Mlađan Dinkić najavio da se razmatra izmena poreza na dodatu vrednost (PDV) na najviše 20 odsto, ali kao krajnja mera kada sve druge opcije budu isrpljene. Srbija u recesiji, kaže Dinkić.
Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić izjavio je danas da su u toku pripreme za rebalans budžeta i istovremeno donošenje budžeta za 2013. godinu i najavio da se razmatra izmena poreza na dodatu vrednost (PDV) na najviše 20 odsto, ali kao krajnja mera kada sve druge opcije budu isrpljene.
Dinkić je rekao da se razmatra izmena stope PDV-a koja neće biti iznad 20 odsto i dodao da se najpre mora smanjiti rashodna strana budžeta.
Povećanje tog poreza će se desiti ukoliko sve druge mogućnosti ne budu dale željene rezultate kako bi se smanjio deficit, dok će PDV na životne namirnice ostati na sadašnjem nivou od osam odsto.
Ova godina je već izgubljena u smislu smanjenja budžetskog deficita, ali će u narednoj godini on biti smanjen za oko 100 milijardi dinara, izjavio je ministar finansija i privrede, na brifingu za novinare.
Dinkić je rekao da su u toku pripreme za donošenje seta mera, kako na rashodnoj, tako i na prihodnoj strani budžeta, koje će biti oličene u vidu 17 zakona i dodao da će ti zakonski predlozi biti u Skupštini Srbije u septembru, a najveći deo mera stupiće na snagu u oktobru.
Ministar finansija i privrede je ukazao da se efekti tih mera ne mogu osetiti u ovoj, već tek početkom naredne godine.
Naglašavajući da je planirano da se ne donose jednostrane mere povećanja samo nekih poreskih nameta, već i da se smanje rashodi, Dinkić je precizirao da je planirano ukidanje oko 256 parafiskalnih nameta.
Na taj način će zakonski biti onemogućeno da bilo ko u zemlji osim Ministarstva finansija uvodi bilo kakve poreze i naknade, i to će prestati od oktobra, rekao je Dinkić.
Dinkić je izjavio i da se Srbija nalazi u recesiji, jer podaci pokazuju pad BDP u prvom kvartalu od 1,3 odsto, a u drugom 0,6 odsto.
Dinkić je napomenuo da se radi o preliminarnim podacima "i situacija može samo da bude gora, bolja sigurno nije".
Situaciju u privredi dodatno otežava suša, rekao je Dinkić i najavio mere u vidu regresa za nabavku đubriva, semena i goriva.
Govoreći o budžetu, Dinkić je rekao da deficit konslidovanog računa iznosi preko sedam odsto BDP, dok je deficit budžeta Republike preko pet odsto BDP-a i podsetio da je planirani deficit bio 4,25 odsto.
Dinkić je podsetio da kada je u vladi Mirka Cvetkovića primio dužnost ministra, u budžetu je bio suficit od 1,1 milijardi evra, a danas je u pitanju deficit od 2,2 milijardi evra. Ukupan minus u budžetu danas iznosi oko 225 milijardi dinara, a kada se dodaju obaveze koje nisu budžetirane kao što su obaveze prema Fijatu od osam milijardi dinara i oko milijardu dinara za eksproprijaciju zemljišta na Koridoru 11, onda deficit iznosi oko 235 milijardi dinara, precizirao je Dinkić.
Javni dug Srbije je pre pet godina iznosio oko 30 odsto BDP, a danas je oko 55 odsto BDP, prema metodologiji NBS, a prema metodologiji Ministarstva finansija 53,5 odsto, rekao je Dinkić.
Struktura javnog duga je takva da ima jako povoljnih kredita, koja je Srbija uzela, naveo je Dinkić i dodao da je svaki kredi sa kamatom preko pet odsto je preskupo za zemlju, a takvih je oko jedne trećine u ukupnim dugovima.
Dinkić je naveo da Srbija danas za otplatu duga treba da izdvoji oko 3,4 milijardi evra u ovoj godini, a u narednoj treba izdvojiti oko 3,6 milijardi evra i ukazao da to treba sniziti, iako je jasno da su potrebe ogromne.
