MONDO istražuje kako je moguće da se neke kompanije koje su u stečaju godinama nađu na listi "naj..naj...".
Na listi "Sto naj..." preduzeća u Srbiji koje je nedavno objavila Agencija za privredne registre prema podacima o poslovanju srpske privrede iz 2011. godine, mesta ima i za firme koje ne bi trebalo da postoje - Jugoskandik ili Robne kuće DD.
Obe ove firme koja su našle mesto na listi kompanija sa najvećom imovinom nalaze se u stečaju i to jedna od 1993. godine kada je ugašen Jugoskandik, a Robne Kuće DD, kao firma koja je preuzela preostale obaveze koje nisu prodate, kada je nastalo Robne kuće AD, koje je kasnije privatizovano.
Preduzeću Robne kuće "Beograd" DD pripale su četiri robne kuće u BiH, hotel "Gradac", između Ploča i Neuma, i magacini veleprodaje širom Srbije, dok se "pod kapom" Kompanije Robne kuće, kao akcionarskog društva, našlo 36 robnih kuća, radnički hotel na Zlatiboru, magacin od 33.000 kvadrata na Bežaniji i 27 hektara zemlje. Ovu firmu je kasnije kupila firma Verano za 360 miliona evra.
Prema podacima Siniše Kukića direktora Agencije za licenciranje stečajnih upravnika u Srbiji ima 2.620 aktivnih stečajnih postupaka. Samo ove godine po osnovu automatskog stečaja preko 400 firmi je stavljeno na ovu listu, pre svega jer su im računi u višegodišnjoj blokadi, kaže direktor Agencije.
Novi zakon o stečaju koji se primenjuje od aprila 2010 godine, trebao je da smanji broj stečaja ali i njihivo trajanje. Po zakonu u stečaj su automatski išla sva preduzeća koja su tri i više godina imala račune u blokadi.
Time je trebalo da se smanji broj firmi koje u suštini nisu ni poslovale. Takođe, od novog zakona se očekivalo da se poverioci lakše odluče da dužnika gurnu u stečaj, jer je jedna od glavnih prepreka bila visoka taksa koju su za taj postupak određivali sudovi, od 200 do 300.000 dinara.
Prema podacima Agencije za licenciranje stečajnih upravnika na dan 24.07.2012. godine pred Privrednim sudovima u Republici Srbiji ukupno se vodi ukupno 2.727 aktivnih stečajnih postupaka. Pre početka primene novog zakona u Srbiji je bilo 696 aktivnih stečajnih postupaka.
Ukupno prosečno trajanje stečajnih postupaka (uzimajući u obzir sve postupke koji se vode u Republici Srbiji i to postupke koji se vode i po starim i po novim propisima o stečaju) na dan 24.07.2012. je jedna godina, osam meseci i 19 dana.
Prema starom zakonu koji se primenjivao do 2010. godine prosečan postupak je trajao tri godine, četiri meseca i 15 dana, pa je tako postupak vremenski za 10 meseci i 22 dana.
Novi zakon je uveo i stimulanse koje stečajni sudija može da odredi upravniku i to ako je postupak stečaja kraći od godine dana - 30 odsto naknade, a ako je to u roku od dve godine - 20 odsto.
Ukupna vrednost svih postupaka iznosi 280 milijardi dinara. Među najvrednijim stečajima nalaze se Robne kuće Beograd sa 15 milijardi dinara i Velefarm sa 7,5 milijardi dinara.
Prema rečima ekonomiste Milana Kovačevića, osnovna dva problema koja se javljaju kod primene stečaja kod nas su mešanje izvršne vlasti i neosposobljenost sudova koji rukovode postupcima.
Dobar primer za uticaj izvršne vlasti je i sada aktuelan slučaj Železare Smederevo, koja je svojevremeno prodata iz stečaja, o čemu je odlučivao prinudni upravnik. Obe ove firme koja su našle mesto na listi kompanija sa najvećom imovinom nalaze se u stečaju i to jedna od 1993. godine kada je ugašen Jugoskandik, a Robne Kuće DD, kao firma koja je preuzela preostale obaveze koje nisu prodate, kada je nastalo Robne kuće AD, koje je kasnije privatizovano.
Preduzeću Robne kuće "Beograd" DD pripale su četiri robne kuće u BiH, hotel "Gradac", između Ploča i Neuma, i magacini veleprodaje širom Srbije, dok se "pod kapom" Kompanije Robne kuće, kao akcionarskog društva, našlo 36 robnih kuća, radnički hotel na Zlatiboru, magacin od 33.000 kvadrata na Bežaniji i 27 hektara zemlje. Ovu firmu je kasnije kupila firma Verano za 360 miliona evra.
Prema podacima Siniše Kukića direktora Agencije za licenciranje stečajnih upravnika u Srbiji ima 2.620 aktivnih stečajnih postupaka. Samo ove godine po osnovu automatskog stečaja preko 400 firmi je stavljeno na ovu listu, pre svega jer su im računi u višegodišnjoj blokadi, kaže direktor Agencije.
