Nisam dobio mandat da pripremam "Telekom" za prodaju. Ovde sam da podignem vrednost kompanije, kao i svaki menadžer, i to je jedino čime ću se baviti. Moj cilj je da firma više vredi, a vlasnik će da odredi kada i da li "Telekom" treba da se proda", kaže u intervjuu za "Politiku" Predrag Ćulibruk, vršilac dužnosti direktora kompanije "Telekom Srbija".
"Neću se baviti time da li "Telekom" treba prodavati ili ne treba. Ova kompanija može i u buduće veoma dobro da radi bez obzira na to da li će biti privatizovana", kaže Ćulibrk.
Ćulibrk objašnjava da je u "Telekomu" već 18 godina.
"Na mesto direktora "Telekoma" došao sam nakon 18 godina rada u ovoj firmi. Poslednjih nešto više od pet godina bio sam na mestu generalnog direktora ćerke firme "Telekoma", odnosno "Telekoma Srpska", od juna 2007. pa do pre nekih desetak dana.
"Telekom Srbija" po prihodima jeste tri-četiri puta veći, ali su poslovni procesi identični. Tako da verujem da dovoljno poznajem ovaj sektor i da imam dovoljno iskustva da bih mogao da vodim "Telekom" i njim upravljam", kaže Ćulibrk.
Kako je rekao, on je zadovoljan i napretkom "Telekoma Srpske", kojim je do sada upravljao.
"Telekom Srpske je u odličnom stanju. Listriran je na berzi već nekoliko godina i od 2007. godine do danas smo akcionarima godišnje isplaćivali od 50 do 55 miliona evra. To je zdrava kompanija sa najvećom operativnom dobiti u regionu, likvidna je, nezadužena i nema ni jedan jedini kredit. To je danas prvi mobilni oparater u Bosni i Hercegovini i ima 41 odsto tržišnog učešća, a kada smo ga preuzeli to učešće je bilo 33 odsto", objašnjava direktor "Telekoma Srbije".
Ćulibrk je demantovao da se ikada bavio politikom i bio član stranke.
"Biću otvoren i iskren. Nikada nisam bio član nijedne političke partije, niti povezan sa strankom i čitav radni vek sam proveo radeći u "Telekomu". Politikom se nisam bavio i postavljen sam da unapredim poslovanje", napominje Ćulibrk.
On je objasnio i koji su mu trenutni prioriteti u radu. Kako navodi od postavljenja, pre desetak dana, sagledava finansijsku, tržišnu, tehnološku poziciju i infrastrukturu kompanije.
"Najveći problem je naša finansijska pozicija. U januru smo otkupili 20 odsto udela od grčkog "OTE" za 380 miliona evra, ali je zbog reprograma kredita uzeta pozajmica od 470 miliona evra sa grejs periodom od godinu dana. Tu su i raniji krediti od drugih poverilaca i dobavljača telekomunikacione opreme", kaže novi direktor "Telekoma".
Prema njegovim rečima ukupan dug kompanije danas iznosi 700 miliona evra, odnosno sa kamatama 750-760 miliona evra.
"Ali, moram da istaknem da je "Telekom" i pored toga likvidan. Najveći izazov nam predstoji sledeće godine jer od januara kreće otplata kredita i treba obezbediti 305 miliona evra kako bismo namirili obaveze prema poveriocima. To neće biti lako, ali ponavljam da nemamo problema i da sve svoje obaveze redovno ispunjavamo", kategoričan je Ćulibrk.
On se osvrnuo i na odnos sa konkurentima, a na pitanje da li je "Telekom" prošle godine prvi put imao manju dobit od "Telenora", objašnjava da su to podaci Republičke agencije za elektronske komunikacije.
"Agencija je objavila podatke na osnovu podataka koje su im dostavili sami operateri. Ja ne mogu da opovrgnem da je to tako jer zaista nemam uvid u podatke "Telenora". Ali, jasno je da je "Telekom", odnosno MTS, izgubio dominaciju koju je imao. Naš zadatak je da u opštoj borbi sa konkurencijom pokušamo da MTS vratimo na staze stare slave. Ne mislim da je MTS u problemu i zajedno sa zaposlenima možemo da budemo još bolji", tvrdi Ćulibrk.
Što se tiče mogućih otpuštanja u kompaniji, Ćulibrk kaže da "Telekom" nema problem sa brojem zaposlenih, već sa njihovim kompetencijama i veštinama.
"Ali, to može da se unapredi. "Telekom" je u stanju da svojih više od 9.000 zaposlenih angažuje u punoj meri i maksimalno uposli", navodi Ćulibrk i odbacuje mogućnost smanjenja zarada radi štednje. Kako navodi, prosečna plata u "Telekomu" je iznad republičkog proseka i iznosi 62.000 dinara.