Dinkić je izjavio i da je u toku ugovaranje sredstava za Srbiju u ukupnom iznosu od oko dve milijardi evra i najavio skori dolazak delegacije Međunarodnog monetarnog fonda, sa kojom će se pregovarati o potpuno novom aranžmanu.
"Na putu smo da ugovorimo likvidna sredstva koja će obezbediti redovnu isplatu plata i penzija", rekao je Dinkić, ali nije želeo da navede detalje, osim da je reč o sredstvima iz inostranih izvora.
Te dve milijardi evra manjim delom su vezane za tržište kapitala, odnosno manji deo će biti zaduživanje države izdavanjem hartija od vrednosti, rekao je Dinkić i najavio da ostaje plan da se emituju evroobveznice u ovoj godini.
Neće biti smanjenja plata i penzija, koje će biti usklađivane sa situacijom u privredi i neće biti otpuštanja u javnim službama dok traje kriza, ponovio je Dinkić i dodao da će se o tome više znati posle razgovora sa predstavnicima sindikata.
Na brifingu za novinare ekonomskih redakcija, on je rekao da je uputio poziv MMF-u da dođe u Srbiju i iz prethodnih razgovora sa njima postalo je očigledno da prethodni zamrznuti aranžman iz predostrožnosti nema više efekta za zemlju, tako da će se ići na potpuno nov aranžman sa Fondom.
Odgovarajući na pitanja novinara u vezi sa jučerašnjom odlukom američke agencije za kreditne rejtinge "Standard i Purs" da snizi dugoročni kreditni rejting Srbije za jedan stepen, sa BB na "BB-", sa negativnom prognozom, Dinkić je rekao da će poboljšanje rejtinga naše zemlje zavisiti od ispunjenja plana za smanjenje budžetskog deficita i od uspešnosti u oporavku privrede i izlasku iz recesije.
Kada je reč o penzijama, Dinkić je najavio da će one pratiti rast plata i dodao da će prva rata 13. penzije biti isplaćena između 17. i 19. septembra.
On je rekao da od NBS očekuje da sprovodi istu politiku kao i Ministarstvo finansija i "ništa manje i ništa više od toga", sa ciljem da se očuva makroekonomska stabilnost.
Osnovna plata direktora u agencijama, fondovima, javnim preduzećima i drugim državnim institucijama biće najviše 140.000 dinara bez minulog rada, najavio je danas ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić.
Dinkić je rekao da se više neće događati da plate pojedinih rukovodilaca u javnom sektoru budu enormno visoke i najavio usvajanje zakona kojim će se to regulisati tokom jeseni.
Navedeni iznos plate će se smatrati "kao maksimalni nivo primanja bilo koga ko radi u nekom državnom organu, bez obzira da li reč o agenciji ili fondu, ali se neće odnositi na nezavisne regulatorne institucije, među kojima je i Narodna banka Srbije".
"To znači da ako neki direktor ima platu kao direktor neke agencije 250.000 ili 300.000 dinara to više neće moći tako. Čuo sam da neki imaju i 500.000 dinara, kao u Agenciji za lekove na primer, njihova plata će biti smanjena, kao i plate svih ostalih koji su iznad tog nivoa, do maksimalnog nivoa od bazične plate koja je 140.000, a sa minulim radom je to oko 160.000 dinara", precizirao je Dinkić.
On je rekao da će se u narednom periodu iznivelisati visina plata u javnom i privatnom sektoru, jer nije u redu da u realnom sektoru, koji izdržava javni sektor, plate ne rastu, a da se u javnom sektoru one povećavaju.
Prema rečima Dinkića, prosečne plate u javnom sektoru u poslednjih deset godina uvek su bile veće, a tokom krize su se uvećale za oko 20 procenata.
"Nakon 2000. godine masa zarada u javnom sektoru je učestvovala sa 31 i 32 odsto u ukupnoj masi zarada u Srbiji. Zatim je, tokom 2006. i 2007. godine, pala na nekih 27,5 procenata da bi se za vreme krize ponovo vratila na nivo iz 2000. godine", objasnio je Dinkić.
