Ma koliko kvalifikovani bili, danas je u Srbiji teško naći posao za sebe, a zamislite da vam je posao da tražite posao za druge. Osim državnog Zavoda za zapošljavanje ovim poslom bave se brojne privatne firme, ali kako je MONDO istraživao, ni njima ne cvetaju ruže, iako je "mušterija" sve više.

Iako su svesni krize, vlasnici ovih agencija kažu da im ne bi škodila veća podrška države, jer rade na istom poslu – smanjenju nezaposlenosti. Da je takvu podršku imala Radmila Čaka, vlasnica firme "Omikron" iz Kraljeva, i dalje bi se bavila ovom delatnošću, međutim zvanično je izgubila licencu za rad zbog neodgovarajućeg poslovnog prostora, ali i da toga nije bilo, odustala bi od te delatnosti i prešla na knjigovodstvo, čime se sada bavi.

"Kraljevo je privredno mrtav grad i sasvim je drugačija situacija nego u Beogradu, Novom Sadu ili Kragujevcu", kaže Čaka i tvrdnju ilustruje činjenicom da se na njen oglas za knjigovođu javilo 130 kandidata sa visokom školskom spremom.

Kao agencija za zapošljavanje "Omikron" je radio pet godina ali se samo prva pokazala profitabilnom. Naime, od nezaposlenih se usluge ne naplaćuju, a firme nisu bile spremne da plate ni minimalne cene usluga od svega 1.000 - 1.500 dinara, iako je u tu cenu bila uključena i obuka kandidata.

Čaka tvrdi da se Nacionalna služba za zapošljavanje gotovo ne angažuje na poslu pronalaženja zaposlenja u ovom kraju.

Zato je "Omikronu", kao jedinoj takvoj agenciji u regionu Kraljeva, u početku bila obećana i pomoć države, za šta se zalagao i tadašnji ministar rada. Međutim, pomoć nikada nije stigla jer NZS nije htela da prebaci sredstva firmi, a lokalna samouprava nije imala sluha za ovu agenciju.

Slično iskustvo su imali i u agenciji "Hakuna Matata" iz Beograda, koja se svojevremeno bavila zapošljavanjem, ali i iseljavanjem u Kanadu. Od ove delatnosti se sada odustalo.

Prema rečima Ivana Janoušeka iz ove agencije, interesovanje nezaposlenih je bilo veliko, ali ne i poslodavaca, koji uglavnom otpuštaju, a ne zapošljavaju radnike.

Kompanija "Dekra zapošljavanje" je specijalizovana za privremeno zapošljavanje (Staff leasing), posredovanje pri zapošljavanju i konsalting u oblasti ljudskih resursa.

Kako kažu u "Dekri" raste broj nezaposlenih lica, a sa druge strane, mnoge firme se zatvaraju i povlače se sa srpskog tržišta pa je za agencije za zapošljavanje posla sve manje. Kako kažu za MONDO, baza kandidata nikada nije bila veća, a do novih klijenata je izuzetno teško doći.

S obzirom na to da postoji ograničen broj radnih mesta poslodavci su u prilici da biraju "najbolje od najboljih", a u tom procesu selekcije oni bez radnog iskustva ili sa previše radnog iskustva, nemaju mnogo šanse. Baš zbog svoje pozicije da biraju, poslodavci često imaju nerealne kriterijume u izboru budućih zaposlenih, stvarajući na taj način još veći pritisak koji nezaposlena lica i tako osećaju na svojoj koži.

Ali, ni kandidati koji traže posao nisu baš "na zemlji". Kako kažu u "Dekri" na konkurse se prijavljuje mnogo više kandidata nego ranijih godina, a često se događa da neselektivno konkurišu na sve pozicije koje su se tog dana oglasile na nekom od portala za zapošljavanje, što ageniciji komplikuje odabir.

Osim toga, kandidati često preteruju u svojim očekivanjima kada su u pitanju zarade, a neki su skloni da u svoje radne biografije navode određene tvrdnje koje nisu istinite kako bi sebi povećali šansu za dobijanje zaposlenja.

Ako se izuzmu strane firme koje se bave pronalaženjem kadrova za kompanije – većina domaćih agencija za zapošljavanje iz adresara sa interneta je ugašena, promenila je delatnost, najčešće se ne nalazi na datom broju telefona ili se na telefon niko ne javlja.