Na pitanje koliko je MTS izgubio korisnika od kada je uvedena mogućnost promene provajdera, on kaže da o tome ne postoje podaci:
"Ratel objavljuje samo koliko je ukupno brojeva preneto. A koliko je prešlo iz "Vipa" u "Telenor", iz MTS-a u "Vip", iz "Telenora" u MTS, ja to ne znam i ne mogu da nagađam."
Što se tiče promena u menadžmentu kompanije, Ćulibrk kaže da je u fazi razgovora sa saradnicima.
"To su odluke koje ne mogu da se donose preko kolena. Nekih promena će možda i biti, ali i postojeći ljudi koji imaju izvšne funkcije - ljudi su iz sistema, koji su ovde najmanje po desetak godina. Moram da sagledam njihove veštine, umeće, sposobnost upravljanja - jedino je bitan rezultat. Ko bude doprinosio, moći će da računa na saradnju sa mnom, ko ne bude, naravno da neće", kaže direktor "Telekoma".
On je objasnio i kako funkcioniše komunikacija sa Vladom Srbije:
"Postoji Nadzorni odbor koji je imenovala Vlada Srbije. Strogo formalno, oni su moj partner za razgovore, a oni polažu račune Vladi. Mi imamo korporativne organe upravljanja i to tako funkcioniše", objašnjava Ćulibrk.
Što se tiče besplatnih akcija za građane Srbije, Ćulibrk objašnjava da će u dogovoru sa Vladom Srbije biti procenjen najbolji trenutak kada će se započeti sa njihovom trgovinom.
"Moramo pažljivo da donosimo takve odluke. I to ne samostalno, već sa akcionarima. Naravno, najveći akcionar je država i bilo bi pogubno napraviti loš potez. Obratićemo se Vladi Srbije i videti kada je momenat da se krene sa trgovanjem akcijama. Uskoro ćemo inicirati sastanak sa predstavnicima Vlade.
Za ovih desetak dana započeo sam mnogo aktivnosti. Prvi zadatak je da obezbedim stabilnost kompanije, a ovo je nešto što ne može da pobegne i građani koji su vlasnici akcija neće ostati bez njih.
Trenutno je naše tržište kapitala veoma plitko i malo ko može da proceni šta bi moglo da se desi sa akcijama ako se sada pojave na berzi", objašnjava za "Politiku" Predrag Ćulibrk, vršilac dužnosti generalnog direktora "Telekoma Srbija".
(MONDO/Foto: Filip Krainčanić, Tanjug)
"Neću se baviti time da li "Telekom" treba prodavati ili ne treba. Ova kompanija može i u buduće veoma dobro da radi bez obzira na to da li će biti privatizovana", kaže Ćulibrk.
Ćulibrk objašnjava da je u "Telekomu" već 18 godina.
"Na mesto direktora "Telekoma" došao sam nakon 18 godina rada u ovoj firmi. Poslednjih nešto više od pet godina bio sam na mestu generalnog direktora ćerke firme "Telekoma", odnosno "Telekoma Srpska", od juna 2007. pa do pre nekih desetak dana.
"Telekom Srbija" po prihodima jeste tri-četiri puta veći, ali su poslovni procesi identični. Tako da verujem da dovoljno poznajem ovaj sektor i da imam dovoljno iskustva da bih mogao da vodim "Telekom" i njim upravljam", kaže Ćulibrk.
Kako je rekao, on je zadovoljan i napretkom "Telekoma Srpske", kojim je do sada upravljao.
"Telekom Srpske je u odličnom stanju. Listriran je na berzi već nekoliko godina i od 2007. godine do danas smo akcionarima godišnje isplaćivali od 50 do 55 miliona evra. To je zdrava kompanija sa najvećom operativnom dobiti u regionu, likvidna je, nezadužena i nema ni jedan jedini kredit. To je danas prvi mobilni oparater u Bosni i Hercegovini i ima 41 odsto tržišnog učešća, a kada smo ga preuzeli to učešće je bilo 33 odsto", objašnjava direktor "Telekoma Srbije".
Ćulibrk je demantovao da se ikada bavio politikom i bio član stranke.
"Biću otvoren i iskren. Nikada nisam bio član nijedne političke partije, niti povezan sa strankom i čitav radni vek sam proveo radeći u "Telekomu". Politikom se nisam bavio i postavljen sam da unapredim poslovanje", napominje Ćulibrk.
On je objasnio i koji su mu trenutni prioriteti u radu. Kako navodi od postavljenja, pre desetak dana, sagledava finansijsku, tržišnu, tehnološku poziciju i infrastrukturu kompanije.
"Najveći problem je naša finansijska pozicija. U januru smo otkupili 20 odsto udela od grčkog "OTE" za 380 miliona evra, ali je zbog reprograma kredita uzeta pozajmica od 470 miliona evra sa grejs periodom od godinu dana. Tu su i raniji krediti od drugih poverilaca i dobavljača telekomunikacione opreme", kaže novi direktor "Telekoma".