On je ukazao i da je za vreme krize u privredi bez posla ostalo oko 250.000 ljudi, a svega 12.000 hiljada u javnom sektoru.
(agencije/MONDO)
Dinkić je rekao da se razmatra izmena stope PDV-a koja neće biti iznad 20 odsto i dodao da se najpre mora smanjiti rashodna strana budžeta.
Povećanje tog poreza će se desiti ukoliko sve druge mogućnosti ne budu dale željene rezultate kako bi se smanjio deficit, dok će PDV na životne namirnice ostati na sadašnjem nivou od osam odsto.
Ova godina je već izgubljena u smislu smanjenja budžetskog deficita, ali će u narednoj godini on biti smanjen za oko 100 milijardi dinara, izjavio je ministar finansija i privrede, na brifingu za novinare.
Dinkić je rekao da su u toku pripreme za donošenje seta mera, kako na rashodnoj, tako i na prihodnoj strani budžeta, koje će biti oličene u vidu 17 zakona i dodao da će ti zakonski predlozi biti u Skupštini Srbije u septembru, a najveći deo mera stupiće na snagu u oktobru.
Ministar finansija i privrede je ukazao da se efekti tih mera ne mogu osetiti u ovoj, već tek početkom naredne godine.
Naglašavajući da je planirano da se ne donose jednostrane mere povećanja samo nekih poreskih nameta, već i da se smanje rashodi, Dinkić je precizirao da je planirano ukidanje oko 256 parafiskalnih nameta.
Na taj način će zakonski biti onemogućeno da bilo ko u zemlji osim Ministarstva finansija uvodi bilo kakve poreze i naknade, i to će prestati od oktobra, rekao je Dinkić.
Dinkić je izjavio i da se Srbija nalazi u recesiji, jer podaci pokazuju pad BDP u prvom kvartalu od 1,3 odsto, a u drugom 0,6 odsto.
Dinkić je napomenuo da se radi o preliminarnim podacima "i situacija može samo da bude gora, bolja sigurno nije".
Situaciju u privredi dodatno otežava suša, rekao je Dinkić i najavio mere u vidu regresa za nabavku đubriva, semena i goriva.
Govoreći o budžetu, Dinkić je rekao da deficit konslidovanog računa iznosi preko sedam odsto BDP, dok je deficit budžeta Republike preko pet odsto BDP-a i podsetio da je planirani deficit bio 4,25 odsto.
Dinkić je podsetio da kada je u vladi Mirka Cvetkovića primio dužnost ministra, u budžetu je bio suficit od 1,1 milijardi evra, a danas je u pitanju deficit od 2,2 milijardi evra. Ukupan minus u budžetu danas iznosi oko 225 milijardi dinara, a kada se dodaju obaveze koje nisu budžetirane kao što su obaveze prema Fijatu od osam milijardi dinara i oko milijardu dinara za eksproprijaciju zemljišta na Koridoru 11, onda deficit iznosi oko 235 milijardi dinara, precizirao je Dinkić.
Javni dug Srbije je pre pet godina iznosio oko 30 odsto BDP, a danas je oko 55 odsto BDP, prema metodologiji NBS, a prema metodologiji Ministarstva finansija 53,5 odsto, rekao je Dinkić.
Struktura javnog duga je takva da ima jako povoljnih kredita, koja je Srbija uzela, naveo je Dinkić i dodao da je svaki kredi sa kamatom preko pet odsto je preskupo za zemlju, a takvih je oko jedne trećine u ukupnim dugovima.
Dinkić je naveo da Srbija danas za otplatu duga treba da izdvoji oko 3,4 milijardi evra u ovoj godini, a u narednoj treba izdvojiti oko 3,6 milijardi evra i ukazao da to treba sniziti, iako je jasno da su potrebe ogromne.
Dinkić je izjavio i da je u toku ugovaranje sredstava za Srbiju u ukupnom iznosu od oko dve milijardi evra i najavio skori dolazak delegacije Međunarodnog monetarnog fonda, sa kojom će se pregovarati o potpuno novom aranžmanu.
