• Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Privrednici:S dugovima prvo da prekine država

U ekonomiji Srbije "niko nikom ništa ne plaća" i drža bi prva trebalo da prekine lanac nelikvidnosti vraćajući 1,1 milijardu evra koje duguje kompanijama, pa da one počnu da vraćaju dugove od 20 milijardi.

Srpsku privredu guše prezaduženost i razni nameti, izjavio je danas predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević navodeći da privrednici ukupno duguju više od 20 milijardi evra, a njima država, javna preduzeća i lokalne samouprave oko 1,1 milijardu evra.

Reč je o dugovima privrednika na domaćem i inostranom tržištu (za "kros border" kredite), a duguju i jedni drugima, rekao je Knežević Tanjugu.

"Niko nikom ništa ne plaća i taj negativni lanac nelikvidnosti samo se seli sa jednog privrednika na drugog", naglasio je on dodajući da su preduzeća sve više nesolventa i nelikvidna.

To je ono što će, prema rečima Knežević, potpuno urušiti srpsku privredu do kraja godine, ukoliko se nešto radikalno ne poboljša, a to je strukturna poreska reforma.

Knežević je naveo da je potrebna poreska reforma u kojoj će se rasteretiti porezi na rad, a više opteretiti nameti na promet roba i usluga, ali i imovinu, kao i da u tom slučaju ne bi bio problem ni da se PDV podigne za dva procenta.

Ako se to ne učini onda bi povećanje povećanje PDV - a bilo samo novi dodatni trošak za privredu, kao i povećanje akciza, zatim povećavanje poreza na dobit pravnih lica i drugo.

"Drugo što se hitno mora uraditi je razduživanje države, javnih preduzeća i lokalnih zajednica za 1,1 milijardu evra, koliko duguju privredi, pa da lanac nelikvidnosti počne da se razrešava od države", rekao je Knežević.

On je kazao da, takođe, treba doneti Zakon o oročenim plaćanjima, koji će uvesti da je u roku od 60 dana dužnik u obavezi da plati, kao i da se donesu određeni strukturni zakoni, na primer novi Zakon o javnim nabavkama, Zakon o zanatstvu..., ali i da se suzbije "crno tržište" i "siva ekonomija".

Knežević je naveo da, prema podacima Asocijacije malih i srednjih preduzeća, svega 15 do 20 odsto preduzeća posluje sa normalnim ekonomskim parametrima poslovanja, a to znači da nisu prezadužena, imaju obezbeđene plasmane i da nisu u kontinuiranoj blokadi.

"Ocena privrednika je da novca u budžetu nema ni za šta, kriza će se produbljivati, pad industriske proizvodnje iznosi 1,1 odsto mesečno, dolazi do pada agregatne tražnje, na šta smo upozoravali, to će dalje usloviti otpuštanje radnika i to značajnije nego u prošloj godini, jer sad ide razduživanje za kredite", naveo je on.

Knežević je istakao da ako iko računa na privredu, kao osnovni ekonomski potencijal zemlje, mora zajedno sa privrednicima da traži rešenja za izmenu sistema, a ne kroz pojedinačne poteze.

Asocijacija malih i srednjih preduzeća je pozdravila odluku Vlade da rešava taj problem privrede i ukine više od 100 parafiskalnih nameta, rekao je Knežević navodeći da još uvek ne znaju koji nameti i efekti.

U toku su, prema njegovim rečima, konsultacije u ministarstvima i razgovori sa lokalnim zajednicama i očekuje se da se za ukidanje tih nameta donese jedan krovni zakonski akt koji će eliminisati pojedinačnu izmenu 31 zakona koji regulišu 104 parafiskalna zahvatanja.

Sumorna slika stanja u MSP ove godine, navodi Knežević, izgleda ovako - negativan bilans završnog računa imalo je 31.000 preduzeća, 8.000 je poslovalo oko nule, 12.000 uopšte nije predalo završni račun, a 33.000 preduzeća je trenutno u blokadi.

U poslednje dve godine izbrisano je 12. 200 preduzeća iz Agencije za privredne registre zbog računa u blokadi, a u prvoj polovini ove godine 11.200 firmi.

"To znači da će ove godine, ako se taj trend nastavi biti duplo više preduzeća koja su duže od godinu dana u blokadi", rekao je on.

Parafiskalni namet je obaveza plaćanja za privrednike, koja formalno nije definisana kao poreska obaveza, a najveći problem je, ističe Knežević, što se potpuno netransparento sa ogromnim diskrecionim pravom određuju ti namet, koji se puno razlikuju kod opština.

"Prema zakonu, kada lokalne zajednice podižu određene takse, obavezne su da organizuju javnu raspravu, kako bi privrednici mogli da predoče svoje argumente, protiv beskonačnog poskupljivanja troškova poslovanja, ali do sad ni jedna takva rasprava nije održana", kazao je Knežević.

Asocijacija se zato zalaže da svi prihodi od taksi i parafiskalnih nameta imaju jedinstven budžetski monitoring i kontrolu, rekao je on.

Knežević je ukazao da privreda ukupno plaća 370 različitih taksi i nameta, od čega preduzetnici plaćaju 179 nameta.

(Tanjug, foto: Medija centar Beograd)
Inicijalizacija u toku...

Komentari 0

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Privrednici:S dugovima prvo da prekine država