Stručnjaci procenjuju da bi Srbija imala najteže posledice u regionu u slučaju bankrota Grčke zbog jakih ekonomskih veza.
Domaći analitičari danas su, povodom najave o formiranju proevropske vlade Grčke, čime je izbegnut bankrot te zemlje, ocenili da je to pozitivna vest i za Srbiju, jer smo sa Grčkom ekonomski povezani preko finansijskog i drugih privrednih sektora.
"Naravno da je to pozitivna informacija, s obzirom da neke analize pokazuju da bi u slučaju bankrota Grčke, od svih zemalja u regionu, Srbija imala najteže posledice", izjavio je Tanjugu predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović.
Vlahović je objasnio da bi to bilo sasvim logično, ne samo zbog toga što je bankarski sektor Grčke značajne investicije usmerio prema Srbiji, nego i zbog toga što je Grčka, generalno, jedna od najznačajnijih zemalja investitora u Srbiji.
"Svakako da razjašnjavanje situacije u Grčkoj, postizanje političkog konsenzusa i najava da će se u narednom periodu nastaviti saradnja sa MMF i raditi na restrukturiranju javnog sektora, koji je problem i Srbije - jeste pozitivna vest", ocenio je on.
Vlahović je podsetio da su mnogi domaći i strani analitičari isticali da od Grčke zavisi sudbina evrozone i EU, ali njegov stav je da "EU i evrozona bez Grčke svakako mogu, ali Grčka bez evrozone i EU, ne može". Imajući to u vidu, i Srbija teško da može da gradi svoju budućnost bez evrozone i EU, zaključio je.
Profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Zoran Grubišić rekao je Tanjugu da u Grčkoj još postoje problemi, ali signali koji dolaze utiču pozitivno psihološki i umirujuće na srpsko tržište, pre svega finansijsko.
"Znači, ove vesti su dobre, povoljno se tumače iz ugla međunarodnih tržišta, i mnogo je manja opasnost da se prelije neki domino efekat", kazao je Grubišić.
Najveći pozitivan efekat se očekuje preko finansijskog tržišta i bankarskog sektora, ocenio je i dodao da u ostalom delu privrede ne očekuje neke bitnije promene u saradnji Grčke i Srbije.
Ekonomista Miroslav Zdravković izjavio je Tanjugu da bi, povodom aktuelnih događaja u Grčkoj, te nagoveštaje ipak trebalo tumačiti sa rezervom iz više razloga.
Prvi razlog je to što, nezavisno od toga kakva vlada bude formirana, Grčka će ove godine imati negativnu stopu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP), pad broja zaposlenih lica, što će se nastaviti i iduće godine, osim što se daju optimističke perspektive da će doći do nekakvog rasta, objasnio je on.
Postoje tri osnovna kanala prenošenja krize, od kojih je prvi robna razmena.
Naš izvoz u Grčku je pao za trećinu u prva četiri meseca ove godine, ali je to relativno mali kanal, jer imamo izuzetno malu robnu razmenu sa Grčkom, objasnio je Zdravković i dodao da su krizom u Grčkoj mnogo više pogođene Albanija i Makedonija.
Drugi kanal su tokovi stranih direktnih investicija i on je već pokazao svoje negativno dejstvo kroz to što je reotkupom akcija "Telekoma Srbija" (udeo grčkog OTE-a), pao udeo grčkih investicija, što će značiti da će Grčka pasti sa trećeg na sedmo ili osmo mesto kao ukupan investitor u Srbiji.
"Treći kanal - bankarski sektor je, po meni, neutralan, u smislu da su, poput prodaje udela OTE u Telekomu, i ovde moguće promene, ali globalne prirode. Na primer, ukoliko MMF insistira da te banke moraju da prodaju svoje udele u Bugarskoj i Srbiji, gde ih još ima, to je neutralno sa stanovišta Srbije, ukoliko vlasništvo u tim bankama kupe banke iz Nemačke, Francuske, Turske, Rusije", kazao je on.
