"Sudar" bivšeg i sadašnjeg ministra finansija

Dinkić je u nedelju izjavio da su prethodno Ministarstvo finansija i Cvetković falsifikovali podatke o visini javnog duga Srbije na kraju prošle godine prikazujući da je on 45,1 odsto BDP-a umesto 49,6 odsto i da je time sakriveno 1,2 milijarde evra duga.

Cvetković je na skupštinskom odboru ocenio da je takva tvrdnja besmislena i da nije bilo nikakvih skrivanja niti malverzacija u vezi sa podacima o javnom dugu i dodao da je Ministarstvo finansija dug računalo po metodologiji iz Zakona o javnom dugu.

Napominjući da se procenat javnog duga računa kao količnik sume duga i sume BDP-a, on je ukazao da je Republički zavod za statistku retroaktivno smanjio u aprilu BDP za prethodni period, što je povećalo procenat javnog duga i što nije moglo da bude poznato u januaru kada je javni dug objavljen.

Dinkić je naveo da nije moguće da samo razlika u metodologiji računanja javnog duga prouzrokuje toliku razliku u njegovoj visini i istakao da su ljudi u Ministarstvu finansija dobili instrukcije da podatke o zaduženosti po hartijama od vrednosti vode ne po nominalnoj vrednosti, kao do tada, nego po diskontnoj, umanjenoj vrednosti.

On je ocenio da je to urađeno kako prikazani javni dug na kraju prošle godine ne bi prešao zakonski postavljenu granicu javnog duga od 45 odsto BDP-a.

Dinkić je naveo i da je podatke da je stvarni javni dug na kraju prošle godine bio viši od prikazanog dobio od Državne revizorske institucije i da u njihovom preliminarnom izveštaju piše da je on bio 49,6 odsto BDP-a.

Da li je tako videćemo kada dobijemo zvanični izveštaj revizije, ali i poslanici i svi građani Srbije moraju da imaju tačne podatke o visini javnog duga, rekao je ministar.

Cvetković je na skupštinskom odboru, na kome se razgovaralo o rebalansu budžeta za ovu godinu, postavio pitanje Dinkiću na osnovu čega je dobijen podatak da budžetski deficit Srbije iznosi 7,1 odsto BDP-a, odnosno kolika visina deficita je računata pri tome, koliki BDP i za koji period, pa se došlo do te cifre.

Dinkić je odgovorio da se radi o deficitu od 235,4 milijarde dinara za kompletnu 2012. godinu, a ta cifra dobijena je pošto su u nju uračunate sve predviđene zakonske obaveze, a koje prethodna vlada nije predvidela, uključujući i 12 plata za Zzeleznicu, plate za rudare Resavice, naknade za nezaposlene, obaveze prema Fijatu i drugo.

Takođe, uzet je procenjeni BDP za ovu godinu od oko 3.301 milijarde dinara, u šta je uračunat pad od 0,5 odsto.

Cvetković je rekao da je iz ranijeg Dinkićevog izlaganja shvatio da je trenutna procena da je deficit 7,1 odsto, a da se u stvari radi o tome da je procenjeno koliki deficit bi mogao da bude i u odnosu na to je računato njegovo obaranje merama koje je vlada donela.

Dinkić je napomenuo i da u tu visinu deficita nisu uračunata sredstva od 17 milijardi dinara koje je prethodna vlada namenila za dokapitalizaciju državnih banaka - Nove Agrobanke, Razvojne banke Vojvodine i Privredne banke Beograd, iako MMF smatra da je tek to pravi deficit i u kom slučaju bi on bio još viši.

Cvetković, koji je u prethodnoj vladi bio i premijer, je ocenio da bi uračunavanje tih sredstava u deficit bilo isto kao kada bi se u deficit računali i izdaci za restituciju ili isplatu stare devizne štednje jer su oni, takođe, raspoređeni na duži vremenski period.

Odbor je u načeli podržao rebalans budžeta i niz zakonskih predloga iz oblasti ekonomije, koj će se naći da danas započetoj sednici parlamenta.

Savez Vojvođanskih Mađara (SVM) neće podržati rebalans budžeta za 2012. godinu, izjavio je danas šef poslaničke grupe te stranke u Skupštini Srbije Ištvan Pastor.

"Još veći problem od predloženog rebalansa je predložena izmena Zakona o budžetskom sistemu koja će u potpunosti onemogućiti da se izračuna koliko je sedam odsto koje od republičkog budžeta pripadaju Vojvodini, odnosno koliko bi Vojvodina trebalo da dobije", rekeo je Pastor novinarima u Skupštini Srbije.

Na ovoj sednici parlamenta poslanici b i trebalo da debatuju o izmenama zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, o porezu na dodatnu vrednost, o dohotku građana, o akcizama, o duvanu, o republičkim administrativnim taksama, o fiskalnim kasama, o finansranju lokalne samouprave, o turizmu, o privatizaciji i o obaveznom osiguranju u saobraćaju.

Takođe, poslanici će da raspravljaju i o zaštiti od jonizujućeg zračenja i o nuklearnoj sigurnosti, o prestanku važenja zakona o Fondu za zaštitu životne sredine, o hemikalijama, o vodama, šumama, stočarstvu, o vinu, o veterinarstvu, o sudskim taksama, o vazdušnom saobraćaju, o javnim putevima, o vanrednim situacijama i o energetici.

Tim zakonskim rešenjima, između ostalog, predviđeno je ukidanje 130 parafiskalnih nameta, što bi trebalo da rastereti privredu Srbije, kao i sedam agencija i drugih regulatornih tela, a predviđeno je i minimalno povećanje akciza na cigarete i dizel gorivo i poreza.

Opšta stopa PDV-a se od oktobra povećava sa 18 na 20 odsto, dok je na sve životne namirnice zadržana snižena stopa tog poreza od osam odsto.

Na dnevnom redu sednice kao 25. tačka je predlog rebalansa budžeta za ovu godinu, koji predviđa prihode od 829,6 milijardi dinara, rashode od 1.033,2 milijarde i deficit od 203,6 milijardi dinara, ili 6,2 odsto BDP i prateći zakoni.

Takođe, na dnevnom redu je i predlog za izbor viceguvernera Narodne banke Srbije i Predlog odluke o izboru Saveta Državne revizroske institucije, o čemu će poslanici debatovati u predstojećim danima.


MONDO/Agencije Foto Tanjug Rade Prelić