Primenom te tehnologije dobijanja goriva za 10 godina naša zemlja bi mogla godišnje da ima oko 1,5 milion tona sintetičke nafte, izjavio je danas u intervjuu Tanjugu resorni ministar Milan Bačević.
On je najavio da bi već u septembru trebalo da počne izrada strategije za eksploataciju uljnih škriljaca i procedura odabira strateškog partnera i naglasio da bi Srbija morala da zadrži kontrolni paket akcija u tom projektu, zbog ekonomske i političke stabilnosti zemlje i još boljeg pozicioniranja naše zemlje na energetskoj karti Evrope i sveta.
Procenjuje se da Srbija raspolaže sa oko dve milijarde tona rezervi uljnjih škriljaca, od kojih su samo u aleksinačkom basenu potvrđene rezerve od 400 miliona tona, a geološka istraživanja, koja nisu sprovedena na celoj teritoriji Srbije, počeće u najskorije vreme, rekao je Bačević.
Proizvodnja nafte iz uljnih škriljaca pripada "prljavim" tehnologijama, ali postoje ekološki standardi EU kojih bi se naša zemlja navodno pridržavala.
"Jedna od najvažnijih tačaka koja bi bila dogovorena sa strateškim partnerom biće potpuna zaštita životne sredine u Srbiji, naglasio je ministar, istakavši da "tu ne vidi nikakav problem", jer su neke zemlje kao što je Rusija, Kina, Brazil i Estonija koja koristi rusku tehnologiju, dobro ovladale tehnologijom prerade škriljaca.
Zabrane korišćenja te prljave tehnologije zbog mogućeg katastrofalnog uticaja na životnu sredinu u pojedinim zemljma regiona, Bugarskoj na primer, ministar nije pominjao.
.
Do sada su interes za istraživanje uljnih škriljaca pokazale jedna kineska i estonska kompanija, dva investiciona fonda i Naftna industruja Srbije, a prethodna Vlada Srbije je raspisala tender za konsultanta za izvor strateškog partnera, podsetio je ministar i ukazao da bi pokretanje tog posla uposlilo nerazvijeni južni deo Srbije.
Ministar Baćević je rekao da će se nastaviti i istraživanja potencijalnih ležišta litijuma i naglasio da eksploatacija sirovine donosi izvestan profit, ali ako bi se u Srbiji izgradili pogoni za preradu i proizvodnju finalnog proizvoda, onda bi taj prihod bio višestruko uvećan, jer nam je interes da sa finalnim proivodima izađemo na svetsko tržište, a ne samo sa sirovinama.
Srbija ima i druge dragocene minerale, kao što je zeolit, za kojim je takođe ogromna potražnja u svetu, a istražuje se na Kopaoniku, ali ga ima i na drugim lokacijama i taj mineral ima široku primenu u mnogim industrijama, kao što su farmaceutska, hemijska, IT i kosmička industrija.
Što se tiče naknada za geološka istraživanja i povećanje rudnih renti, ministar je rekoa da je još rano govoriti o njihobvom povećanju, i izrazio očekivanja da će predstojeće zakonske izmene olakšati dobijanje potrebnih dokumenata za investitore i poboljšanje uslova za geološka istraživanja.
(Tanjug, foto: Guliver/Getty Images)
On je najavio da bi već u septembru trebalo da počne izrada strategije za eksploataciju uljnih škriljaca i procedura odabira strateškog partnera i naglasio da bi Srbija morala da zadrži kontrolni paket akcija u tom projektu, zbog ekonomske i političke stabilnosti zemlje i još boljeg pozicioniranja naše zemlje na energetskoj karti Evrope i sveta.
Procenjuje se da Srbija raspolaže sa oko dve milijarde tona rezervi uljnjih škriljaca, od kojih su samo u aleksinačkom basenu potvrđene rezerve od 400 miliona tona, a geološka istraživanja, koja nisu sprovedena na celoj teritoriji Srbije, počeće u najskorije vreme, rekao je Bačević.
Proizvodnja nafte iz uljnih škriljaca pripada "prljavim" tehnologijama, ali postoje ekološki standardi EU kojih bi se naša zemlja navodno pridržavala.
"Jedna od najvažnijih tačaka koja bi bila dogovorena sa strateškim partnerom biće potpuna zaštita životne sredine u Srbiji, naglasio je ministar, istakavši da "tu ne vidi nikakav problem", jer su neke zemlje kao što je Rusija, Kina, Brazil i Estonija koja koristi rusku tehnologiju, dobro ovladale tehnologijom prerade škriljaca.
Zabrane korišćenja te prljave tehnologije zbog mogućeg katastrofalnog uticaja na životnu sredinu u pojedinim zemljma regiona, Bugarskoj na primer, ministar nije pominjao.
.
Do sada su interes za istraživanje uljnih škriljaca pokazale jedna kineska i estonska kompanija, dva investiciona fonda i Naftna industruja Srbije, a prethodna Vlada Srbije je raspisala tender za konsultanta za izvor strateškog partnera, podsetio je ministar i ukazao da bi pokretanje tog posla uposlilo nerazvijeni južni deo Srbije.
Ministar Baćević je rekao da će se nastaviti i istraživanja potencijalnih ležišta litijuma i naglasio da eksploatacija sirovine donosi izvestan profit, ali ako bi se u Srbiji izgradili pogoni za preradu i proizvodnju finalnog proizvoda, onda bi taj prihod bio višestruko uvećan, jer nam je interes da sa finalnim proivodima izađemo na svetsko tržište, a ne samo sa sirovinama.
Srbija ima i druge dragocene minerale, kao što je zeolit, za kojim je takođe ogromna potražnja u svetu, a istražuje se na Kopaoniku, ali ga ima i na drugim lokacijama i taj mineral ima široku primenu u mnogim industrijama, kao što su farmaceutska, hemijska, IT i kosmička industrija.
Što se tiče naknada za geološka istraživanja i povećanje rudnih renti, ministar je rekoa da je još rano govoriti o njihobvom povećanju, i izrazio očekivanja da će predstojeće zakonske izmene olakšati dobijanje potrebnih dokumenata za investitore i poboljšanje uslova za geološka istraživanja.
(Tanjug, foto: Guliver/Getty Images)
Pridruži se MONDO zajednici.