Raspon minimalne bruto mesečne zarade u EU je veliki, najniža minimalna zarada je u Bugarskoj 138 evra, a najviša u Lusksemburgu 1.801 evra.
Francuska je na četvrtom mestu po minimalnoj bruto mesečnoj plati u Evropi sa 1.262 evra, iza Luksumburga, Holandije i Belgije.
Francuska je, međutim, na prvom mestu po procentu minimalne plate u odnosu na prosečnu mesečnu zaradu, sa 48 odsto, na drugom je Belgija sa 45 odsto, zatim slede Holandija sa 42 odsto pa Luksemburg sa 35 odsto, preneo je francuski list "Figaro".
"Minimalna cena rada je instrument borbe protiv siromaštva. Ali problem je u tome što ta cena ne može ići preko nivoa koji bi ugrozio opstanak radnih mesta", objašnjava analitičar sa francuskog centra za istraživanje problema zapošljavanja Kristin Erel.
"Cena rada zavisi od produktivnosti koja je drastično opala u vreme poslednje ekomomske krize", dodala je Erelova.
Minimalna cena rada koja je u Velikoj Britanije uvedena 1998, predstavlja jedan od glavnih načina borbe protiv siromaštva u toj zemlji u kojoj je minimala bruto mesečna plata za ovu godinu 1.202 evra, i u periodu od 2000. do 2008. povećavana je u proseku za 4,8 odsto godišnje a u Francuskoj za 2,8 odsto.
U Francuskoj i Belgiji povećanja minimalne cene rade se smatra jednim od sredstava za podsticanja kupovne moći građana.
U Nemačkoj, Austriji, Italiji i nordijskom zemljama situacija je neujednačena, jer minimalna zarada varira u zavisnosti od sektora.
U Nemačkoj minimalne plate u industrijskom sektoru su zagarantovane dok su radnici u uslužnim delatnostima nezaštićeni gde bruto cena rada po satu može sa bude i ispod četiri evra.
U novembru prošle godine vladajuća Demohrišćanska stranka CDU nemačke kancelarke Angele Merkel podržala je predlog o uvođenju zgarantovane minimalne mesečne zarade na nacionalnom nivou, kao vid borbe protiv siromaštva među zaposlenima koje je posle reforme na tržištu rada početkom 2000. povećano.
(Tanjug)
Francuska je, međutim, na prvom mestu po procentu minimalne plate u odnosu na prosečnu mesečnu zaradu, sa 48 odsto, na drugom je Belgija sa 45 odsto, zatim slede Holandija sa 42 odsto pa Luksemburg sa 35 odsto, preneo je francuski list "Figaro".
"Minimalna cena rada je instrument borbe protiv siromaštva. Ali problem je u tome što ta cena ne može ići preko nivoa koji bi ugrozio opstanak radnih mesta", objašnjava analitičar sa francuskog centra za istraživanje problema zapošljavanja Kristin Erel.
"Cena rada zavisi od produktivnosti koja je drastično opala u vreme poslednje ekomomske krize", dodala je Erelova.
Minimalna cena rada koja je u Velikoj Britanije uvedena 1998, predstavlja jedan od glavnih načina borbe protiv siromaštva u toj zemlji u kojoj je minimala bruto mesečna plata za ovu godinu 1.202 evra, i u periodu od 2000. do 2008. povećavana je u proseku za 4,8 odsto godišnje a u Francuskoj za 2,8 odsto.
U Francuskoj i Belgiji povećanja minimalne cene rade se smatra jednim od sredstava za podsticanja kupovne moći građana.
U Nemačkoj, Austriji, Italiji i nordijskom zemljama situacija je neujednačena, jer minimalna zarada varira u zavisnosti od sektora.
U Nemačkoj minimalne plate u industrijskom sektoru su zagarantovane dok su radnici u uslužnim delatnostima nezaštićeni gde bruto cena rada po satu može sa bude i ispod četiri evra.
U novembru prošle godine vladajuća Demohrišćanska stranka CDU nemačke kancelarke Angele Merkel podržala je predlog o uvođenju zgarantovane minimalne mesečne zarade na nacionalnom nivou, kao vid borbe protiv siromaštva među zaposlenima koje je posle reforme na tržištu rada početkom 2000. povećano.
(Tanjug)