Prema njegovim rečima ukupan dug kompanije danas iznosi 700 miliona evra, odnosno sa kamatama 750-760 miliona evra.
"Ali, moram da istaknem da je "Telekom" i pored toga likvidan. Najveći izazov nam predstoji sledeće godine jer od januara kreće otplata kredita i treba obezbediti 305 miliona evra kako bismo namirili obaveze prema poveriocima. To neće biti lako, ali ponavljam da nemamo problema i da sve svoje obaveze redovno ispunjavamo", kategoričan je Ćulibrk.
On se osvrnuo i na odnos sa konkurentima, a na pitanje da li je "Telekom" prošle godine prvi put imao manju dobit od "Telenora", objašnjava da su to podaci Republičke agencije za elektronske komunikacije.
"Agencija je objavila podatke na osnovu podataka koje su im dostavili sami operateri. Ja ne mogu da opovrgnem da je to tako jer zaista nemam uvid u podatke "Telenora". Ali, jasno je da je "Telekom", odnosno MTS, izgubio dominaciju koju je imao. Naš zadatak je da u opštoj borbi sa konkurencijom pokušamo da MTS vratimo na staze stare slave. Ne mislim da je MTS u problemu i zajedno sa zaposlenima možemo da budemo još bolji", tvrdi Ćulibrk.
Što se tiče mogućih otpuštanja u kompaniji, Ćulibrk kaže da "Telekom" nema problem sa brojem zaposlenih, već sa njihovim kompetencijama i veštinama.
"Ali, to može da se unapredi. "Telekom" je u stanju da svojih više od 9.000 zaposlenih angažuje u punoj meri i maksimalno uposli", navodi Ćulibrk i odbacuje mogućnost smanjenja zarada radi štednje. Kako navodi, prosečna plata u "Telekomu" je iznad republičkog proseka i iznosi 62.000 dinara.
Na pitanje koliko je MTS izgubio korisnika od kada je uvedena mogućnost promene provajdera, on kaže da o tome ne postoje podaci:
"Ratel objavljuje samo koliko je ukupno brojeva preneto. A koliko je prešlo iz "Vipa" u "Telenor", iz MTS-a u "Vip", iz "Telenora" u MTS, ja to ne znam i ne mogu da nagađam."
Što se tiče promena u menadžmentu kompanije, Ćulibrk kaže da je u fazi razgovora sa saradnicima.
"To su odluke koje ne mogu da se donose preko kolena. Nekih promena će možda i biti, ali i postojeći ljudi koji imaju izvšne funkcije - ljudi su iz sistema, koji su ovde najmanje po desetak godina. Moram da sagledam njihove veštine, umeće, sposobnost upravljanja - jedino je bitan rezultat. Ko bude doprinosio, moći će da računa na saradnju sa mnom, ko ne bude, naravno da neće", kaže direktor "Telekoma".
On je objasnio i kako funkcioniše komunikacija sa Vladom Srbije:
"Postoji Nadzorni odbor koji je imenovala Vlada Srbije. Strogo formalno, oni su moj partner za razgovore, a oni polažu račune Vladi. Mi imamo korporativne organe upravljanja i to tako funkcioniše", objašnjava Ćulibrk.
Što se tiče besplatnih akcija za građane Srbije, Ćulibrk objašnjava da će u dogovoru sa Vladom Srbije biti procenjen najbolji trenutak kada će se započeti sa njihovom trgovinom.
"Moramo pažljivo da donosimo takve odluke. I to ne samostalno, već sa akcionarima. Naravno, najveći akcionar je država i bilo bi pogubno napraviti loš potez. Obratićemo se Vladi Srbije i videti kada je momenat da se krene sa trgovanjem akcijama. Uskoro ćemo inicirati sastanak sa predstavnicima Vlade.
Za ovih desetak dana započeo sam mnogo aktivnosti. Prvi zadatak je da obezbedim stabilnost kompanije, a ovo je nešto što ne može da pobegne i građani koji su vlasnici akcija neće ostati bez njih.
Trenutno je naše tržište kapitala veoma plitko i malo ko može da proceni šta bi moglo da se desi sa akcijama ako se sada pojave na berzi", objašnjava za "Politiku" Predrag Ćulibrk, vršilac dužnosti generalnog direktora "Telekoma Srbija".
(MONDO/Foto: Filip Krainčanić, Tanjug)
Teodosić ovakav meč nije imao 14 godina! Navijači Partizana pamte kad je poslednji put imao nula asistencija!
"Obradović više ne računa na njega, Partizan traži drugog igrača": Otkriveno kakvo pojačanje žele crno-beli
Mondo ukrštenica za 23. novembar: Jutarnja zabava i "razgibavanje" mozga!
"Zašto navijači Crvene zvezde to rade?": NBA as tražio objašnjenje, jedan detalj mu nije jasan
Odložen meč Crvene zvezde zbog snega: 17 dana bez fudbala do Lige šampiona