu iznosila 12.645 dinara, a 58 odsto ih prima do prosečne penzije, koja je u istom mesecu iznosila 23.103 dinara.
Prema njenim rečima, čak 90 odsto penzionerskih primanja doseže do prosečne zarade od oko 40.000 dinara bez poreza i doprinosa, odnosno 58.465 dinara bruto.
Ovakvo mišljenje suprotstavljeno je mišljenjima velikog broja domaćih ekonomskih stručnjaka. Zamrzavanje penzija svakako je deo rešenja u Srbiji, zemlji koja mora da rešpi problem svog strukturnog deficita, smatra Milojko Arsić, docent na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i član Fiskalnog saveta Vlade.
Da bi se strukturni deficit rešio moraju se trajno smanjiti javni rashodi i blago povećati određeni porezi.
"To znači zamrzavanje plata i penzija, smanjenje subvencija, povećanje poreza na potrošnju, vraćanje 40 odsto prihoda na zarade u budžet republike", naveo je Arsić.
Kako je naveo Arsić, strukturni deficit u Srbiji počeo je naglo da raste 2006, a maksimalnu vrednost dostigao je 2008.
Rast strukturnog deficita je posledica usvajanja većeg broja mera, od kojih su najznačajnije smanjenje poreza na zarade i praktično smanjenje poreza na dodatu vrednost (PDV), prebacivanjem nekih proizvoda na nižu stopu.
Takođe, na rast strukturnog deficita su uticali i znatno povećanje rashoda za zaposlene, a naročito penzija u 2008, kao i fiskalna decentralizacija, što je delimično neutralisano zamrzavanjem plata i penzija tokom 2009. i 2010. godine.
(MONDO/agencije)
