Alžir je odlučio da sa pet milijardi dolara odgovori na poziv za pozajmicu Međunarodnom monetarnom fondu (MMF).
Pozajmica će biti u formi sporazuma o kupovini hartija od vrednosti izraženim u specijalnim pravima vučenja (SDR), saopštili su ministarstvo finansija i centralna Banka Alžira.
Države članice MMF-a koje žele da pozajme novac Fondu mogu to da učine ili kroz bilateralni sporazum o pozajmici ili sporazum o kupovini hartija od vrednosti.
Pozajmljujući pet milijardi dolara, što je u odnosu na najavljene pozajmice drugih zemalja "srednji red veličine", Alžir se odlučio za drugu opciju.
U tehničkom smislu, davanje ove pozajmice je operacija "koja se preduzima radi racionalnog upravljanja deviznim rezervama", navedeno je u saopštenju.
U skladu sa uslovima MMF-a, sredstva koja se pozajmljuju u ovu svrhu, obezbeđuju se iz deviznih rezervi države zajmodavca.
Ova finansijska operacija "pruža Alžiru dobru priliku da diversifikuje svoja ulaganja i to iz dva razloga", navedeno je u saopštenju.
Kao prvo, vodi se računa o kvalitetu institucije kojoj se daje zajam, odnosno o kvalitetu finansijskog instrumenta, a budući da je MMF prvoklasna multilateralna finansijska institucija i "nivo sigurnosti ulaganja je visok".
Povoljnost takođe proizlazi iz obračunske jedinice, budući da se hartije od vrednosti po osnovu ove pozajmice obračunavaju u SDR, čime se devizne rezerve proširuju u smislu raznovrsnosti valuta, a što "dodatno smanjuje rizike od skrivenih kursnih razlika", navodi ovaj izvor.
SDR je obračunska jedinica MMF koja se utvrđuje na osnovu valuta koje se najčešće koriste na finansijskim tržištima.
Kamate na hartije od vrednosti se obračunavaju prema kursu SDR koji se utvrđuje na osnovu tržišnog kursa valuta koje čine SDR a to su - dolar, evro, jen i britanska funta.
"Na ovaj način umanjuju se rizici od fluktuacije kamatnih stopa što je samo po sebi pozitivna činjenica koja doprinosi stabilnosti kamatnih stopa izraženih u SDR, čineći dobit od SDR jednakom ili višom od dobiti koju može doneti i najvrednija hartije od vrednosti izražena u samo jednoj valuti", navedeno je u saopštenju.
Pored ovih finansijskih prednosti i činjenice da Alžir na ovaj način postaje zemlja kreditor MMF, kupovinom hartija od vrednosti od Fonda "Alžir doprinosi naporima međunarodne zajednice, uključujući i MMF, za umanjenje efekata globalne ekonomske i finansijske krize koja pogađa sve zemlje sveta, pa i Alžir".
Kupovina hartija od vrednosti izraženim u SDR, pozitivno utiče i na imidž zemlje u međunarodnoj zajednici i doprinosi jačanju institucionalnih veza sa MMF, naglašeno je u saopštenju.
Governor Banke Alžira Mohamed Laksasi je na prošlonedeljnom zasedanju MMF i Svetske banke u Tokiju istakao potrebu reformi kvota i upravljanja Fondom nazivajući ih "odlučujućim" za jačanje legitimiteta i efikasnosti MMF.
U Alžiru podsećaju da je radi jačanja svojih mogućnosti kreditiranja, MMF uputio molbu za kreditiranje zemljama članicama, među njima i Alžiru, koje imaju čvrstu spoljnu finansijsku likvidnost, znak zdravog makroekonomskog upravljanja.
Od početka ove godine MMF nastoji da poveća svoju kreditnu sposobnost za još 500 milijardi dolara.
Alžir je proteklih 20-tak godina prešao put od zemlje koja je bila opterećena spoljnim dugom, preko oslobađanja od finansijskih obaveza prema inostranstvu do statusa kreditora.
Tokom 1980-tih i 1990-tih Alžir je bio opterećen velikim spoljnim dugom i zemlji je pretio bankrot budući da je imala devizne rezerve za samo mesec dana, pa su vlasti bile prisiljene da sprovedu strogi plan prilagođavanja.
MMF se, naime, 1994. složio da reprogramira 16 milijardi dolara spoljnog duga Alžira koji je tada procenjen na preko 30 milijardi dolara.
Od 2004. je Alžir krenuo u otplatu duga, olakšan rastom cene nafte i zemnog gasa, ali i dobro promišljenih politika vlasti.
MMF je u oktobru 2011. okvalifikovao Alžir kao najmanje zaduženu zemlju u području Bliskog istoka i Severne Afrike (MENA) i drugu po veličini deviznih rezervi u regionu, posle Saudijske Arabije.
Procene sadašnjeg spoljnog duga Alžira se kreću od 500 miliona dolara do četiri milijarde dolara, pa bi u drugom slučaju to bilo tek tri odsto ukupnog domaćeg proizvoda (BDP)
Jedan posmatrač u toj zemlji je kazao da davanje zajma MMF-u predstavlja "istorijsku osvetu", prenela je nacionalna novinska agencija APS.
Alžir, članica Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEC) je na kraju septembra imala devizne rezerve od 193,7 milijardi dolara, dovoljne za pokrivanje troškova u narednih pet godina.
Alžirska državna kompanija za naftu i gas Sonantraš je deseta po veličini u svetu u toj industriji prema utvrđenim rezervama, izvozi dnevno 1,2 milion barela i prijavila je u 2011. prihode od 72 milijarde dolara.
