Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je da neće biti štampanja novca.
Ona je, međutim, rekla da će "Topčider" raditi punim kapacitetom, štampajući za druge države lična dokumenta, kartice, pa i novac, i tako donositi zemlji neophodan devizni priliv.
Kada je finansijski, posebno bankarski sektor u pitanju, neprecizno izražavanje često može da stvori nesporazume sa realnim materijalnim posledicama, navodi guvernerka na pitanje "Blica" da li je tačno da su za godinu dana strane banke iz zemlje izinele 1,5 milijadi evra.
"Treba znati šta su to banke 'iznele', dobit u skladu sa zakonom ili mimo njega, da li su vršile plaćanja ili su se razduživale. A što se odgovornosti tiče, banke su odgovorne onoliko koliko ih obavezuje zakonska regulativa i koliko NBS u svojoj kontrolnoj funkciji postupa u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima", rekla je ona.
Rast nezaposlenosti, inflacije i sve veće kašnjenje s otplatom kredita, dok banke istovremeno stvaraju profit, ona objašnjava "kratkovidošću banaka koje misle da mogu da posluju i trguju samo sa državom i koje ne vide da i njihov dugoročni opstanak zavisi od razvoja realnog sektora, zaposlenosti i kreditne sposobnosti građana.
Guvernerka ističe da nije sporno što banke imaju profit, "ali je valjda zajednički cilj da i drugi imaju profit, jer je to jedino dugoročno održivo stanje".
NBS može da pomogne bankama da se vrate tradicionalnom poslu davanja kredita za otvaranje radnih mesta i proizvodnju, kako je rekla, tako što neće stvarati atraktivna alternativna rešenja za stvaranje profita od kojih koristi nemaju ni građani, ni realni sektor, ni republički budžet.
Tabaković naglašava da nije posao NBS da vodi selektivnu politiku ulaganja, niti da odlučuje u koje grane, delatnosti ili izvozne sektore treba strateški ulagati. "Naš posao je da stvorimo jednake uslove svima da povećaju kreditnu aktivnost u korist privrede i građana".
Na pitanje ko zlopotrebljava finanisjski sistem i dostupnost informacijama kako bi višak novca usmerio u državne hartije od vrednosti ili u kupoprodaju deviza i tako solidno zaradio, guverner ističe da je interesuje "preventivno delovanje NBS da takve stvari ne mogu da se događaju".
"S jedne strane, to je precizno doziranje likvidnosti, a s druge onemogućavanje forsiranja bilo koje banke, prava konkurencija i jednaki uslovi za pristup tržištu i našim izvorima. Analiza koja je u toku poslužiće da odluke o intervencijama na deviznom tržištu donosimo bez mogućnosti trošenja deviznih rezervi u špekulativne svrhe", kazala je ona.
Upitana ko su "finansijski špekulanti u Srbiji", ona je rekla da to nije pitanje za guvernera, "možda je pitanje za one koji su van regulative i kontrole NBS ostavili samo investicione fondove".
(Tanjug/Foto: Beta, Milan Obradović)
Kada je finansijski, posebno bankarski sektor u pitanju, neprecizno izražavanje često može da stvori nesporazume sa realnim materijalnim posledicama, navodi guvernerka na pitanje "Blica" da li je tačno da su za godinu dana strane banke iz zemlje izinele 1,5 milijadi evra.
"Treba znati šta su to banke 'iznele', dobit u skladu sa zakonom ili mimo njega, da li su vršile plaćanja ili su se razduživale. A što se odgovornosti tiče, banke su odgovorne onoliko koliko ih obavezuje zakonska regulativa i koliko NBS u svojoj kontrolnoj funkciji postupa u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima", rekla je ona.
Rast nezaposlenosti, inflacije i sve veće kašnjenje s otplatom kredita, dok banke istovremeno stvaraju profit, ona objašnjava "kratkovidošću banaka koje misle da mogu da posluju i trguju samo sa državom i koje ne vide da i njihov dugoročni opstanak zavisi od razvoja realnog sektora, zaposlenosti i kreditne sposobnosti građana.
Guvernerka ističe da nije sporno što banke imaju profit, "ali je valjda zajednički cilj da i drugi imaju profit, jer je to jedino dugoročno održivo stanje".
NBS može da pomogne bankama da se vrate tradicionalnom poslu davanja kredita za otvaranje radnih mesta i proizvodnju, kako je rekla, tako što neće stvarati atraktivna alternativna rešenja za stvaranje profita od kojih koristi nemaju ni građani, ni realni sektor, ni republički budžet.
Tabaković naglašava da nije posao NBS da vodi selektivnu politiku ulaganja, niti da odlučuje u koje grane, delatnosti ili izvozne sektore treba strateški ulagati. "Naš posao je da stvorimo jednake uslove svima da povećaju kreditnu aktivnost u korist privrede i građana".
Na pitanje ko zlopotrebljava finanisjski sistem i dostupnost informacijama kako bi višak novca usmerio u državne hartije od vrednosti ili u kupoprodaju deviza i tako solidno zaradio, guverner ističe da je interesuje "preventivno delovanje NBS da takve stvari ne mogu da se događaju".
"S jedne strane, to je precizno doziranje likvidnosti, a s druge onemogućavanje forsiranja bilo koje banke, prava konkurencija i jednaki uslovi za pristup tržištu i našim izvorima. Analiza koja je u toku poslužiće da odluke o intervencijama na deviznom tržištu donosimo bez mogućnosti trošenja deviznih rezervi u špekulativne svrhe", kazala je ona.
Upitana ko su "finansijski špekulanti u Srbiji", ona je rekla da to nije pitanje za guvernera, "možda je pitanje za one koji su van regulative i kontrole NBS ostavili samo investicione fondove".
(Tanjug/Foto: Beta, Milan Obradović)