Projekcije budućnosti Grčke nisu ni malo svetle, a samim tim nikakve pozitivne efekte ne možemo očekivati ni od sadašnjih rezultata izbora, zaključio je Zdravković.
(Tanjug)
"Naravno da je to pozitivna informacija, s obzirom da neke analize pokazuju da bi u slučaju bankrota Grčke, od svih zemalja u regionu, Srbija imala najteže posledice", izjavio je Tanjugu predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović.
Vlahović je objasnio da bi to bilo sasvim logično, ne samo zbog toga što je bankarski sektor Grčke značajne investicije usmerio prema Srbiji, nego i zbog toga što je Grčka, generalno, jedna od najznačajnijih zemalja investitora u Srbiji.
"Svakako da razjašnjavanje situacije u Grčkoj, postizanje političkog konsenzusa i najava da će se u narednom periodu nastaviti saradnja sa MMF i raditi na restrukturiranju javnog sektora, koji je problem i Srbije - jeste pozitivna vest", ocenio je on.
Vlahović je podsetio da su mnogi domaći i strani analitičari isticali da od Grčke zavisi sudbina evrozone i EU, ali njegov stav je da "EU i evrozona bez Grčke svakako mogu, ali Grčka bez evrozone i EU, ne može". Imajući to u vidu, i Srbija teško da može da gradi svoju budućnost bez evrozone i EU, zaključio je.
Profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Zoran Grubišić rekao je Tanjugu da u Grčkoj još postoje problemi, ali signali koji dolaze utiču pozitivno psihološki i umirujuće na srpsko tržište, pre svega finansijsko.
"Znači, ove vesti su dobre, povoljno se tumače iz ugla međunarodnih tržišta, i mnogo je manja opasnost da se prelije neki domino efekat", kazao je Grubišić.
Najveći pozitivan efekat se očekuje preko finansijskog tržišta i bankarskog sektora, ocenio je i dodao da u ostalom delu privrede ne očekuje neke bitnije promene u saradnji Grčke i Srbije.
Ekonomista Miroslav Zdravković izjavio je Tanjugu da bi, povodom aktuelnih događaja u Grčkoj, te nagoveštaje ipak trebalo tumačiti sa rezervom iz više razloga.
Prvi razlog je to što, nezavisno od toga kakva vlada bude formirana, Grčka će ove godine imati negativnu stopu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP), pad broja zaposlenih lica, što će se nastaviti i iduće godine, osim što se daju optimističke perspektive da će doći do nekakvog rasta, objasnio je on.
Postoje tri osnovna kanala prenošenja krize, od kojih je prvi robna razmena.
Naš izvoz u Grčku je pao za trećinu u prva četiri meseca ove godine, ali je to relativno mali kanal, jer imamo izuzetno malu robnu razmenu sa Grčkom, objasnio je Zdravković i dodao da su krizom u Grčkoj mnogo više pogođene Albanija i Makedonija.
Drugi kanal su tokovi stranih direktnih investicija i on je već pokazao svoje negativno dejstvo kroz to što je reotkupom akcija "Telekoma Srbija" (udeo grčkog OTE-a), pao udeo grčkih investicija, što će značiti da će Grčka pasti sa trećeg na sedmo ili osmo mesto kao ukupan investitor u Srbiji.
"Treći kanal - bankarski sektor je, po meni, neutralan, u smislu da su, poput prodaje udela OTE u Telekomu, i ovde moguće promene, ali globalne prirode. Na primer, ukoliko MMF insistira da te banke moraju da prodaju svoje udele u Bugarskoj i Srbiji, gde ih još ima, to je neutralno sa stanovišta Srbije, ukoliko vlasništvo u tim bankama kupe banke iz Nemačke, Francuske, Turske, Rusije", kazao je on.
Projekcije budućnosti Grčke nisu ni malo svetle, a samim tim nikakve pozitivne efekte ne možemo očekivati ni od sadašnjih rezultata izbora, zaključio je Zdravković.
(Tanjug)