Novi zakon o stečaju koji se primenjuje od aprila 2010 godine, trebao je da smanji broj stečaja ali i njihivo trajanje. Po zakonu u stečaj su automatski išla sva preduzeća koja su tri i više godina imala račune u blokadi.
Time je trebalo da se smanji broj firmi koje u suštini nisu ni poslovale. Takođe, od novog zakona se očekivalo da se poverioci lakše odluče da dužnika gurnu u stečaj, jer je jedna od glavnih prepreka bila visoka taksa koju su za taj postupak određivali sudovi, od 200 do 300.000 dinara.
Prema podacima Agencije za licenciranje stečajnih upravnika na dan 24.07.2012. godine pred Privrednim sudovima u Republici Srbiji ukupno se vodi ukupno 2.727 aktivnih stečajnih postupaka. Pre početka primene novog zakona u Srbiji je bilo 696 aktivnih stečajnih postupaka.
Ukupno prosečno trajanje stečajnih postupaka (uzimajući u obzir sve postupke koji se vode u Republici Srbiji i to postupke koji se vode i po starim i po novim propisima o stečaju) na dan 24.07.2012. je jedna godina, osam meseci i 19 dana.
Prema starom zakonu koji se primenjivao do 2010. godine prosečan postupak je trajao tri godine, četiri meseca i 15 dana, pa je tako postupak vremenski za 10 meseci i 22 dana.
Novi zakon je uveo i stimulanse koje stečajni sudija može da odredi upravniku i to ako je postupak stečaja kraći od godine dana - 30 odsto naknade, a ako je to u roku od dve godine - 20 odsto.
Ukupna vrednost svih postupaka iznosi 280 milijardi dinara. Među najvrednijim stečajima nalaze se Robne kuće Beograd sa 15 milijardi dinara i Velefarm sa 7,5 milijardi dinara.
Prema rečima ekonomiste Milana Kovačevića, osnovna dva problema koja se javljaju kod primene stečaja kod nas su mešanje izvršne vlasti i neosposobljenost sudova koji rukovode postupcima.
Zahvaljujući njegovoj odluci kompanija je prodata bez tendera za svega 23 miliona dolara, iako su se obaveze prema poveriocima merile stotinama miliona dolara.
Da su se o stečaju pitaju poverioci, kao što je slučaj u Evropi, on bi em kraće trajao, em bi bile veće šanse da preduzeće preživi, smatra Kovačević.
Stečaj je i ranije bio veliki biznis, od koga su imali koristi i direktori i vlasnici.
Postojalo je nekoliko načina, ali je cilj bio lična korist i to najčešće kroz izbegavanje namirenja dugova. Jer, kada je preduzeće u stečaju, baš kao i u likvidaciji i restrukturiranju, staje svaka prinudna naplata.
Jedan od "popularnih" načina namernog uvođenja u stečaj je kroz takozvanu likvidaciju, kada se vlasnik na lak način rešava viška radnika, odlaže plaćanje dugova, a pri tome dobro zaradi.
Zakonom o privrednim društvima predviđen je postupak likvidacije, to jest gašenja firme, kada vlasnik mora da namiri sve poverioce. Jedina mana je što nije predviđeno i koliko postupak likvidacije sme da traje.
Da bi predugo trajanje postupka sprečila, prošla Vlada je 2010. godine uvela postupak automatskog stečaja, koji je trajao tri godine. Na ovaj način je ugašeno oko 16.500 firmi, nakon što se krajem jula 2012. godine, odustalo od ove prakse.
Za ovo je zaslužna odluka Ustavnog suda, po kojoj su sve odredbe zakona koje regulišu pokretanje stečaja zbog blokade računa - neustavne.
Tako je i Narodna banka Srbije obustavila dalje obaveštavanje privrednih sudova o blokiranim računima firmi.
Prvo su na ovaj način gašena preduzeća čiji su računi u blokadi više od tri godine. U 2011. godini, došlo je do promene uslova, pa su u automatski stečaj otišle firme sa dvogodišnjom blokadom, da bi u 2012. godini uslov bio 12 meseci blokiranih računa.
Postupak automatskog stečaja je bio sledeći - NBS je po zakonu svakog meseca slala spisak blokiranih firmi nadležnim privrednim sudovima po gradovima u Srbiji, a oni su pokretali predstečajne postupke. Ako se niko od poverilaca ne javi u roku od 60 dana i ne pokrene redovan stečaj, preduzeće ide u takozvani automatski stečaj, gde sva unovčena imovina, posle namirenja troškova, ide državi Srbiji.
Ovako - automatski, ugašeno je oko 16.500 preduzeća. Za prve dve godine primene zakona uslov za ovakav stečaj steklo je 24.465 firmi. U istom periodu iz registra privrednih društava izbrisano je njih 15.607.
Situacija u 2012. godini nimalo nije bolja: račune blokirane godinu dana u kontinuitetu ima tačno 11.231 firma. Iz registra je izbrisano još blizu 900 preduzeća.
Hoće li država konačno uspeti da se izbori sa nelikvidnim firmama ali i "stečajnim mešetarima" ostaje da se vidi.
(MONDO/Rade Repija/Ilustracije: Guliver/Getty Images)
