Šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer izjavio je danas da je fiskalna politika u Srbiji "dosta labava" i da je neophodno raditi na povećanje discipline u toj oblasti.
Predstavljajući Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u pristupanju EU, Dežer je podsetio da će javni dug do kraja godine porasti do 60 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a budžetski deficit došao je do sedam odsto, što su, prema njegovim rečima, alarmantne brojke.
Postoji velika potreba da se zavede fiskalna disciplina, i da se javni dug vrati u okvire do 45 odsto BDP-a, rekao je on na skupu u Privrednoj komori Srbije, ističući da su vladine mere za povećanje priliva u budžet pozitivne, ali da nije mnogo urađeno na smanjenju javne potrošnje.
Dežer je ocenio i da uvođenje 13. penzije nije mera koja je na pravi način usmerena na najugroženije i postavio pitanje da li će i umereni rast plata u javnom sektoru i penzija biti dovoljan da se stabilizuje situacija u budžetu.
Prema njegovim rečima, "srpska privreda je u procesu kontrakcije" i očekuje se da će u ovoj godini pad biti 1,5 odsto BDP-a, a i drugi makroekonomski parametri su nepovoljni - spoljnotrgovinski deficit se povećava, situcija je dosta teška u pogledu stranih direktnih investicija, a stopa nezaposlenosti porasla je na skoro 26 odsto.
Dežer je naglasio da ne može biti bezbednog poslovnog okruženja ako u državi ne funkcioniše vladavina prava, što podrazumeva i da državna uprava obavlja svoj posao kako treba i da se pridržava određenih standarda.
Srbija je danas u velikoj meri integrisana u evropsku oblast jer se više od 60 odsto trgovinske razmene obavlja sa zemljama EU, a ako se uračunaju zemlje EFTA i CEFTA sporazuma to je 85 odsto razmene, naveo je on.
Svi moramo da tražimo nova tržišta, posebno među zemljama u razvoju, to radi i EU jer su to ogromni potencijali, ali cifre su vrlo jasne, naglasio je Dežer.
Ekonomski odnosi sa EU ne zasnivaju se samo na trgovini, tu su i investicije zemalja članica i u poslednjih 10 godina ulaganja iz evropskih zemalja u Srbiju bila su veća od 11,5 milijardi evra, rekao je on.
Sve više investicija stiže u Srbiju jer ulagači ovde vide predvidljivost i stabilnost tržišta, iako u toj oblasti postoji ogroman prostor za unapređenje, rekao je Dežer i dodao da činjenica da zemlje EU ulažu u Srbiju šalje ohrabrujuću poruku i drugim investitorima.
Kako je naglasio, potrebno je još raditi na liberalizaciji tržišta, jer i dalje 22 odsto proizvoda ima državno uređene cene, a cene komunalnih usluga bi trebalo realnije utvrđivati.
Takođe, neophodne su strukturne reforme jer državna preduzeća koštaju budžet svake godine milijardu evra zbog gubitaka koje prave, a ti gubici ne padaju već su sve veći, upozorio je Dežer.
On je ukazao da i dalje postoji dobar broj preduzeća u restrukturiranju, koja su ogromno opterećenje za budžet, njihova imovina je neiskorišćena, isplaćuju se plate radnicima, a privatizacija ide veoma sporim tempom.
Primer dobrog napretka je oblast državne statistike gde je uspostavljena harmonizacija sa evropskom regulativom, dodao je Dežer.
Dežer izjavio je danas da pominjanje teritorijalnog integriteta Kosova u Strategiji proširenja Evropske komisije ne treba da odvraća pažnju od reformi koje Srbija treba sa sprovede.
Dežer je na predstavljaju Izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije u pristupanju EU u Privrednoj komori Srbije rekao da treba da se pokrene i unapredi dijalog Beograda i Prištine.
Prema njegovim rečima, treba rešiti tehnička pitanja kao što su telekomunikacije, električna energija i saradnja sa Euleksom.
(agencije/MONDO, foto: Beta, Miloš Miškov)
Postoji velika potreba da se zavede fiskalna disciplina, i da se javni dug vrati u okvire do 45 odsto BDP-a, rekao je on na skupu u Privrednoj komori Srbije, ističući da su vladine mere za povećanje priliva u budžet pozitivne, ali da nije mnogo urađeno na smanjenju javne potrošnje.
Dežer je ocenio i da uvođenje 13. penzije nije mera koja je na pravi način usmerena na najugroženije i postavio pitanje da li će i umereni rast plata u javnom sektoru i penzija biti dovoljan da se stabilizuje situacija u budžetu.
Prema njegovim rečima, "srpska privreda je u procesu kontrakcije" i očekuje se da će u ovoj godini pad biti 1,5 odsto BDP-a, a i drugi makroekonomski parametri su nepovoljni - spoljnotrgovinski deficit se povećava, situcija je dosta teška u pogledu stranih direktnih investicija, a stopa nezaposlenosti porasla je na skoro 26 odsto.
Dežer je naglasio da ne može biti bezbednog poslovnog okruženja ako u državi ne funkcioniše vladavina prava, što podrazumeva i da državna uprava obavlja svoj posao kako treba i da se pridržava određenih standarda.
Srbija je danas u velikoj meri integrisana u evropsku oblast jer se više od 60 odsto trgovinske razmene obavlja sa zemljama EU, a ako se uračunaju zemlje EFTA i CEFTA sporazuma to je 85 odsto razmene, naveo je on.
Svi moramo da tražimo nova tržišta, posebno među zemljama u razvoju, to radi i EU jer su to ogromni potencijali, ali cifre su vrlo jasne, naglasio je Dežer.
Ekonomski odnosi sa EU ne zasnivaju se samo na trgovini, tu su i investicije zemalja članica i u poslednjih 10 godina ulaganja iz evropskih zemalja u Srbiju bila su veća od 11,5 milijardi evra, rekao je on.
Sve više investicija stiže u Srbiju jer ulagači ovde vide predvidljivost i stabilnost tržišta, iako u toj oblasti postoji ogroman prostor za unapređenje, rekao je Dežer i dodao da činjenica da zemlje EU ulažu u Srbiju šalje ohrabrujuću poruku i drugim investitorima.
Kako je naglasio, potrebno je još raditi na liberalizaciji tržišta, jer i dalje 22 odsto proizvoda ima državno uređene cene, a cene komunalnih usluga bi trebalo realnije utvrđivati.
Takođe, neophodne su strukturne reforme jer državna preduzeća koštaju budžet svake godine milijardu evra zbog gubitaka koje prave, a ti gubici ne padaju već su sve veći, upozorio je Dežer.
On je ukazao da i dalje postoji dobar broj preduzeća u restrukturiranju, koja su ogromno opterećenje za budžet, njihova imovina je neiskorišćena, isplaćuju se plate radnicima, a privatizacija ide veoma sporim tempom.
Primer dobrog napretka je oblast državne statistike gde je uspostavljena harmonizacija sa evropskom regulativom, dodao je Dežer.
Dežer izjavio je danas da pominjanje teritorijalnog integriteta Kosova u Strategiji proširenja Evropske komisije ne treba da odvraća pažnju od reformi koje Srbija treba sa sprovede.
Dežer je na predstavljaju Izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije u pristupanju EU u Privrednoj komori Srbije rekao da treba da se pokrene i unapredi dijalog Beograda i Prištine.
Prema njegovim rečima, treba rešiti tehnička pitanja kao što su telekomunikacije, električna energija i saradnja sa Euleksom.
(agencije/MONDO, foto: Beta, Miloš Miškov)
