Ministar građevine i Urbanizma Velimir Ilić, tvrdi da Koridor 11 spada u njegovo ministratsvo, te da će rešiti probleme u "Koridorima Srbije".
Ministar građevinarstva i urbanizma Velimir Ilić izjavio je danas u Arilju da je Koridor 11 veliki problem Srbije, jer nema nijednu građevinsku dozvolu zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa i najavio da će njegovo ministarstvo uvesti red u tu oblast, kao i "smenu direktora 'Koridora' zbog nesavesnog rada".
"Neću to tolerisati i uvešću sve poslove na Koridoru u zakonske okvire, uz podnošenje krivičnih prijava ako bude potrebno", rekao je Ilić najavljujući da će uraditi sve da se omogući brza legalizacija u Srbiji.
Autoput je životno pitanje, počeće da se radi, a u prvoj fazi doći će do Gorobilja kod Arilja, obećao je ministar Ilić i dodao da će se deonica od Ljiga do Preljine finansirati kreditnom linijom Azerbejdžana, a ostalo delom iz sredstava kredita i koncesijom.
Da bi se autoput uradio, kaže Ilić, mora da se izdvoje sredstva za eksproprijaciju, da se obezbede građevinske dozvole i da se reše pitanja PDV-a i carina iz ugovora sa Azerbejdžanom.
Ilić je izneo i niz optužbi na dosadašnji rad ministra Milutina Mrkonjića i naglasio da takvu situaciju on više neće tolerisati.
"Ja sam resorni ministar za Koridor 11 i neću da mi niko više ulazi u posao i smeta. To neću dozvoliti, ili će me dovesti u situaciju da obustavim sve radove", naglasio je Ilić.
On je saopštio da je reviziona komisija uradila ispitivanja koja su pokazala da je deonica preko Arilja, Ivanjice i Peštera kraća 40 kilometara i jeftinija 600 miliona evra, i da od tih sredstava može da se uradi deonica autoputa ka Užicu i Višegradu.
Ilić je obećao podršku Vlade opštini Arilje u realizaciji projekata izgradnje brana Vračkovo i Roge.
Zvanična ponuda kineske kompanije ''Putevi i mostovi'' (China Road and Bridge Corporation) za finansiranje i izgradnju preostalih deonica autoputa od Beograda do granice sa Crnom Gorom u iznosu od 2,5 milijarde evra stigla je u Ministarstvo saobraćaja, izjavio je danas direktor ''Koridora Srbije'' Mihajlo Mišić.
''Koridori Srbije'' su ponudu CRBC-a prosledili Ministarstvu saobraćaja i očekujemo da se vlada izjasni o tome, kazao je Mišić tokom obilaska radova na deonici Koridora 11 od Uba do Lajkovca zajedno sa ministrom saobraćaja Milutinom Mrkonjićem.
Mišić je rekao da su Koridori Srbije spremni za realizaciju bilo kog od tri ponuđena modela za nastavak izgradnje autoputa od Beograda do Crne Gore i da će odluku o tome doneti vlada.
On je naveo da su Kinezi ponudili da učestvuju u izgradnji tog autoputa kroz klasično kreditiranje, putem koncesije, ili nekim od vidova javno-privatnih partnerstava.
Ministar Mrkonjić je izjavio da je spreman da odmah pregovara ukoliko Kinezi budu zainteresovani za koncesiju, ali je dodao da nije optimista u vezi sa tim.
''Sa koncesijama smo pokušavali tri godine, pa nismo uspeli, po meni je javno-privatno partnerstvo dobar model'', rekao je Mrkonjić.
On je kazao da Srbija ima ponudu i od španske kompanije FCC, koja je u potpunosti preuzela austrijsku Alpinu, da učestvuje u izgradnji dve deonice autoputa od Obrenovca do Uba i od Lajkovca do Ljiga u dužini od oko 50 kilometara, koje su već spremne za realizaciju.
Stranim investitorima će biti ustupljena i deonica od Beograda do Obrenovca duga 27 kilometara, zajedno sa mostom preko Save koji je u fazi projektovanja.
