Nekadašnji guverner NBS Radovan Jelašić kaže da se sa populističkim merama poput smanjenja najviših plata u javnom sektoru, ne može izaći iz krize, već samo ozbiljnim smanjenjem potrošnje.
"Najteži zahvati se moraju preduzimati odmah, popularne mere su lepe, ali od njih nema mnogo para, po principu da se smanjuju najviše plate u javnom sektoru", rekao je Jelašić na Menadžment forumu jugoistočne Evrope.
Za svako odugovlačenje danas, moraćete duplo da uradite kasnije. Vreme nije na strani vlade, pored političkih postoje i značajna ekonomska ograničenja, ali tržište je neumoljivo i bolje je donositi proaktivne mere nego da tržište to uradi umesto vas", rekao je on.
Prema rečima Jelašića, povećavanje javnog duga i stimulisanje javne potrošnje radi pokretanja privrede su "teorijske mogućnosti" ali se u Srbiji takvo rđeenje nije pokazalo kao dobar jer nije dovelo do rasta investicija već do povećanja javne potrošnje.
Zaduživanje države za kredite privredi kao alternativa nikada nigde nije dalo dobre rezultate, naveo je on, ističuću da se i država suočava sa problemom finansiranja, a inflacija čini zaduživanje u dinarima preskupim na duži rok.
Kada se pogledaju kamate na državne zapise od 14 odsto kako je onda moguće davati privredi kredite sa nižom kamatom, zapitao se nekadašnji guverner, dodajući da treba imati u vidu da se država u stanoj valuti zadužuje po kamatama od 7,5 do osam odsto, a isto važi i za kredite u devizama.
Jelašić je ocenio i da smanjenje obaveznih rezervi banaka ne bi dalo željene rezultate, kao ni prilagodjavanje putem kursa, niti prilagodjavanje putem inflacije jer je to najgori vid poreza i najviše utiče na one koji imaju najmanje prihoda.
Član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković istakao je da su javne finansije u Srbiji jako ugrožene i da se u poredjenju sa okruženjem Srbija nalazi u lošem društvu, ali da optimizam daje činjenica da postoji mnogo prostora za preduzimanje različitih vrsta mera da se takvo stanje promeni nabolje, pre svega na rashodnoj strani budžeta.
Da smo u ovakvom stanju, a da znamo da smo preduzeli sve moguće mere preostalo bi nam samo kolektivno samoubistvo, ali postoji veliki prostor za unapredjenje, rekao je Vučković.
Prema njegovim rečima, tekući rashodi su veoma visoki, pre svega zbog izdataka za plate i penzije, društvena i državna preduzeća nisu reformisana, tek treba da se uvede red u javnim nabavkama, a siva ekonomija nije svedena u prihvatljive okvire.
Vučković je podsetio da je vlada krenula ambicioznom putanjom da u narednoj godini smanji budžetski deficit na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda u 2013. godini, ali da je to moguće i da će se time izbeći kriza javnog duga.
On je napomenuo i da se čini da u vladi još nema konsenzusa oko najvažnijih mera - govori se da Srbija ne želi špekulativni kapital, a i dalje se zadužuje prodajom kratkoročnih obveznica, govori se o nižoj potrošnji, a država daje subvencije.
Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Miroljub Labus ocenio je da fiskalna i monetarna politika moraju da se usaglase, da vlada preduzima mere u dobrom pravcu, ali da one neće biti dovoljne i dodao da kamatne stope moraju da budu niže, ali se to ne može učiniti administrativnim merama već treba utvrditi šta su fundamentalni uzroci.
Vlada mora da vodi manje ekspanzivnu politiku, a NBS manje restriktivnu politiku jer ni jedna ni druga sada nisu održive, rekao je Labus.
On je ocenio da budžetsko prilagodjavanje i u ovoj i u narednoj godini mora da bude veće jer će se na ovako niskom nivou efekti brzo izgubiti, naveo je on.
U 2013. moraju da se preduzmu veći rezovi na izdacima iako je to nepopularno jer prosto neće biti novca da se deficit finansira, rekao je Labus, ističući da će, imajući to u vidu i ako se ne smanje kamatne stope, Srbija i u narednoj godini biti u recesiji.
