Država Srbija moraće ove godine da vrati milijardu evra stranim kreditorima, što je 60 odsto više nego 2011, a 50 odsto manje nego 2013. godine, kada će stići račun od čak 1,5 milijardu evra", piše ”Danas“.
Uprkos tome, podaci Narodne banke Srbije (NBS) pokazuju da država nastavlja da obilato pozajmljuje novac u inostranstvu, pa je tako samo u prva tri mjeseca ove godine srpski parlament ratifikovao čak 1,85 milijardi evra novih kredita, koji tek treba da se iskoriste i uđu otplatu za naredni period.
Bez obzira na to, spoljni dug, koji uključuje i državne i privatne obaveze prema inostranstvu, smanjen je u prvom kvartalu, ali skoro isključivo zahvaljujući skoku evra u odnosu na druge valute.
Samo na ovaj način, spoljni dug Srbije je od januara do marta smanjen za 141,2 miliona evra, ali je zbog novog zaduživanja ukupan spoljni dug smanjen za samo 57,6 miliona evra ili 0,2 odsto duga.
Međutim, kada izađu novi podaci za period od aprila do juna, sva "dobit" dobijena jačanjem evra će biti izbrisana, pošto je u tom periodu, zahvaljujući grčkoj drami, dolar povratio sav izgubljeni deo svoje vrednosti u odnosu na evro.
Još gore od toga, oštar pad dinara u odnosu na evro u drugom kvartalu će ozbiljno pogoršati odnos srpskog spoljnog duga i bruto domaćeg proizvoda, koji je na kraju marta stajao na granici od 77,6 procenata, što je tik ispod 80 odsto, odnosno nivoa iznad kojeg će Srbija postati visoko zadužena zemlja, prema kriterijumu Svetske banke.
Ukupan spoljni dug Srbije iznosi 24,1 milijardu evra prema martovskim podacima, od čega javni deo duga čini 10,7 milijardi, a ostalo su krediti domaćih banaka i privrede.
U strukturi spoljnog duga, državni dug iznosi osam milijardi evra, dug za koji garantuje država je dodatnih milijardu evra, dok Narodna banka Srbije duguje 1,7 milijardi.
Privatni dug iznosi 13,4 milijarde evra, od čega je 4,3 milijarde dug banaka, a 9,1 milijardu dug preduzeća.
Među kreditorima dominiraju strane banke koje drže oko polovine spoljnog duga Srbije i međunarodne finansijske institucije na koje "otpada" još 32,3 procenta, piše "Danas."
(MONDO)
Bez obzira na to, spoljni dug, koji uključuje i državne i privatne obaveze prema inostranstvu, smanjen je u prvom kvartalu, ali skoro isključivo zahvaljujući skoku evra u odnosu na druge valute.
Samo na ovaj način, spoljni dug Srbije je od januara do marta smanjen za 141,2 miliona evra, ali je zbog novog zaduživanja ukupan spoljni dug smanjen za samo 57,6 miliona evra ili 0,2 odsto duga.
Međutim, kada izađu novi podaci za period od aprila do juna, sva "dobit" dobijena jačanjem evra će biti izbrisana, pošto je u tom periodu, zahvaljujući grčkoj drami, dolar povratio sav izgubljeni deo svoje vrednosti u odnosu na evro.
Još gore od toga, oštar pad dinara u odnosu na evro u drugom kvartalu će ozbiljno pogoršati odnos srpskog spoljnog duga i bruto domaćeg proizvoda, koji je na kraju marta stajao na granici od 77,6 procenata, što je tik ispod 80 odsto, odnosno nivoa iznad kojeg će Srbija postati visoko zadužena zemlja, prema kriterijumu Svetske banke.
Ukupan spoljni dug Srbije iznosi 24,1 milijardu evra prema martovskim podacima, od čega javni deo duga čini 10,7 milijardi, a ostalo su krediti domaćih banaka i privrede.
U strukturi spoljnog duga, državni dug iznosi osam milijardi evra, dug za koji garantuje država je dodatnih milijardu evra, dok Narodna banka Srbije duguje 1,7 milijardi.
Privatni dug iznosi 13,4 milijarde evra, od čega je 4,3 milijarde dug banaka, a 9,1 milijardu dug preduzeća.
Među kreditorima dominiraju strane banke koje drže oko polovine spoljnog duga Srbije i međunarodne finansijske institucije na koje "otpada" još 32,3 procenta, piše "Danas."
(MONDO)
