Kada bi vlada smanjivala javni sektor, na otpremnine bi moglo da ode i deset milijardi dinara. Štednja kroz otpuštanje državnih činovnika efikasna, ali samo na duži rok
Ako se glasači pitaju, makar oni koji platu zarađuju u privatnom sektoru, zaposleni "na budžetu" mogli bi da budu prva stavka "za brisanje" u planu štednje buduće vlade. U javnom sektoru je oko 550.000 ljudi, a iz državne i lokalnih kasa se plaća oko 300.000 njih, pišu "Novosti"
S druge strane, sve i kad bi nova vlast bila spremna da se odmah odrekne, na primer, 10.000 činovnika, lekara, nastavnika, policajaca i vojnika, njihov odlazak bi u prvi mah povećao minus u budžetu. Gruba računica kaže za najmanje 3,9, a možda i za čitavih deset milijardi dinara.
Najveći deo ovog novca otišao bi na njihove otpremnine. Ukoliko bi se primenjivao opšti Zakon o radu, za prvih deset godina imaju pravo na po trećinu prosečne plate za svaku godinu.
Za svaku narednu godinu staža pripada im po četvrtina prosečne bruto plate. Da bi računica bila jasna, valja znati da po podacima o majskim zaradama, zaposleni u državnoj upravi prima u proseku 50.000 neto, a 70.000 bruto plate, a u prosveti oko 40.000 neto i 56.000 dinara bruto.
Ako bi prosečni "prekobrojni" imao 25 godina radnog staža i 40.000 neto proseka, na ispraćaju bi primio oko 396.000 dinara. Za 10.000 ljudi to bi bio trošak od 3,9 milijarde dinara.
U slučaju da je prosečni birokrata zarađivao oko 50.000 mesečno, neto, na ime otpremnine bi primio oko 495.833 dinara. A armija od 10.000 takvih službenika dobila bi ukupno oko 4,95 milijardi dinara.
Zaposleni u državnoj službi, međutim, po dobroj praksi imaju pravo na stimulativnu otpremninu. Ona znači "bonus" od po 20 odsto uvećanja. Odvojeno se obračunava dodatna petina na prvih deset godina staža i odvojeno za ostatak. U slučaju službenika sa neto prosekom od 50.000 dinara, otpremnina dostiže skoro 600.000 dinara.
Ukoliko hipotetički otpušteni državni službenik ne nađe odmah posao, imao bi pravo na novčanu naknadu koju dobija od Nacionalne službe za zapošljavnje. Prema stažu, prima je od tri meseca do najviše dve godine.
U ovom primeru, 25 godina staža, sredstva bi dobijao godinu dana. Iznos naknade zavisi od prosečne plate, a praksa pokazuje da se kreće između 14.299 do 28.599 dinara. Službenik koji je primao neto 50.000 dinara, od biroa bi dobijao oko 25.000 dinara. Na to se obračunaju i porezi i doprinosi. Znači da državu košta još oko 16.000 dinara. Tokom 12 meseci, trošak dođe do 492.000 dinara. Ako bi svih 10.000 "ražalovanih" bili u ovoj kategoriji, budžet bi morao da obezbedi još oko 4,9 milijardi dinara.
Naravno, precizna brojka je verovatno daleko od računice "Novosti". Pre svega, jer je pitanje koliko zaposlenih u državnoj upravi prima objavljeni, zvanični prosek. S druge strane, i u eventualnom višku bi bilo verovatno dosta onih koji gaze i četvrtu deceniju radnog staža, pa bi, i bez mera štednje, pokrenuli proceduru odlaska u penziju.
Bez koliko bi se državnih službenika i njihovih kolega u zdravstvu, prosveti, vojsci i policiji, pa i javnim preduzećima, i dalje moglo normalno funkcinisati, ne zna se precizno. Procene se drastično razlikuju. Čuju se uverenja da bi se "aparat" bez ikakvih posledica mogao i prepoloviti, ali i analize koje kažu da je reč o najviše 25.000 viška.