Mrkonjić je rekao da su ponude stranih investitora povoljne i da on smatra da je uvek bolje ukoliko postoje uslovi da se autoput gradi iz sopstvenih sredstava, ali da je država prezadužena , kako kažu stručnjaci, i da se zbog toga prešlo na druge vidove finansiranja.
izjavio je danas da će domaćim firmama biti obezbeđeno da učestvuju u izgradnji autoputa od LJiga do Preljine pod istim uslovima kao i azerbejdžanska firma "AzVirt", koja je nosilac tog posla.
''Koridori Srbije'' su dužni da preko "AzVirta" obezbede da naši putari dobiju posao po istim cenama koje su ugovorene sa "AzVirtom", rekao je Mrkonjić tokom obilaska radova na deonicima Koridora 11 od Uba do Lajkovca i od Ljiga do Preljine.
Srpske firme treba da učestvuju u tom poslu sa 49 odsto, a azerbejdžanska firma sa 51 odsto, naveo je Mrkonjić i dodao da su se "pojavile tendencije" da "AzVirt" pokušava tenderima da ošteti naše izvođače za deo posla i novca koji je ugovoren sa tom kompanijom.
Ministar je istakao da je aranžman sa azerbejdžanskom firmom sklopljen na osnovu međudržavnog sporazuma i da cena mora da bude ista.
On je podsetio da je Azerbejdžan dao povoljan kredit Srbiji za izgradnju autoputa od Ljiga do Preljine u dužini od 40,5 kilometara u vrednosti od 300 miliona evra, a da Srbija treba da obezbedi još osam miliona.
Mrkonjić je rekao da se izvode intenzivni radovi na deonici od Uba do Lajkovca u dužini od 12,5 kilometara, kao i da su počeli radovi kod Ljiga i izrazio zadovoljstvo dinamikom relizacije.
Direktor "AzVirt" Elhan Sofijev izjavio je da radovi na izgradnji autoputa od Ljiga do Preljine idu dobro, ali da ih usporava to što nije rešena eksproprijacija na trasi.
On je kazao da se radovi izvode na oko 1,7 kilometara gde su rešeni imovinsko pravni odnosi i izrazio očekivanje da će ti problemi biti uskoro rešeni.
Sofijev je rekao da trenutno ta firma pregovara sa srpskim firmama koje će biti podizvođači, kao i da su u okviru svog dela posla angažovali radnike iz Srbije sa kojima su veoma zadovoljni jer su dosta stručni i vredni.
On je dodao da će "AzVirt" nastojati da u što većoj meri uključi domaću radnu snagu.
Najpovoljniji su krediti međunarodnih banaka - Svetske banke, Evropske investicione bake i Evropske banke za obnovu i razvoj, rekao je ministar, ali je dodao da smo od njih već uzeli zajmove za izgradnju Koridora 10.
On je rekao da smo 2006. godine, na primer, imali sopstvena sredstva i da smo tada trebali da uložimo u izgradnju autoputa prema Crnoj Cori.
''Podsećam na to neke bivše i sadašnje ministre'', rekao je Mrkonjić.
Na izradnji autoputa od Ljiga do Preljine investitor radova je preduzeće Koridori Srbije, a glavni izvođač je azerbejdžanska firma AzVirt, objasnio je on, istakavši da ni jedno ministarstvo posebno ne može da bude investitor već samo preduzeće.
''I Ministarstvo građevine i Ministarstvo finansija imaju potpuno istu ulogu kao i Ministarstvo saobraćaja u realizaciji ovih projekata, jer su to projekti Vlade Srbije'', rekao je Mrkonjić odgovarajući na pitanje novinara kako tumači kritike na njegov račun od strane ministra Velimira Ilića.
Mrkonjić je kazao da nije lako graditi autoput, ''da je mnogo lakše sanjati, nego nešto ostvariti''.
''Kada bih bio maliciozan mogao bih da kažem da on (Ilić) ništa nije uradio...ali to me ne interesuje i neću da ulazim u to, on ima svoj resor i to je njegova stvar'', kazao je ministar, dodajući da, ako ga Ilić bude pitao nekad za savet, da će mu uvek izaći u susret.
On je istakao da je vlada osnivač preduzeća Koridori Srbije koje se bavi izgradnjom koridora 10 i 11 i da bi bilo kakava podela u realizaciji tih projekata bila besmislena.
