U izgradnju Beogradskog železničkog čvora do sada je uloženo oko 900 miliona evra, a za završetak je potrebno još stotinak miliona evra, izjavio je danas ministar saobraćaja Milutin Mrkonjić.
Mrkonjić je, na sastanku sa novim direktorom Evropske banke za obnovu i razvoj Suma Čakrabartijem, da je završetak tog projekta veoma važan za Beograd i Srbiju.
Završetak Beradskog železničkog čvora i stanice "Prokop" jedan je od prioriteta za ukupan privredni razvoj grada Beograda, ali i cele Srbije, kažu u Ministarstvu saobraćaja ističući da postoji interes stranih investitora, među njima su i Kinezi.
Zbog tog projekta je ove sedmice oformljena Radna grupa, sastavljena od predstavnika nadležnih ministarstava i grada Beograda, koja će sledeće nedelje nastaviti sa radom i tada će biti predstavljena idejna rešenja.
Kroz Beogradski železnicki čvor prolaze međunarodne magistralne pruge koje preko Beograda povezuju Pariz sa Istanbulom, Budimpeštu sa Atinom i Bukurešt sa Barom.
Beogradski čvor predstavlja centar žlezničke mreže Srbije odnosno ima ključnu ulogu u odvijanju železničkog saobraćaja na celoj mreži.
Kompleks železničke stanice "Beograd centar", poznatiji kao "Prokop", planiran je kao centralni putnički terminal glavnog grada, koji integriše sve vidove saobraćaja i obuhvata železničku, metro stanicu i stovarišta javnog gradskog saobraćaja.
U ovoj stanici ukrštaju se pruge Koridora 10 iz pravca Subotice, Šida i Niša, kao i pruga Beograd - Bar i pruga Beograd - Vršac.
Železnička stanica "Prokop" je počela da se gradi 1977.
Na "Prokopu" treba opremiti preostala peronska stajališta, podići gornji sprat stanice na kom će se nalaziti komercijalni centar površine 130.000 kvadrata i drugo.
Jedno od najvrednijih zemljišta u Beogradu je tzv. "Savski amfiteatar na desnoj obali Dunava, u blizini centra grada.
Na oko 185 hektara ekskluzivnog zemljišta na obe strane reke - desnoj od Savske ulice do Brankovog mosta i levoj novobeogradskoj od Starog železničkog mosta do Gazele moglo bi da bude izgrađeno više od dva miliona kvadrata.
Da bi ulepšavanje Savskog amfiteatra počelo, a zapuštena obala bila pretvorena u centar grada sa novim ulicama, trgovima, kejovima i parkovima, stambenim i poslovnim zdanjima, kao što je to predviđeno još u prvom Generalnom planu Beograda iz 1923, neophodno je završiti "Prokop", gradsku obilaznicu i izmestiti glavnu železničku i autobusku stanicu iz starog jezgra Beograda.
Stanica "Beograd centar" danas opslužuje prigradsku železnicu Beovoz i gradsku železnicu BG voz, dok se međumesni i međunarodni polasci opslužuju sa Glavne železnicke stanice.
Radovi na izgradnji petog i šestog koloseka u okviru prve faze revitalizacije gradske železnice su završeni krajem avgusta 2010. godine.
(Tanjug Foto Tanjug Zoran Žestić)
Završetak Beradskog železničkog čvora i stanice "Prokop" jedan je od prioriteta za ukupan privredni razvoj grada Beograda, ali i cele Srbije, kažu u Ministarstvu saobraćaja ističući da postoji interes stranih investitora, među njima su i Kinezi.
Zbog tog projekta je ove sedmice oformljena Radna grupa, sastavljena od predstavnika nadležnih ministarstava i grada Beograda, koja će sledeće nedelje nastaviti sa radom i tada će biti predstavljena idejna rešenja.
Kroz Beogradski železnicki čvor prolaze međunarodne magistralne pruge koje preko Beograda povezuju Pariz sa Istanbulom, Budimpeštu sa Atinom i Bukurešt sa Barom.
Beogradski čvor predstavlja centar žlezničke mreže Srbije odnosno ima ključnu ulogu u odvijanju železničkog saobraćaja na celoj mreži.
Kompleks železničke stanice "Beograd centar", poznatiji kao "Prokop", planiran je kao centralni putnički terminal glavnog grada, koji integriše sve vidove saobraćaja i obuhvata železničku, metro stanicu i stovarišta javnog gradskog saobraćaja.
U ovoj stanici ukrštaju se pruge Koridora 10 iz pravca Subotice, Šida i Niša, kao i pruga Beograd - Bar i pruga Beograd - Vršac.
Železnička stanica "Prokop" je počela da se gradi 1977.
Na "Prokopu" treba opremiti preostala peronska stajališta, podići gornji sprat stanice na kom će se nalaziti komercijalni centar površine 130.000 kvadrata i drugo.
Jedno od najvrednijih zemljišta u Beogradu je tzv. "Savski amfiteatar na desnoj obali Dunava, u blizini centra grada.
Na oko 185 hektara ekskluzivnog zemljišta na obe strane reke - desnoj od Savske ulice do Brankovog mosta i levoj novobeogradskoj od Starog železničkog mosta do Gazele moglo bi da bude izgrađeno više od dva miliona kvadrata.
Da bi ulepšavanje Savskog amfiteatra počelo, a zapuštena obala bila pretvorena u centar grada sa novim ulicama, trgovima, kejovima i parkovima, stambenim i poslovnim zdanjima, kao što je to predviđeno još u prvom Generalnom planu Beograda iz 1923, neophodno je završiti "Prokop", gradsku obilaznicu i izmestiti glavnu železničku i autobusku stanicu iz starog jezgra Beograda.
Stanica "Beograd centar" danas opslužuje prigradsku železnicu Beovoz i gradsku železnicu BG voz, dok se međumesni i međunarodni polasci opslužuju sa Glavne železnicke stanice.
Radovi na izgradnji petog i šestog koloseka u okviru prve faze revitalizacije gradske železnice su završeni krajem avgusta 2010. godine.
(Tanjug Foto Tanjug Zoran Žestić)