Labus je istakao i da problem nije udeo javnog duga već njegovo finansiranje za koje Srbija nema dovoljno para, a zadužuje se po sve težim uslovima, i to za vraćanje starih dugova.
(Tanjug, foto Fonet/Zoran Mrđa)
Za svako odugovlačenje danas, moraćete duplo da uradite kasnije. Vreme nije na strani vlade, pored političkih postoje i značajna ekonomska ograničenja, ali tržište je neumoljivo i bolje je donositi proaktivne mere nego da tržište to uradi umesto vas", rekao je on.
Prema rečima Jelašića, povećavanje javnog duga i stimulisanje javne potrošnje radi pokretanja privrede su "teorijske mogućnosti" ali se u Srbiji takvo rđeenje nije pokazalo kao dobar jer nije dovelo do rasta investicija već do povećanja javne potrošnje.
Zaduživanje države za kredite privredi kao alternativa nikada nigde nije dalo dobre rezultate, naveo je on, ističuću da se i država suočava sa problemom finansiranja, a inflacija čini zaduživanje u dinarima preskupim na duži rok.
Kada se pogledaju kamate na državne zapise od 14 odsto kako je onda moguće davati privredi kredite sa nižom kamatom, zapitao se nekadašnji guverner, dodajući da treba imati u vidu da se država u stanoj valuti zadužuje po kamatama od 7,5 do osam odsto, a isto važi i za kredite u devizama.
Jelašić je ocenio i da smanjenje obaveznih rezervi banaka ne bi dalo željene rezultate, kao ni prilagodjavanje putem kursa, niti prilagodjavanje putem inflacije jer je to najgori vid poreza i najviše utiče na one koji imaju najmanje prihoda.
Član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković istakao je da su javne finansije u Srbiji jako ugrožene i da se u poredjenju sa okruženjem Srbija nalazi u lošem društvu, ali da optimizam daje činjenica da postoji mnogo prostora za preduzimanje različitih vrsta mera da se takvo stanje promeni nabolje, pre svega na rashodnoj strani budžeta.
Da smo u ovakvom stanju, a da znamo da smo preduzeli sve moguće mere preostalo bi nam samo kolektivno samoubistvo, ali postoji veliki prostor za unapredjenje, rekao je Vučković.
Prema njegovim rečima, tekući rashodi su veoma visoki, pre svega zbog izdataka za plate i penzije, društvena i državna preduzeća nisu reformisana, tek treba da se uvede red u javnim nabavkama, a siva ekonomija nije svedena u prihvatljive okvire.
Vučković je podsetio da je vlada krenula ambicioznom putanjom da u narednoj godini smanji budžetski deficit na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda u 2013. godini, ali da je to moguće i da će se time izbeći kriza javnog duga.
On je napomenuo i da se čini da u vladi još nema konsenzusa oko najvažnijih mera - govori se da Srbija ne želi špekulativni kapital, a i dalje se zadužuje prodajom kratkoročnih obveznica, govori se o nižoj potrošnji, a država daje subvencije.
Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Miroljub Labus ocenio je da fiskalna i monetarna politika moraju da se usaglase, da vlada preduzima mere u dobrom pravcu, ali da one neće biti dovoljne i dodao da kamatne stope moraju da budu niže, ali se to ne može učiniti administrativnim merama već treba utvrditi šta su fundamentalni uzroci.
Vlada mora da vodi manje ekspanzivnu politiku, a NBS manje restriktivnu politiku jer ni jedna ni druga sada nisu održive, rekao je Labus.
On je ocenio da budžetsko prilagodjavanje i u ovoj i u narednoj godini mora da bude veće jer će se na ovako niskom nivou efekti brzo izgubiti, naveo je on.
U 2013. moraju da se preduzmu veći rezovi na izdacima iako je to nepopularno jer prosto neće biti novca da se deficit finansira, rekao je Labus, ističući da će, imajući to u vidu i ako se ne smanje kamatne stope, Srbija i u narednoj godini biti u recesiji.
Labus je istakao i da problem nije udeo javnog duga već njegovo finansiranje za koje Srbija nema dovoljno para, a zadužuje se po sve težim uslovima, i to za vraćanje starih dugova.
(Tanjug, foto Fonet/Zoran Mrđa)
