Najkrupnije greške ekonomske politike u poslednjih desetak godina su veštačko jačanje dinara prema evru i evroizacija, naveo je guverner Narodne banke Srbije (NBS) Dejan Šoškić
U autorskom tekstu u dnevnom listu "Politika", Šoškić je naveo da je tokom 2001. i 2002. dinar je izgubio vrednost prema evru samo za 3,7 odsto, a prema dolaru osam odsto, što znači da je dinar bio veštački prejak u odnosu na evro i dolar.
Zbog toga su proizvodi iz Srbije postali skupi i na domaćem i na stranom tržištu, smanjenja je konkurentnsot domaće privrede i to je uticalo na strukturu ekonomskih aktivnosti, ali i investicija.
"Više usluga i uvoza, manje proizvodnje i izvoza", naveo je on.
Građanima je prodavana iluzija rasta standarda zbog rasta plata u evrima, što je omogućavalo kupovinu više uvoznih proizvoda, a domaći su bili sve skuplji u evrima, ocenio je Šoškić i dodao da je to je uništilo šanse za razvoj u sektorima koji su izvozno sposobni i vitalni za Srbiju - industriji i poljoprivredi.
Druga greška, kako navodi Šoškić je evroizacija, podsećajući da je 2002. godine donesen Zakon o deviznom poslovanju koji uvodi mogućnost plaćanja i u devizama i u dinarima sa valutnom klauzulom, a kasnije je i bankama dozvoljeno da se u velikoj meri kratkoročno zadužuju u devizma u inostranstvu.
Posledica toga je, kako je ukazao guverner, to što je masovno ugovaranje obaveza u devizama i dinarima sa valutnom klauzulom u provredi Srbije dovelo je do uspostavljanja znatno veće osetljivosti domaćih cena na formiranje kursa.
Zaduženost u devizama ili dinarima sa valutnom klauzulom građana i privrede činilo je da svaki gubitak vrednosti dinara otežava redovno izmirivanje kreditnih rata i utiče na velicicnu problematičnih kredita u našim bankama što ugrožava finansiju stabilnost dužnika i bankarskog sistema, naglašava guverner Šoškić u autorskom tekstu za Politiku.
(Beta)
Zbog toga su proizvodi iz Srbije postali skupi i na domaćem i na stranom tržištu, smanjenja je konkurentnsot domaće privrede i to je uticalo na strukturu ekonomskih aktivnosti, ali i investicija.
"Više usluga i uvoza, manje proizvodnje i izvoza", naveo je on.
Građanima je prodavana iluzija rasta standarda zbog rasta plata u evrima, što je omogućavalo kupovinu više uvoznih proizvoda, a domaći su bili sve skuplji u evrima, ocenio je Šoškić i dodao da je to je uništilo šanse za razvoj u sektorima koji su izvozno sposobni i vitalni za Srbiju - industriji i poljoprivredi.
Druga greška, kako navodi Šoškić je evroizacija, podsećajući da je 2002. godine donesen Zakon o deviznom poslovanju koji uvodi mogućnost plaćanja i u devizama i u dinarima sa valutnom klauzulom, a kasnije je i bankama dozvoljeno da se u velikoj meri kratkoročno zadužuju u devizma u inostranstvu.
Posledica toga je, kako je ukazao guverner, to što je masovno ugovaranje obaveza u devizama i dinarima sa valutnom klauzulom u provredi Srbije dovelo je do uspostavljanja znatno veće osetljivosti domaćih cena na formiranje kursa.
Zaduženost u devizama ili dinarima sa valutnom klauzulom građana i privrede činilo je da svaki gubitak vrednosti dinara otežava redovno izmirivanje kreditnih rata i utiče na velicicnu problematičnih kredita u našim bankama što ugrožava finansiju stabilnost dužnika i bankarskog sistema, naglašava guverner Šoškić u autorskom tekstu za Politiku.
(Beta)