Alžir, takođe namiruje 20 odsto potreba Evropske unije za zemnim gasom, najviše posle Rusije i Norveške.
(Tanjug, ilustracija: Guliver/Getty Images)
Države članice MMF-a koje žele da pozajme novac Fondu mogu to da učine ili kroz bilateralni sporazum o pozajmici ili sporazum o kupovini hartija od vrednosti.
Pozajmljujući pet milijardi dolara, što je u odnosu na najavljene pozajmice drugih zemalja "srednji red veličine", Alžir se odlučio za drugu opciju.
U tehničkom smislu, davanje ove pozajmice je operacija "koja se preduzima radi racionalnog upravljanja deviznim rezervama", navedeno je u saopštenju.
U skladu sa uslovima MMF-a, sredstva koja se pozajmljuju u ovu svrhu, obezbeđuju se iz deviznih rezervi države zajmodavca.
Ova finansijska operacija "pruža Alžiru dobru priliku da diversifikuje svoja ulaganja i to iz dva razloga", navedeno je u saopštenju.
Kao prvo, vodi se računa o kvalitetu institucije kojoj se daje zajam, odnosno o kvalitetu finansijskog instrumenta, a budući da je MMF prvoklasna multilateralna finansijska institucija i "nivo sigurnosti ulaganja je visok".
Povoljnost takođe proizlazi iz obračunske jedinice, budući da se hartije od vrednosti po osnovu ove pozajmice obračunavaju u SDR, čime se devizne rezerve proširuju u smislu raznovrsnosti valuta, a što "dodatno smanjuje rizike od skrivenih kursnih razlika", navodi ovaj izvor.
SDR je obračunska jedinica MMF koja se utvrđuje na osnovu valuta koje se najčešće koriste na finansijskim tržištima.
Kamate na hartije od vrednosti se obračunavaju prema kursu SDR koji se utvrđuje na osnovu tržišnog kursa valuta koje čine SDR a to su - dolar, evro, jen i britanska funta.
"Na ovaj način umanjuju se rizici od fluktuacije kamatnih stopa što je samo po sebi pozitivna činjenica koja doprinosi stabilnosti kamatnih stopa izraženih u SDR, čineći dobit od SDR jednakom ili višom od dobiti koju može doneti i najvrednija hartije od vrednosti izražena u samo jednoj valuti", navedeno je u saopštenju.
Pored ovih finansijskih prednosti i činjenice da Alžir na ovaj način postaje zemlja kreditor MMF, kupovinom hartija od vrednosti od Fonda "Alžir doprinosi naporima međunarodne zajednice, uključujući i MMF, za umanjenje efekata globalne ekonomske i finansijske krize koja pogađa sve zemlje sveta, pa i Alžir".
Kupovina hartija od vrednosti izraženim u SDR, pozitivno utiče i na imidž zemlje u međunarodnoj zajednici i doprinosi jačanju institucionalnih veza sa MMF, naglašeno je u saopštenju.
Governor Banke Alžira Mohamed Laksasi je na prošlonedeljnom zasedanju MMF i Svetske banke u Tokiju istakao potrebu reformi kvota i upravljanja Fondom nazivajući ih "odlučujućim" za jačanje legitimiteta i efikasnosti MMF.
U Alžiru podsećaju da je radi jačanja svojih mogućnosti kreditiranja, MMF uputio molbu za kreditiranje zemljama članicama, među njima i Alžiru, koje imaju čvrstu spoljnu finansijsku likvidnost, znak zdravog makroekonomskog upravljanja.
Od početka ove godine MMF nastoji da poveća svoju kreditnu sposobnost za još 500 milijardi dolara.
Alžir je proteklih 20-tak godina prešao put od zemlje koja je bila opterećena spoljnim dugom, preko oslobađanja od finansijskih obaveza prema inostranstvu do statusa kreditora.
Tokom 1980-tih i 1990-tih Alžir je bio opterećen velikim spoljnim dugom i zemlji je pretio bankrot budući da je imala devizne rezerve za samo mesec dana, pa su vlasti bile prisiljene da sprovedu strogi plan prilagođavanja.
MMF se, naime, 1994. složio da reprogramira 16 milijardi dolara spoljnog duga Alžira koji je tada procenjen na preko 30 milijardi dolara.
Od 2004. je Alžir krenuo u otplatu duga, olakšan rastom cene nafte i zemnog gasa, ali i dobro promišljenih politika vlasti.
MMF je u oktobru 2011. okvalifikovao Alžir kao najmanje zaduženu zemlju u području Bliskog istoka i Severne Afrike (MENA) i drugu po veličini deviznih rezervi u regionu, posle Saudijske Arabije.
Procene sadašnjeg spoljnog duga Alžira se kreću od 500 miliona dolara do četiri milijarde dolara, pa bi u drugom slučaju to bilo tek tri odsto ukupnog domaćeg proizvoda (BDP)
Jedan posmatrač u toj zemlji je kazao da davanje zajma MMF-u predstavlja "istorijsku osvetu", prenela je nacionalna novinska agencija APS.
Alžir, članica Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEC) je na kraju septembra imala devizne rezerve od 193,7 milijardi dolara, dovoljne za pokrivanje troškova u narednih pet godina.
Alžirska državna kompanija za naftu i gas Sonantraš je deseta po veličini u svetu u toj industriji prema utvrđenim rezervama, izvozi dnevno 1,2 milion barela i prijavila je u 2011. prihode od 72 milijarde dolara.
Alžir, takođe namiruje 20 odsto potreba Evropske unije za zemnim gasom, najviše posle Rusije i Norveške.
(Tanjug, ilustracija: Guliver/Getty Images)
