Sekretar Udruženja poljoprivrede, prehrambene industrije i vodoprivrede PKV Đorđe Bugarin, rekao je Tanjugu da zbog suše od predstojeće berbe ne treba očekivati lepe vesti, da ima površina kod kojih neće biti ekonomski isplativo da "kombajni uopšte uđu u njive, jer nema ni klipa, ni zelene mase".

Jedino što predstoji na tim njivama je, kako je kazao Bugarin, da se "istarupiraju" i da se čim vlaga bude zadovoljavajuća zemljište zaore, kako bi se koliko - tolikoliko povećao humus u narednim godinama.

Prema njegovim rečima, dobro su uradili stočari koji su na vreme primetili da će rod biti slab, pa silirali zelenu masu i tako pripremili povećane količine silaže.

Bugarin je dodao da su neki zakasnili pa sada umesto silaže imaju senažu, što je, kako je rekao, "hvatanje za poslednju slamku spasa".

Kampanja berbe kukuruza je, po rečima Đorđa Bugarina, počela još onog momenta kada je počelo neplanirano siliranje na nekim površinama.

On je istakao da će berba praktično biti završena do kraja septembra, jer će kod onih useva kod kojih ima zrna vlažnost zrna pasti na nivo da se može normalno skladištiti bez sušenja.

Mehanizacija je standardno nepripremljena za berbu, ali i tako nepripremljena, rekao je on, kod malih proizvođača ulazi u berbu i uspešno odoleva, odnosno krpi se tokom berbe i popravlja ono što se mora da bi se berba završila.

Poljoprivrednici u Srbiji, po Bugarinovom mišljenju, kada je kukuruz u pitanju, neće dobro proći sa cenama, jer neće nadoknaditi ono što će izgubiti zbog suše na poljima.

"Zbog toga je država dužna da omogući da po jeftinijim uslovima zasnuju novu proizvodnju", rekao je Bugarin naglasivši da će u suprotnom "srednji i mali seljak" praktično biti onemogućen da pokrene bilo kakvu proizvodnju zbog nedostatka novca.

Bugarin je istakao da bi država trebalo da regresira seme, đubrivo i gorivo i da uz regres dela kamata obezbedi kratkoročna kreditna sredstva preko zadružnih organizacija jer se, kako je kazao, mali seljak sam teško može obratiti poslovnoj banci.

Ove mere su, smatra on, neophodne da bi se mogla izvršiti jesenja obrada zemljišta, da bi se nova proizvodnja zasnovala i da bi se obezbedili normalni uslovi za prolećnu setvu naredne godine.

Po Bugarinu slična situacija je i kod roda soje, koji će, kako je kazao, značajno podbaciti, jer temperaturni uslovi nisu dozvolili normalnu oplodnju, a nedostatak zemljišne vlage nije dozvolio normalan rast useva.

"Nedovoljan je broj mahuna, odnosno, kako se to popularno kaže, 'spratova', a seme je izuzetno sitno tako da će prinosi biti značajno redukovani kod svih površina pod sojom", objašnjava Bugarin.

Štete će jedino biti nešto manje na površinama pod suncokretom.

"Pod suncokretom imamo oko 150.000 hektara što je u odnosu na četiri miliona hekatara, koliko Srbija ima pod poljoprivrednom proizvodnjom, relativno malo učešće da bi bar malo ublažilo negativne efekte suše", smatra Bugarin.

Sekretar udruženja za poljoprivredu PKV smatra da bi, što se tiče nove proizvodnje, bilo jako važno da proizvođači povećaju površine pod pšenicom, ozimim ječmom i tritikaleom.

"Pre svega dobro bi bilo povećati površine pod ozimim ječmom i tritikaleom zato što je to strnina koja može uz redukovanu obradu zemljišta biti zasejana i koja će obezbediti, odnosno nadomestiti nedostajuće količine kukuruza od žetve, pa do nove berbe iduće godine" istakao je Bugarin.

On je preporučio ratarima da idu u proizvodnju ozimog ječma i tritikalea, jer će time, kako je istakao, obezbediti stabilniju proizvodnju stočne hrane na sopstvenom gazdinstvu.

(Tanjug, foto: Tanjug/Jaroslav Pap)