Ako posle svih ovih iskustava i dalje nameravate počnete da se bavite ovim poslom, imajte na umu da otvaranje takve agencije nije ni malo lako. Za osnivanje i rad agencija za zapošljavanje neophodno je proći procedure koje propisuje Ministartsvo rada, a koje uključuju ispit iz dva dela, ali i taksu od 15.000 dinara. Takođe, neophodno je ispuniti i određene uslove u pogledu poslovnog prostora ali i nivoa stručne spreme zaposlenih.

Zbog čega je sve to neophodno? Kako za MONDO kažu u Ministastvu rada glavni razlog je zaštita nezaposlenih, ali i da bi vlasnici agencija stručno obavljali posao, odnosno, dobro uputili svoje korinsike.

Agencije za zapošljavanje se osnivaju na osnovu Zakona o zapošljavanju i osiguranju u slučaju nezaposlenosti, koji propisuje da poslove zapošljavanja obavljaju Nacionalna služba za zapošljavanje i agencije za zapošljavanje.

Ministarstvo nadležno za poslove zapošljavanja izdaje agenciji dozvolu za rad na osnovu pismenog zahteva, ako agencija ispunjava uslove u pogledu prostorne i tehničke opremljenosti i stručne osposobljenosti zaposlenih. Dozvola za rad se izdaje na period od pet godina, i može se produžiti.

Osnivanje agencija za zapošljavanje omogućeno je Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti iz 2003. godine.

Ministarstvo nadležno za poslove zapošljavanja vodi registar izdatih dozvola za rad agencijama za zapošljavanje. Broj registrovanih agencija za zapošljavanje, od donošenja Zakona 2003. godine do danas uvek se kretao između 50 i 60, dok trenutno, broj izdatih dozvola za rad iznosi 54.

Međutim, ne žale se samo vlasnici agencija na Ministarstvo, već i u Ministarstvu kažu da ni agencije ne rade baš sve kako treba.

Navode da se najčešći problemi odnose na nepoštovanje obaveze da se ministarstvo obaveštava redovno o promeni sedišta i broju zaposlenih lica u agencijama, s obzirom na to da su agencije u obavezi da o svim promenama obaveste ministsarstvo u roku od pet dana od dana nastale promene.

Dalje, u kontaktu sa NSZ, strankama, proverom na internetu ili u saradnji sa drugim organima, Ministarstvo neretko nailazi na slučajeve da ove poslove obavljaju agencije koje nisu registrovane u skladu sa zakonom. Kako je objašnjeno Mondu, taj problem reguliše tržišna inspekcija.

Prema postojećim podacima najveći broj agencija za zapošljavanje nalazi se u Beogradu, a ima ih i u: Nišu, Novom Sadu, Subotici, Kruševcu, Šapcu i Novom Pazaru.

A šta kaže statistika, ima li posla za agencije? Ako je suditi po broju nezaposlenih – trebalo bi da ima.

U avgustu 2012. godine na listi Nacionalne službe za zapošljavanje bilo je 751.579 lica, od čega više od pola (54,74 odsto) sa srednjom stručnom spremom, a slede nekvalifikovani i polukvalifikovani radnici, dok na posao najmanje čekaju oni sa fakultetskom diplomom (7,39 odsto).

Najbrže do posla dolaze stručnjaci za finansije, inženjeri elektrotehnike, IT stručnjaci, diplomirani inženjeri elektronike,mašinstva i građevine sa licencama,matematičari i lekari sa speciljalizacijama.

Ipak zahvaljujući projektu "Priprema institucija tržišta rada u Republici Srbiji za evropsku strategiju zapošljavanja", koji podržava EU, a koji je vredan dva miliona evra, politika zapošljavanja u Srbiji bi trebalo da bude efikasnija.

U okviru tog projekata eksperti iz Francuske, Rumunije i Švedske će pružati pomoć kolegama u Srbiji iz resornog ministarstva i Nacionalne službe za zapošljavanje radi unapređenja znanja i sposobnosti kako bi se nacionalna politika zapošljavanja poboljšala.

Ali i država bi morala nešto ozbiljnije da preduzme u strategiji, jer se neretko može čuti da je glavni problem kvalifikovanost radnika u Srbiji.

Stručnjaci tvrde da bi u našoj državi morala da bude izvršena reforma školstva u skladu sa zahtevima tržišta rada, ali to je već neka druga priča.

(R. Repija, MONDO/Ilustracija: Guliver/Getty Images)