Poslovne banke u Srbiji su privrednicima za samo mesec i po dana odobrile više od 668 miliona evra kredita za održavanje likvidnosti sa subvencionisanom kamatom, saopštilo je Ministarstvo finansija i privrede.
Od 1. septembra, odnosno od početka sprovođenja Uredbe o subvencionisanju kamate na kredite za likvidnost, obrtna sredstva i finansiranje izvoznih poslova, banke su odobrile 534 miliona evra kredita sa deviznom klauzulom, dok je dinarskih kredita odobreno u iznosu od 134 miliona evra.
Od ukupno 668 miliona evra kredita, na nove plasmane otpada 400 miliona, odnosno 60 odsto, refinansirano je 188 miliona evra kredita, odnosno 28 odsto, a za izvozne poslove odobreno je 80 miliona, odnosno 12 odsto.
Mala preduzeća učestvuju u ukupnom iznosu odobrenih kredita sa 22, odsto, srednja sa 23 odsto, a velika sa 55 odsto.
Zbog velike tražnje privrednika, a na predlog ministarstva, prošle nedelje su usvojene izmene uredbe kojima je izdvojeno dodatnih milijardu dinara za subvencionisanje kamata po tim kreditima, koja su obezbeđena kroz rebalans budžeta.
Na taj način ukupna sredstva za ovaj program u 2012. godini iznose 1,3 milijarde dinara.
Izmenama uredbe je precizirano i da iznosi pripadajuće subvencionisane kamate za 2012. godinu, koje banke potražuju za velika preduzeća, ne sme prelaziti 50 odsto ukupnog potraživanja za subvencionisanu kamatu za sve vrste plasmana u ovoj godini.
Na taj način banke se podstiču da svoja sredstva usmere više ka preduzetnicima, malim i srednjim preduzećima, saopštilo je ministarstvo.
Program kredita za likvidnost sa subvencionisanom kamatom pokrenulo je Ministarstvo finansija i privrede u cilju održavanja likvidnosti privrede.
Banke plasiraju svoja sredstva privredi, a država subvencioniše kamatnu stopu, i to sa pet odsto, kako za dinarske, tako i za kredite sa valutnom klauzulom.
Tako privrednici za dinarske kredite za likvidnost imaju godišnju kamatnu stopu u visini referentne stope NBS, a za devizne evro kredite maksimalnu kamatu do 3,5 odsto godišnje.
U ovaj program uključile su se Komercijalna banka, Banka Inteza, Rajfajzen, Sosijete ženeral, Erste banka, Unikredit banka, Hipo Alpe Adrija banka, EFG, Čačanska banka, Credy banka, Folksbanka, Marfin banka, Prokredit banka, Kredi agrikol, Vojvođanska banka, Univerzal banka, Findomestik banka, OTP banka, NLB banka, Poštanska štedionica, AIK banka, Pireus, Oportuniti i Alfa banka.
(Tanjug)
Od ukupno 668 miliona evra kredita, na nove plasmane otpada 400 miliona, odnosno 60 odsto, refinansirano je 188 miliona evra kredita, odnosno 28 odsto, a za izvozne poslove odobreno je 80 miliona, odnosno 12 odsto.
Mala preduzeća učestvuju u ukupnom iznosu odobrenih kredita sa 22, odsto, srednja sa 23 odsto, a velika sa 55 odsto.
Zbog velike tražnje privrednika, a na predlog ministarstva, prošle nedelje su usvojene izmene uredbe kojima je izdvojeno dodatnih milijardu dinara za subvencionisanje kamata po tim kreditima, koja su obezbeđena kroz rebalans budžeta.
Na taj način ukupna sredstva za ovaj program u 2012. godini iznose 1,3 milijarde dinara.
Izmenama uredbe je precizirano i da iznosi pripadajuće subvencionisane kamate za 2012. godinu, koje banke potražuju za velika preduzeća, ne sme prelaziti 50 odsto ukupnog potraživanja za subvencionisanu kamatu za sve vrste plasmana u ovoj godini.
Na taj način banke se podstiču da svoja sredstva usmere više ka preduzetnicima, malim i srednjim preduzećima, saopštilo je ministarstvo.
Program kredita za likvidnost sa subvencionisanom kamatom pokrenulo je Ministarstvo finansija i privrede u cilju održavanja likvidnosti privrede.
Banke plasiraju svoja sredstva privredi, a država subvencioniše kamatnu stopu, i to sa pet odsto, kako za dinarske, tako i za kredite sa valutnom klauzulom.
Tako privrednici za dinarske kredite za likvidnost imaju godišnju kamatnu stopu u visini referentne stope NBS, a za devizne evro kredite maksimalnu kamatu do 3,5 odsto godišnje.
U ovaj program uključile su se Komercijalna banka, Banka Inteza, Rajfajzen, Sosijete ženeral, Erste banka, Unikredit banka, Hipo Alpe Adrija banka, EFG, Čačanska banka, Credy banka, Folksbanka, Marfin banka, Prokredit banka, Kredi agrikol, Vojvođanska banka, Univerzal banka, Findomestik banka, OTP banka, NLB banka, Poštanska štedionica, AIK banka, Pireus, Oportuniti i Alfa banka.
(Tanjug)