Ocenjujući da preduzeće Koridori Srbije dobro rade svoj posao i da bi bilo besmisleno da se sada rasture, Mrkonjić je naveo da će se sve oko izgradnje autoputa i dešavati u Koridorima Srbije koji su ovlašćeni da pripremaju svu dokumentaciju koju zatim usvaja vlada.
(Agencije/MONDO Foto Tanjug/Sava Radovanović)
"Neću to tolerisati i uvešću sve poslove na Koridoru u zakonske okvire, uz podnošenje krivičnih prijava ako bude potrebno", rekao je Ilić najavljujući da će uraditi sve da se omogući brza legalizacija u Srbiji.
Autoput je životno pitanje, počeće da se radi, a u prvoj fazi doći će do Gorobilja kod Arilja, obećao je ministar Ilić i dodao da će se deonica od Ljiga do Preljine finansirati kreditnom linijom Azerbejdžana, a ostalo delom iz sredstava kredita i koncesijom.
Da bi se autoput uradio, kaže Ilić, mora da se izdvoje sredstva za eksproprijaciju, da se obezbede građevinske dozvole i da se reše pitanja PDV-a i carina iz ugovora sa Azerbejdžanom.
Ilić je izneo i niz optužbi na dosadašnji rad ministra Milutina Mrkonjića i naglasio da takvu situaciju on više neće tolerisati.
"Ja sam resorni ministar za Koridor 11 i neću da mi niko više ulazi u posao i smeta. To neću dozvoliti, ili će me dovesti u situaciju da obustavim sve radove", naglasio je Ilić.
On je saopštio da je reviziona komisija uradila ispitivanja koja su pokazala da je deonica preko Arilja, Ivanjice i Peštera kraća 40 kilometara i jeftinija 600 miliona evra, i da od tih sredstava može da se uradi deonica autoputa ka Užicu i Višegradu.
Ilić je obećao podršku Vlade opštini Arilje u realizaciji projekata izgradnje brana Vračkovo i Roge.
Zvanična ponuda kineske kompanije ''Putevi i mostovi'' (China Road and Bridge Corporation) za finansiranje i izgradnju preostalih deonica autoputa od Beograda do granice sa Crnom Gorom u iznosu od 2,5 milijarde evra stigla je u Ministarstvo saobraćaja, izjavio je danas direktor ''Koridora Srbije'' Mihajlo Mišić.
''Koridori Srbije'' su ponudu CRBC-a prosledili Ministarstvu saobraćaja i očekujemo da se vlada izjasni o tome, kazao je Mišić tokom obilaska radova na deonici Koridora 11 od Uba do Lajkovca zajedno sa ministrom saobraćaja Milutinom Mrkonjićem.
Mišić je rekao da su Koridori Srbije spremni za realizaciju bilo kog od tri ponuđena modela za nastavak izgradnje autoputa od Beograda do Crne Gore i da će odluku o tome doneti vlada.
On je naveo da su Kinezi ponudili da učestvuju u izgradnji tog autoputa kroz klasično kreditiranje, putem koncesije, ili nekim od vidova javno-privatnih partnerstava.
Ministar Mrkonjić je izjavio da je spreman da odmah pregovara ukoliko Kinezi budu zainteresovani za koncesiju, ali je dodao da nije optimista u vezi sa tim.
''Sa koncesijama smo pokušavali tri godine, pa nismo uspeli, po meni je javno-privatno partnerstvo dobar model'', rekao je Mrkonjić.
On je kazao da Srbija ima ponudu i od španske kompanije FCC, koja je u potpunosti preuzela austrijsku Alpinu, da učestvuje u izgradnji dve deonice autoputa od Obrenovca do Uba i od Lajkovca do Ljiga u dužini od oko 50 kilometara, koje su već spremne za realizaciju.
Stranim investitorima će biti ustupljena i deonica od Beograda do Obrenovca duga 27 kilometara, zajedno sa mostom preko Save koji je u fazi projektovanja.
Mrkonjić je rekao da su ponude stranih investitora povoljne i da on smatra da je uvek bolje ukoliko postoje uslovi da se autoput gradi iz sopstvenih sredstava, ali da je država prezadužena , kako kažu stručnjaci, i da se zbog toga prešlo na druge vidove finansiranja.
izjavio je danas da će domaćim firmama biti obezbeđeno da učestvuju u izgradnji autoputa od LJiga do Preljine pod istim uslovima kao i azerbejdžanska firma "AzVirt", koja je nosilac tog posla.