"Na putu smo da ugovorimo likvidna sredstva koja će obezbediti redovnu isplatu plata i penzija", rekao je Dinkić, ali nije želeo da navede detalje, osim da je reč o sredstvima iz inostranih izvora.
Te dve milijardi evra manjim delom su vezane za tržište kapitala, odnosno manji deo će biti zaduživanje države izdavanjem hartija od vrednosti, rekao je Dinkić i najavio da ostaje plan da se emituju evroobveznice u ovoj godini.
Neće biti smanjenja plata i penzija, koje će biti usklađivane sa situacijom u privredi i neće biti otpuštanja u javnim službama dok traje kriza, ponovio je Dinkić i dodao da će se o tome više znati posle razgovora sa predstavnicima sindikata.
Na brifingu za novinare ekonomskih redakcija, on je rekao da je uputio poziv MMF-u da dođe u Srbiju i iz prethodnih razgovora sa njima postalo je očigledno da prethodni zamrznuti aranžman iz predostrožnosti nema više efekta za zemlju, tako da će se ići na potpuno nov aranžman sa Fondom.
Odgovarajući na pitanja novinara u vezi sa jučerašnjom odlukom američke agencije za kreditne rejtinge "Standard i Purs" da snizi dugoročni kreditni rejting Srbije za jedan stepen, sa BB na "BB-", sa negativnom prognozom, Dinkić je rekao da će poboljšanje rejtinga naše zemlje zavisiti od ispunjenja plana za smanjenje budžetskog deficita i od uspešnosti u oporavku privrede i izlasku iz recesije.
Kada je reč o penzijama, Dinkić je najavio da će one pratiti rast plata i dodao da će prva rata 13. penzije biti isplaćena između 17. i 19. septembra.
On je rekao da od NBS očekuje da sprovodi istu politiku kao i Ministarstvo finansija i "ništa manje i ništa više od toga", sa ciljem da se očuva makroekonomska stabilnost.
Osnovna plata direktora u agencijama, fondovima, javnim preduzećima i drugim državnim institucijama biće najviše 140.000 dinara bez minulog rada, najavio je danas ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić.
Dinkić je rekao da se više neće događati da plate pojedinih rukovodilaca u javnom sektoru budu enormno visoke i najavio usvajanje zakona kojim će se to regulisati tokom jeseni.
Navedeni iznos plate će se smatrati "kao maksimalni nivo primanja bilo koga ko radi u nekom državnom organu, bez obzira da li reč o agenciji ili fondu, ali se neće odnositi na nezavisne regulatorne institucije, među kojima je i Narodna banka Srbije".
"To znači da ako neki direktor ima platu kao direktor neke agencije 250.000 ili 300.000 dinara to više neće moći tako. Čuo sam da neki imaju i 500.000 dinara, kao u Agenciji za lekove na primer, njihova plata će biti smanjena, kao i plate svih ostalih koji su iznad tog nivoa, do maksimalnog nivoa od bazične plate koja je 140.000, a sa minulim radom je to oko 160.000 dinara", precizirao je Dinkić.
On je rekao da će se u narednom periodu iznivelisati visina plata u javnom i privatnom sektoru, jer nije u redu da u realnom sektoru, koji izdržava javni sektor, plate ne rastu, a da se u javnom sektoru one povećavaju.
Prema rečima Dinkića, prosečne plate u javnom sektoru u poslednjih deset godina uvek su bile veće, a tokom krize su se uvećale za oko 20 procenata.
"Nakon 2000. godine masa zarada u javnom sektoru je učestvovala sa 31 i 32 odsto u ukupnoj masi zarada u Srbiji. Zatim je, tokom 2006. i 2007. godine, pala na nekih 27,5 procenata da bi se za vreme krize ponovo vratila na nivo iz 2000. godine", objasnio je Dinkić.
On je ukazao i da je za vreme krize u privredi bez posla ostalo oko 250.000 ljudi, a svega 12.000 hiljada u javnom sektoru.
(agencije/MONDO)