Ne znamo još ni šta će biti plan buduće vlade, ali ako Srpska napredna stranka zaista bude u njoj, razmatraće se ukidanje 50 agencija. U Srbiji ih je trenutno oko 130 i godišnje koštaju najmanje 820 miliona evra, pišu "Novosti".
(MONDO)
S druge strane, sve i kad bi nova vlast bila spremna da se odmah odrekne, na primer, 10.000 činovnika, lekara, nastavnika, policajaca i vojnika, njihov odlazak bi u prvi mah povećao minus u budžetu. Gruba računica kaže za najmanje 3,9, a možda i za čitavih deset milijardi dinara.
Najveći deo ovog novca otišao bi na njihove otpremnine. Ukoliko bi se primenjivao opšti Zakon o radu, za prvih deset godina imaju pravo na po trećinu prosečne plate za svaku godinu.
Za svaku narednu godinu staža pripada im po četvrtina prosečne bruto plate. Da bi računica bila jasna, valja znati da po podacima o majskim zaradama, zaposleni u državnoj upravi prima u proseku 50.000 neto, a 70.000 bruto plate, a u prosveti oko 40.000 neto i 56.000 dinara bruto.
Ako bi prosečni "prekobrojni" imao 25 godina radnog staža i 40.000 neto proseka, na ispraćaju bi primio oko 396.000 dinara. Za 10.000 ljudi to bi bio trošak od 3,9 milijarde dinara.
U slučaju da je prosečni birokrata zarađivao oko 50.000 mesečno, neto, na ime otpremnine bi primio oko 495.833 dinara. A armija od 10.000 takvih službenika dobila bi ukupno oko 4,95 milijardi dinara.
Zaposleni u državnoj službi, međutim, po dobroj praksi imaju pravo na stimulativnu otpremninu. Ona znači "bonus" od po 20 odsto uvećanja. Odvojeno se obračunava dodatna petina na prvih deset godina staža i odvojeno za ostatak. U slučaju službenika sa neto prosekom od 50.000 dinara, otpremnina dostiže skoro 600.000 dinara.
Ukoliko hipotetički otpušteni državni službenik ne nađe odmah posao, imao bi pravo na novčanu naknadu koju dobija od Nacionalne službe za zapošljavnje. Prema stažu, prima je od tri meseca do najviše dve godine.
U ovom primeru, 25 godina staža, sredstva bi dobijao godinu dana. Iznos naknade zavisi od prosečne plate, a praksa pokazuje da se kreće između 14.299 do 28.599 dinara. Službenik koji je primao neto 50.000 dinara, od biroa bi dobijao oko 25.000 dinara. Na to se obračunaju i porezi i doprinosi. Znači da državu košta još oko 16.000 dinara. Tokom 12 meseci, trošak dođe do 492.000 dinara. Ako bi svih 10.000 "ražalovanih" bili u ovoj kategoriji, budžet bi morao da obezbedi još oko 4,9 milijardi dinara.
Naravno, precizna brojka je verovatno daleko od računice "Novosti". Pre svega, jer je pitanje koliko zaposlenih u državnoj upravi prima objavljeni, zvanični prosek. S druge strane, i u eventualnom višku bi bilo verovatno dosta onih koji gaze i četvrtu deceniju radnog staža, pa bi, i bez mera štednje, pokrenuli proceduru odlaska u penziju.
Bez koliko bi se državnih službenika i njihovih kolega u zdravstvu, prosveti, vojsci i policiji, pa i javnim preduzećima, i dalje moglo normalno funkcinisati, ne zna se precizno. Procene se drastično razlikuju. Čuju se uverenja da bi se "aparat" bez ikakvih posledica mogao i prepoloviti, ali i analize koje kažu da je reč o najviše 25.000 viška.
Ne znamo još ni šta će biti plan buduće vlade, ali ako Srpska napredna stranka zaista bude u njoj, razmatraće se ukidanje 50 agencija. U Srbiji ih je trenutno oko 130 i godišnje koštaju najmanje 820 miliona evra, pišu "Novosti".
(MONDO)
