Analitičari u Vašingtonu ocenjuju da je uticaj krize evrozone na SAD ogroman, jer od nje zavisi i ekonomski rast u predizbornoj Americi, a podaci o nezaposlenosti u Sjedinjenim Državama već ne idu na ruku aktuelnom predsedniku.
Oči Evrope i sveta uprte su ovog vikenda u Grčku, čiji će birači u nedelju glasati na parlamentarnim izborima koje stručnjaci vide kao svojevrstan referendum o evrozoni. Rezultat grčkih izbora, koji bi mogli odrediti da li će Atina sprovesti plan štednje ili će doživeti ekonomski kolaps i izaći iz evrozone, s nestrpljenjem se očekuje i u Sjedinjenim Državama.
Analitičar u Stejt departmentu Džon Sitilidis ističe da je Vašingtonu u interesu da evrozona opstane, jer se Amerika susreće sa negativnim trendom nezaposlenosti i nema naznaka da bi do kraja ove godine to moglo da se preokrene.
Kolaps evrozone mogao bi, takođe, da ima veoma teške posledice po izborne šanse aktuelnog predsednika Baraka Obame, ukazao je Sitilidis u razgovoru sa dopisnikom Tanjuga.
"Podaci o nezaposlenosti u poslednjih nekoliko meseci brinu Obamin izborni tim u kampanji, jer to već sada predstavlja negativni trend. Broj stanovnika Amerike se povećava, sve više ljudi ulazi u godine kada mogu da predstavljaju radnu snagu, ali su podaci o nezaposlenosti veoma problematični", navodi Sitilidis.
Po njegovim rečima, Obama i dalje ima solidne šanse, jer dobar deo saveznih država, koje daju veliki broj elektorskih glasova, još uvek daje podršku demokratama, ali dodaje da će sada biti mnogo teže nego 2008. godine da dobije podršku u državama koje su naklonjenije republikancima, ali i onim "između", koje u SAD nazivaju "sving stejts".
Savetnik u Stejt departmentu i autor više knjiga o geostrateškim odnosima u Evropi i svetu, Sitilidis smatra da ne bi trebalo isključiti povlačenje ili isključenje Grčke iz evrozone, naročito ako radikalno leva koalicija Siriza dođe na vlast posle izbora u nedelju.
"Moguće je da se posle izbora dogodi situacija gde opet neće moći da se formira vlada i da opet sve ostane nerešeno. Onda bi sledio treći krug izbora, krajem jula, što bi stvorilo ogroman politički, ekonomski i finansijski pritisak na evro zonu", dodaje on.
Direktor Transatlantskog centra iz Brisela Ijan Leser ukazuje da bi raspad evrozone mogao da ima razarajući uticaj na evropski projekat u političkom smislu i da će, kakvu god odluku donesu grčki birači, biti neophodno da se ponovo pregovara o paketu pomoći za spas Grčke.
Leser je u izjavi za Tanjug istakao da je evrozona jezgro evropskog ujedinjenja i da bi njen nestanak imao dramatične posledice po Evropu, kao i za njene globalne partnere.
"Smatram da je Grčka kriza samo delić mnogo većeg izazova, koji je politički isto koliko je i ekonomski. Kakav god bude ishod grčkih izbora, ponovo će morati da se pregovara o paketu pomoći toj zemlji", naveo je direktor briselskog centra, koji predstavlja deo nemačko-američkog Maršal fonda.
Na pitanje kakav uticaj kriza evrozone predstavlja za Ameriku, Leser je kazao da je taj uticaj značajan zato što od njega zavisi i koliki će biti ekonomski rast u SAD.
"U ovom trenutku i Barak Obama i Mit Romni imaju kritički pogled ka evropskoj krizi. Demokrate kritikuju Evropu zbog oklevanja da prihvate strategiju privrednog rasta, umesto mera štednje, dok republikanci ocenjuju da je kriza evrozone primer šta sve loše može da se dogodi kada prevlada skupa socijalna država", zaključuje direktor Transatlantskog centra.
(Tanjug)
Analitičar u Stejt departmentu Džon Sitilidis ističe da je Vašingtonu u interesu da evrozona opstane, jer se Amerika susreće sa negativnim trendom nezaposlenosti i nema naznaka da bi do kraja ove godine to moglo da se preokrene.
Kolaps evrozone mogao bi, takođe, da ima veoma teške posledice po izborne šanse aktuelnog predsednika Baraka Obame, ukazao je Sitilidis u razgovoru sa dopisnikom Tanjuga.
"Podaci o nezaposlenosti u poslednjih nekoliko meseci brinu Obamin izborni tim u kampanji, jer to već sada predstavlja negativni trend. Broj stanovnika Amerike se povećava, sve više ljudi ulazi u godine kada mogu da predstavljaju radnu snagu, ali su podaci o nezaposlenosti veoma problematični", navodi Sitilidis.
Po njegovim rečima, Obama i dalje ima solidne šanse, jer dobar deo saveznih država, koje daju veliki broj elektorskih glasova, još uvek daje podršku demokratama, ali dodaje da će sada biti mnogo teže nego 2008. godine da dobije podršku u državama koje su naklonjenije republikancima, ali i onim "između", koje u SAD nazivaju "sving stejts".
Savetnik u Stejt departmentu i autor više knjiga o geostrateškim odnosima u Evropi i svetu, Sitilidis smatra da ne bi trebalo isključiti povlačenje ili isključenje Grčke iz evrozone, naročito ako radikalno leva koalicija Siriza dođe na vlast posle izbora u nedelju.
"Moguće je da se posle izbora dogodi situacija gde opet neće moći da se formira vlada i da opet sve ostane nerešeno. Onda bi sledio treći krug izbora, krajem jula, što bi stvorilo ogroman politički, ekonomski i finansijski pritisak na evro zonu", dodaje on.
Direktor Transatlantskog centra iz Brisela Ijan Leser ukazuje da bi raspad evrozone mogao da ima razarajući uticaj na evropski projekat u političkom smislu i da će, kakvu god odluku donesu grčki birači, biti neophodno da se ponovo pregovara o paketu pomoći za spas Grčke.
Leser je u izjavi za Tanjug istakao da je evrozona jezgro evropskog ujedinjenja i da bi njen nestanak imao dramatične posledice po Evropu, kao i za njene globalne partnere.
"Smatram da je Grčka kriza samo delić mnogo većeg izazova, koji je politički isto koliko je i ekonomski. Kakav god bude ishod grčkih izbora, ponovo će morati da se pregovara o paketu pomoći toj zemlji", naveo je direktor briselskog centra, koji predstavlja deo nemačko-američkog Maršal fonda.
Na pitanje kakav uticaj kriza evrozone predstavlja za Ameriku, Leser je kazao da je taj uticaj značajan zato što od njega zavisi i koliki će biti ekonomski rast u SAD.
"U ovom trenutku i Barak Obama i Mit Romni imaju kritički pogled ka evropskoj krizi. Demokrate kritikuju Evropu zbog oklevanja da prihvate strategiju privrednog rasta, umesto mera štednje, dok republikanci ocenjuju da je kriza evrozone primer šta sve loše može da se dogodi kada prevlada skupa socijalna država", zaključuje direktor Transatlantskog centra.
(Tanjug)