''Koridori Srbije'' su dužni da preko "AzVirta" obezbede da naši putari dobiju posao po istim cenama koje su ugovorene sa "AzVirtom", rekao je Mrkonjić tokom obilaska radova na deonicima Koridora 11 od Uba do Lajkovca i od Ljiga do Preljine.
Srpske firme treba da učestvuju u tom poslu sa 49 odsto, a azerbejdžanska firma sa 51 odsto, naveo je Mrkonjić i dodao da su se "pojavile tendencije" da "AzVirt" pokušava tenderima da ošteti naše izvođače za deo posla i novca koji je ugovoren sa tom kompanijom.
Ministar je istakao da je aranžman sa azerbejdžanskom firmom sklopljen na osnovu međudržavnog sporazuma i da cena mora da bude ista.
On je podsetio da je Azerbejdžan dao povoljan kredit Srbiji za izgradnju autoputa od Ljiga do Preljine u dužini od 40,5 kilometara u vrednosti od 300 miliona evra, a da Srbija treba da obezbedi još osam miliona.
Mrkonjić je rekao da se izvode intenzivni radovi na deonici od Uba do Lajkovca u dužini od 12,5 kilometara, kao i da su počeli radovi kod Ljiga i izrazio zadovoljstvo dinamikom relizacije.
Direktor "AzVirt" Elhan Sofijev izjavio je da radovi na izgradnji autoputa od Ljiga do Preljine idu dobro, ali da ih usporava to što nije rešena eksproprijacija na trasi.
On je kazao da se radovi izvode na oko 1,7 kilometara gde su rešeni imovinsko pravni odnosi i izrazio očekivanje da će ti problemi biti uskoro rešeni.
Sofijev je rekao da trenutno ta firma pregovara sa srpskim firmama koje će biti podizvođači, kao i da su u okviru svog dela posla angažovali radnike iz Srbije sa kojima su veoma zadovoljni jer su dosta stručni i vredni.
On je dodao da će "AzVirt" nastojati da u što većoj meri uključi domaću radnu snagu.
Najpovoljniji su krediti međunarodnih banaka - Svetske banke, Evropske investicione bake i Evropske banke za obnovu i razvoj, rekao je ministar, ali je dodao da smo od njih već uzeli zajmove za izgradnju Koridora 10.
On je rekao da smo 2006. godine, na primer, imali sopstvena sredstva i da smo tada trebali da uložimo u izgradnju autoputa prema Crnoj Cori.
''Podsećam na to neke bivše i sadašnje ministre'', rekao je Mrkonjić.
Na izradnji autoputa od Ljiga do Preljine investitor radova je preduzeće Koridori Srbije, a glavni izvođač je azerbejdžanska firma AzVirt, objasnio je on, istakavši da ni jedno ministarstvo posebno ne može da bude investitor već samo preduzeće.
''I Ministarstvo građevine i Ministarstvo finansija imaju potpuno istu ulogu kao i Ministarstvo saobraćaja u realizaciji ovih projekata, jer su to projekti Vlade Srbije'', rekao je Mrkonjić odgovarajući na pitanje novinara kako tumači kritike na njegov račun od strane ministra Velimira Ilića.
Mrkonjić je kazao da nije lako graditi autoput, ''da je mnogo lakše sanjati, nego nešto ostvariti''.
''Kada bih bio maliciozan mogao bih da kažem da on (Ilić) ništa nije uradio...ali to me ne interesuje i neću da ulazim u to, on ima svoj resor i to je njegova stvar'', kazao je ministar, dodajući da, ako ga Ilić bude pitao nekad za savet, da će mu uvek izaći u susret.
On je istakao da je vlada osnivač preduzeća Koridori Srbije koje se bavi izgradnjom koridora 10 i 11 i da bi bilo kakava podela u realizaciji tih projekata bila besmislena.
Ocenjujući da preduzeće Koridori Srbije dobro rade svoj posao i da bi bilo besmisleno da se sada rasture, Mrkonjić je naveo da će se sve oko izgradnje autoputa i dešavati u Koridorima Srbije koji su ovlašćeni da pripremaju svu dokumentaciju koju zatim usvaja vlada.
(Agencije/MONDO Foto Tanjug/Sava Radovanović)
