• Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Inflacija do kraja godine čak 10 odsto

Srbija će godinu završiti sa inflacijom između devet i deset odsto, a cene će nastaviti da rastu sve do polovine 2013, najavljuju iz NBS. U centralnoj banci računaju sa poskupljenjem državnih cena i povećanjem PDV-a od dva procentna poena.

Prema projekciji Narodne banke Srbije inflacija bi do kraja godine mogla da dostigne i 10 odsto, kada se na julskih 6,1 odsto doda najavljeno povećanje PDV-a za dva procentna poena i korekcija cena koej reguliše država (hrana,gorivo,struja, gas, lekovi...).

Potrošačke cena u julu porasle su samo 0,1 odsto, zbog sezonskog pojevtinjenja voća i povrća, ali ukupna dvanaestomesečna inflacija je dostigla 6,1 odsto.

To je iznad gornje granice dozvoljenog odstupanja od koridora koji iznosi 2,7 odsto do 5,7 odsto.

U danas predstavljenom izveštaju NBS o inflaciji kaže se da centralna banka očekuje da se inflacija vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja tek krajem sledeće godine.

Ciljana inflacija za 2013. godinu je u koridoru između 2,5 i 6,4 odsto, dok je u tekućoj godini to 3-6 odsto.

Generalni direktor Sektora za monetarne analize i statistiku NBS Branko Hinić izjavio je da će na stopu inflacije uticati na poskupljenje hrane zbog loše poljoprivredne sezone.

Hinić je ocenio da iako dinar može da ojača nakon usvajanja mera fiskalne konsolidacije, zbog dosadašnjeg slabljenja domaće valute još neko vreme su moguća poskupljenja uvoznih proizvoda.

Trenutno je kurs domaće valute stabilizovan prvim potezom novog guvernera Jorgovanke Tabaković. Povećano je učešće dinarskog dela obaveznih rezervi, što je primoralo banke da konvertuju deo deviza i privremeno povećaju potražnju za dinarima.

Da bi ublažila inflatorne pritiske, NBS je od juna, referentnu kamatnu stopu povećavala u tri navrata da si sada iznosila 10,5 odsto.

Tu bi tek trebalo da se vidi novi kurs NBS, jer su pri "smeni" guvernera kritike vladajuće koalicije Dejanu Šoškiću bile da je povećavao referentnu stopu (po kojoj se bankama plaća kupovina državnih hartija od vrednosti)i "uterivao pare bankama u džep".

Dinaru na ruku ne idu očekivanja slabog privrednog rasta u evrozoni u 2013. godini, koji će negativno uticati na priliv investicija i tražnju za srpskim izvoznim proizvodima.

Na izvoz će, s druge strane, pozitivno uticati povećanje proizvodnje u automobilskoj industriji i slabljenje dinara iz prethodnog perioda.

NBS očekuje i brži rast cena pod kontrolom države, pošto u prvoj polovini godine nisu povećavane.

Stručnjak NBS Snežana Vilart napominje da je u prvih sedam meseci rast regulisanih cena bio 3,1 odsto, a ako bude poskupljenje do kraja godine ono će biti do 9,5 odsto.

Ukoliko bi rast regulisanih cena izsotao, što je malo verovatno, inflacija bi bila manja za jedan procenat.

Jedino olakšanje građanima i privredi u neprilikama zbog tendencije rasta cena, može doneti - niska tražnja.

Naime cene ne mogu "u nebo" jer je nezaposlenost velika (25.54 odsto) i rastuća a privredni rast u Srbiji i okruženju skroman, pa skupu robu i usluge nema ko da plati.

NBS je izmenila i prognozu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije naniže, i to sa 0,5 odsto na minus 0,5 odsto za ovu godinu.

''Pad poljoprivredne proizvodnje zbog suše i pogoršane perspektve privrednog rasta zone evra doveli su do revizije progonoza rasta BDP naniže, i to sa 0,5 na minus 0,5 odsto za 2012. godinu, odnosno sa tri odsto na 2,5 odsto za 2013. godinu'', rekao je Hinić.

Stručnjak NBS je naveo da je najbolji način da vlada i Centralna banka doprinesu poboljšanju privrednog ambijanta, da vode politiku koja obezbeđuje dugoročnu makroekonomsku stabilnost.

Takva politika podazumeva održiv nivo javnog duga, stabilnost cena na srednji rok, kao i stabilan i otporan finansijski sistem.

Prema njegovim rečima, dugotrajna suša će po svemu sudeći ostaviti velike posledice po ovogodišnji poljoprivredni rod, pre svega kukuruza, koji je naš glavni izvozni poljoprivredni proizvod.

To će, naglasio je, s obzirom na učešće poljoprivredne proizvodnjeu BDP i izvozu imati negativan uticaj na ekonomsku i spoljnotrgovinsku aktivnost u narednom periodu.

Pored toga, istakao je Hinić, niži očekivani privredni rast zone evra u narednoj godini, negativno će se odraziti na investicionu aktivnosti i tražnju za našim izvoznim proizvodima.

Ukupan neto priliv stranih investicija u Srbiji u ovoj godini iznosiće prema proceni NBS 420 miliona evra.

Planirani prihod od direktnih stranih investicija za ovu godinu je 1,1 milijardu evra, ali je odliv bio 680 miliona evra. Reč je o odlivu novca dve telekomunikacione kompanije iz Srbije.

U drugoj polovini godine očekuju prihodi od stranih investicije od 560 miliona evra.

Deficit tekućeg plaćanja do kraja ove godine kako je Hinić rekao je 3,1 milijardu evra, za prvih šest meseci iznosio je 1,9 milijardu evra.

(MONDO/agencije, ilustracija: MONDO)
Inicijalizacija u toku...

Komentari 0

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inflacija do kraja godine čak 10 odsto