Zbog katastrofalne suše u Srbiji vise nije pitanje koliko će poskupeti brašno i hleb, već hoće li biti žita za mlinove ili će ga seljaci davati stoci umesto izgorelog kukuruza.
Poskupljenje pšenice ovogodišnjeg roda najverovatnije će prouzrokovati korekciju cene hleba, kaže vršilac dužnosti izvršnog direktora Žitovojvodine Sima Matić, ali problem sa bi mogao da bude još veći.
Napominjući da će se posledice suše indirektno odraziti na pšenicu, jer je požnjevena pre početka dugotrajnog sušnog perioda, Matić je rekao Tanjugu da bi u ovoj situaciji hlebno žito moglo da bude korišćeno za stočnu hranu umesto kukuruza.
Mnogi ratari su zadržali pšenicu u silosima, kako bi dočekali eventualno bolju cenu na tržištu, a sad razmišljaju da je upotrebe kao stočnu hranu umesto kukuruza koji je potpuno uništen sušom u mnogim regionima, naročito u Banatu, kazao je on.
Hlebnog žita će stoga biti manje na tržištu i to će, uz ostale inpute, dovesti do toga da je nemoguće izbeći poskupljenje brašna, istakao je prvi čovek udruženja koje okuplja najveće industrijske mlinove i pekare kao proizvođače testenina u našoj zemlji.
Matić je podsetio da cena pšenice na tržištu veća za 35 do 37 odsto nego prošle godine i dodao da je već to jak razlog za povećanje cene brašna, čak i kad ništa drugo ne bi poskupelo “a najavljuju se poskupljenja električne energije, vode i drugih troškova u proizvodnji”.
Procenjuje se da bi cena brašna od nove pšenice, u rinfuzi franko (isporuka na) mlin, bila oko 38 dinara za kilogram, što je znatan skok cene sirovine za pekare, kazao je on napominjući da je ''pekarstvo u Srbiji posebna priča'' jer je 70 odsto domaćih pekara u rukama sitnih zanatlija, od kojih mnogi rade u ''sivoj zoni''.
Prema podacima Žitovojvodine' godišnje se u toj ''sivoj zoni" preradi oko 300.000 tona pšenice u oko 200 malih mlinova, koji prema zakonskim propisima ne bi mogli da rade, jer ne zadovoljavaju tehničke i tehnološke uslove.
Matić je naglasio da bi država morala da preduzme odgovarajuće mere kako bi se napravio red u toj oblasti i, govoreći o ceni hleba napomenuo da o njenom formiranju odlučuje pre svega 70 odsto proizvođača, od kojih mnogi rade u "sivoj zoni" i koji "imaju izuzetne rezerve i mogućnosti da prate ove udare na tržištu".
U Žitovojvodini je okupljen veliki broj industrijskih pekara, koje su u okviru sistema PDV-a i drugih zakonskih propisa i one će "teško izdržati ovaj udar cene brašna i drugih imputa, a da pri tome ne koriguju cenu hleba", zaključio je Matić.
On smatra da je skoro trećina stanovništva u Srbiji u ovoj teškoj ekonomskoj sitaciji "na ivici gladi" zato preporučuje da država uvede socijalne karte i da se organizuje tako da socijalno najugroženije stanovništvo može da kupuje jeftin hleb.
(Tanjug)
Napominjući da će se posledice suše indirektno odraziti na pšenicu, jer je požnjevena pre početka dugotrajnog sušnog perioda, Matić je rekao Tanjugu da bi u ovoj situaciji hlebno žito moglo da bude korišćeno za stočnu hranu umesto kukuruza.
Mnogi ratari su zadržali pšenicu u silosima, kako bi dočekali eventualno bolju cenu na tržištu, a sad razmišljaju da je upotrebe kao stočnu hranu umesto kukuruza koji je potpuno uništen sušom u mnogim regionima, naročito u Banatu, kazao je on.
Hlebnog žita će stoga biti manje na tržištu i to će, uz ostale inpute, dovesti do toga da je nemoguće izbeći poskupljenje brašna, istakao je prvi čovek udruženja koje okuplja najveće industrijske mlinove i pekare kao proizvođače testenina u našoj zemlji.
Matić je podsetio da cena pšenice na tržištu veća za 35 do 37 odsto nego prošle godine i dodao da je već to jak razlog za povećanje cene brašna, čak i kad ništa drugo ne bi poskupelo “a najavljuju se poskupljenja električne energije, vode i drugih troškova u proizvodnji”.
Procenjuje se da bi cena brašna od nove pšenice, u rinfuzi franko (isporuka na) mlin, bila oko 38 dinara za kilogram, što je znatan skok cene sirovine za pekare, kazao je on napominjući da je ''pekarstvo u Srbiji posebna priča'' jer je 70 odsto domaćih pekara u rukama sitnih zanatlija, od kojih mnogi rade u ''sivoj zoni''.
Prema podacima Žitovojvodine' godišnje se u toj ''sivoj zoni" preradi oko 300.000 tona pšenice u oko 200 malih mlinova, koji prema zakonskim propisima ne bi mogli da rade, jer ne zadovoljavaju tehničke i tehnološke uslove.
Matić je naglasio da bi država morala da preduzme odgovarajuće mere kako bi se napravio red u toj oblasti i, govoreći o ceni hleba napomenuo da o njenom formiranju odlučuje pre svega 70 odsto proizvođača, od kojih mnogi rade u "sivoj zoni" i koji "imaju izuzetne rezerve i mogućnosti da prate ove udare na tržištu".
U Žitovojvodini je okupljen veliki broj industrijskih pekara, koje su u okviru sistema PDV-a i drugih zakonskih propisa i one će "teško izdržati ovaj udar cene brašna i drugih imputa, a da pri tome ne koriguju cenu hleba", zaključio je Matić.
On smatra da je skoro trećina stanovništva u Srbiji u ovoj teškoj ekonomskoj sitaciji "na ivici gladi" zato preporučuje da država uvede socijalne karte i da se organizuje tako da socijalno najugroženije stanovništvo može da kupuje jeftin hleb.
(Tanjug)
